Stiže nam na naplatu dug iz Titovog vremena

[Gruban]

• Vesti
• Srbija
• Ekonomija
• Politika
• Hronika
• Region
• Svet
• Sport

Stiže nam na naplatu dug iz Titovog vremena
M. P. 11. marta 2021. 10:16

Foto: YouTube/MKROXTON (Printcreen)

Podeli
Srbija će do kraja godine morati da plati tačno 241,8 miliona evra za kredite uzete u vreme bivše SFRJ.
Vraćaćemo dugove Pariskom klubu, Svetskoj banci, ali i Kuvajtu, saznaje Blic.
I ove godine, kao i mnogih prethodnih, moraćemo da plaćamo ceh udobnog života, dobrih plata i jeftinih kredita iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Narednih meseci, na naplatu nam stižu zajmovi koje su od evropskih i svetskih finansijskih institucija uzimali tadašnji premijeri Milka Planinc i Veselin Đuranović. I to nije sve, jer će Srbija do kraja godine morati da otplati i kredite koje je 1989. od Kuvajta pored Milke Planinc uzimao i tadašnji premijer Branko Mikulić.
Dobro je jedino, što do kraja godine nemamo obaveze prema kreditu koji je od Kine 1999. uzeo Mirko Marjanović, premijer Slobodana Miloševića, a čija je poslednja rata od nepuna četiri miliona evra, dospela pre mesec i po dana.
Krediti koji dospevaju u 2021. (u milionima evra)
SLIČNI TEKSTOVI
Tito – „otac“ makedonske države
Tito je obišao ceo svet, ali jedan grad u Srbiji nije hteo
Josip Broz Tito odbijao je da jede samo jednu namirnicu
Misterija Titove smrti (video, foto)
Pariski klub poverilaca 152,27
Svetska banka, zajam A 22,69
Svetska banka, zajam B 43,95
Kuvajt 9,49
Prethodnih godina u proseku smo vraćali i do 340 miliona evra godišnje. Otplatili smo sav dug prema Londonskom klubu, a godinu dana ranije i obaveze prema Evropskoj investicionoj banci, odnosno Evropskoj uniji. Ipak, kako tvrdi izvor lista, ostali su ogromni stari dugovi.
„Prema Pariskom klubu ove godine imamo dve rate od kojih je glavnica oko 130 miliona evra, a kamata oko 20 miliona. Pet rata od ukupno oko 66 miliona idu prema Svetskoj banci. U julu nam dospeva i 9,4 miliona evra prema Kuvajtu, a već smo im u januaru platili skoro 10 miliona“, kaže izvor.
„A onda je na skupu političara i ekonomista u jednoj skandinavskoj zemlji poručeno da Jugoslaviji treba dati povoljne kredite i tako joj oslabiti poziciju. Vrlo brzo u narednih pet godina Jugoslavija je uvećala spoljni dug sa oko sedam milijardi evra na 18 milijardi“, objašnjava Kovačević.
Kako dodaje, krediti su tih godina prvenstveno išli na potrošnju, podizanje standarda, plata i penzija… Vraćajući se unazad, podseća i da su krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih naši radnici odlazili na rad u inostranstvo, pa se u zemlju slivalo dosta novca i od doznaka. Vremenom su, međutim, takvi prihodi bili sve manji, ali su potrošačke navike ostale iste. Tada se krenulo sa zaduživanjem.
NBS: Nema više starog klirinškog duga
U NBS kažu da nam ove godine na naplatu dospeva 241,8 miliona evra starih dugova, ali dodaju i da smo u celosti izmirili obaveze po osnovu starog klirinškog duga i to prvo prema Češkoj – 9,8 miliona evra.
„Izmirili smo obavezu i po osnovu duga prema Rondex Finance, Inc. od 3,27 miliona američkih dolara po sporazumu Vlade Srbije i Rondex Finance, Inc. od februara 2019. Ovim Sporazumom regulisan je deo duga po Platnom sporazumu između bivše SFRJ i Češke i Slovačke Federativne Republike od 1991. . Izmirena je i obaveza prem Slovačkoj Republici od 7,2 miliona evra“, kažu u NBS.
(Blic)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.

Josip Broz Titodug

PodeliFacebookTwitterEmail
Pošalji komentar
Mi jos uvek placamo razne promasene investicije

 

[Mstislav]

Opet dugovi Tita, jedini ekonomski problem zlanodobujuce sns Srbije. Ne sumnjam da ce to ministar Mali da vrati samo od baksisa brojnih bugarskih turista.

 

[gost 433281]

Mene više brine šta će moji praunuci da plaćaju kad dođe na naplatu krediti od sadašnjeg Tita.

 

[dlugomir]

Mene više brine šta će moji praunuci da plaćaju kad dođe na naplatu krediti od sadašnjeg Tita.

Uze mi reč iz usta, to jest tastature. Vidiš kako se partizanovac i zvezdaš mogu oko nečega složiti. Titovi dugovi za celu Jugoslaviju su višestruko manji od onih koji su poslednjih godina napravljeni samo za Srbiju.

 

[gost 433281]

Uze mi reč iz usta, to jest tastature. Vidiš kako se partizanovac i zvezdaš mogu oko nečega složiti. Titovi dugovi za celu Jugoslaviju su višestruko manji od onih koji su poslednjih godina napravljeni samo za Srbiju.

Ma kad je racionalno razmišljanje u pitanju, tu nema podela. Živ bio

 

[sasasta]

kad nas je zaduzio ogromnih 4,8 milijardi

dok sada dugujemo samo 26,6 milijardicica

https://www.danas.rs/ekonomija/javni-dug-srbije-na-kraju-2020-bio-568-odsto-bdp-a/

al su se zato sad sagradile silne fabrike i podigla industrija

 

[tab503]

a realno
tad smo dugovali dosta manje, ziveli mnogo bolje a firme su bile u vlasnistvu drzave
sad dugujemo dosta vise, zivimo gore a firme su prodate

 

[Matija 2002]

Naravno ključni pad je bio 1992-1993, kad je na vlasti bila pro-ruska ideja.

 

[gost 433281]

U vreme juge si pravio od felne do šrafcigera i izvozio. Danas se više uvozi, nego li izvozi. U tome je caka. Ćopavi se zaduživao, ali je bila neka industrija koja je te kamate mogla da pokrije. Danas se zadužuju, a nemaju ni plan ni program a ni osnov da to vrate. Tu se ogleda ozbiljnost države.

 

[Matija 2002]

Dobro to je isto bilo vreme verbalnog delikta i sl.

Znači ipak je vrh standarda dostignut neke 2008.

 

[radeta62]

Zastarelo.oni koji su uzimali i koristili kredite su mrtvi,bar vecina.

 

[Mstislav]

Uze mi reč iz usta, to jest tastature. Vidiš kako se partizanovac i zvezdaš mogu oko nečega složiti. Titovi dugovi za celu Jugoslaviju su višestruko manji od onih koji su poslednjih godina napravljeni samo za Srbiju.

Titove dugove koji su odavno isplaceni vracani uredno od industrije koja je pravila od Borovo patika do aviona. Danas desetostruko vece dugove AV-a vracamo davanjem domaceg bakra, litijuma, plodnih njiva i vode.

 

[XIII+1]

Milka Planinc je bila 'premijerka', tj predsednik Saveznog Izvršnog Veća SFRJ od maja 1982-e, Josip Broz Tito preminuo dve godine ranije. Ajd Đuranović, on je pre nje od 1977e ali i to su godine kada kada se Maršal već povukao sa izvršne vlasti i kasnije oboleo. Ali bitno da ga se proziva.

 

[zofr]

Сада плаћамо дугове удобног живота за време Броза, а наша деца ће плаћати дугове садашњег бедног живота.

 

[toz972]

http://www.koreni.rs/koliko-duguje-srbija-a-koliko-zemlje-bivse-sfrj/

Znači po ovom tekstu je Srbija sada dužnija najmanje duplo više nego što je bila prilikom raspada Jugoslavije. Da ne govorimo o tome što se u Jugoslaviji od tih dugova nešto i nspravilo kao što je hidroelektrana Đerdap, Termoelektrana Obrenovac, Naftagas, energetska i svaka druga infrastruktura, stanovi koji su delenji stanovništvu, zdravstvene ustanove, fabrike, sportski objekti, obrazovni objekti itd.

 

[Andrej Bolkonski]

Mi,a sada nasa deca i unuci,kao i nasi pra unuci,placace sadsnje i Titove dugove,stotinak godina....ajd sa srecom.....

 

[Gruban]

U vreme juge si pravio od felne do šrafcigera i izvozio. Danas se više uvozi, nego li izvozi. U tome je caka. Ćopavi se zaduživao, ali je bila neka industrija koja je te kamate mogla da pokrije. Danas se zadužuju, a nemaju ni plan ni program a ni osnov da to vrate. Tu se ogleda ozbiljnost države.

Proizvodilo se i izvozilo ali kome.Na tržišta razvijenih zemalja izvozila se teletina uz minimalnu zaradu da se dođe do deviza.Znamo kako je neslavno propao izvoz Juga u Ameriku.
Izvozilo se u zemlje SEV-a i u neke zemlje kao što je Egipat ali SEV nestaje krajem osamdesetih i te zemlje se okreću Zapadu.Znači nema tržišta za srpske proizvode.Može džeperi Sirogojno u Englesku ali to je premalo.

 

[Gruban]

http://www.koreni.rs/koliko-duguje-srbija-a-koliko-zemlje-bivse-sfrj/

Znači po ovom tekstu je Srbija sada dužnija najmanje duplo više nego što je bila prilikom raspada Jugoslavije. Da ne govorimo o tome što se u Jugoslaviji od tih dugova nešto i nspravilo kao što je hidroelektrana Đerdap, Termoelektrana Obrenovac, Naftagas, energetska i svaka druga infrastruktura, stanovi koji su delenji stanovništvu, zdravstvene ustanove, fabrike, sportski objekti, obrazovni objekti itd.

Srbija je 1989 bila u znatno većem zaostatku za Evropom nego 1939.Brozovo vreme su decenije koje su pojeli skakakvci.

 

[Gruban]

Сада плаћамо дугове удобног живота за време Броза, а наша деца ће плаћати дугове садашњег бедног живота.

Udoban život bio je samo za privilegovane.95 % je sastavljalo kraj s krajem.

 

[krinka5]

U vreme juge si pravio od felne do šrafcigera i izvozio. Danas se više uvozi, nego li izvozi. U tome je caka. Ćopavi se zaduživao, ali je bila neka industrija koja je te kamate mogla da pokrije. Danas se zadužuju, a nemaju ni plan ni program a ni osnov da to vrate. Tu se ogleda ozbiljnost države.

Teško da je ko uvozio jugosovenske felne , teško da je ikada spoljnotrgovinski bilans bio u suficitu . A kada napraviš takvu ekonomiju gde svi proizvode i sve proizvodiš onda moraš da zatvoriš tržište što dovodi do zaduživanja, tehnološkog zaostajanja i stvaranja trome nekonkurentne privrede.
Opet današnja privreda je bez ikakve državne protekcije, sa stranim kapitalom koji izvlači dobit iz zemlje, podeljena je na uvozničke kartele i to je jedna druga krajnost. Ne zna se šta je gore.

 

[antoanko]

U vreme juge si pravio od felne do šrafcigera i izvozio. Danas se više uvozi, nego li izvozi. U tome je caka. Ćopavi se zaduživao, ali je bila neka industrija koja je te kamate mogla da pokrije. Danas se zadužuju, a nemaju ni plan ni program a ni osnov da to vrate. Tu se ogleda ozbiljnost države.

Nije mogla ni kamate da pokrije (83-e otpisano 1,8 mlrd$) nego se dug povećavao uzimanjem novih kredita....po onom tempu zaduživanja sfrj bi sada dugovala više od Grčke i Italije zajedno...

Taj ''šrafciger'' koji se proizvodio ovde pravljen od uvoznog repro materijala,uvoznom tehnologijom a plaćena i licenca.Bio je skuplji nego da ga kupim i donesem iz Nemačke...

Batalite priču o fabrikama,avionima i kamionima...setite se malo i ''obrovca'',''foba'',''fenija'' i sličnih ''privrednih promašaja'' koje kako vidimo otplaćujemo i dan danas...

 

[antoanko]

Teško da je ko uvozio jugosovenske felne , teško da je ikada spoljnotrgovinski bilans bio u suficitu . A kada napraviš takvu ekonomiju gde svi proizvode i sve proizvodiš onda moraš da zatvoriš tržište što dovodi do zaduživanja, tehnološkog zaostajanja i stvaranja trome nekonkurentne privrede.
Opet današnja privreda je bez ikakve državne protekcije, sa stranim kapitalom koji izvlači dobit iz zemlje, podeljena je na uvozničke kartele i to je jedna druga krajnost. Ne zna se šta je gore.

Ono pre je svakako bilo gore...tonuli smo ka dnu i potonuli...

 

[zofr]

Udoban život bio je samo za privilegovane.95 % je sastavljalo kraj s krajem.

Ако си живео у том времену, до неких 80-тих година, знаш да није било тако.

Са платом од око 800 ДЕМ (тадашња вредност већа од данашњих 800 ЕУР) и Америкен експресом у џепу ја и моје колеге смо живели живот који сада можемо да сањамо. Колико нам се пута прохтело да после кафане попијемо кафу у Софији, сада је обрнуто - радујемо се сваком Бугарину.

А радио сам у ЕИ Ниш, по ничему посебна фирма.

Тада су кредити државе утицали на стандард, а сада ни цент не дође до грађана, све се развуче на разне стране у приватне џепове. Али у оба случаја те кредитеће враћати наша деца и унуци.

 

[zofr]

Nije mogla ni kamate da pokrije (83-e otpisano 1,8 mlrd$) nego se dug povećavao uzimanjem novih kredita....po onom tempu zaduživanja sfrj bi sada dugovala više od Grčke i Italije zajedno...

Taj ''šrafciger'' koji se proizvodio ovde pravljen od uvoznog repro materijala,uvoznom tehnologijom a plaćena i licenca.Bio je skuplji nego da ga kupim i donesem iz Nemačke...

Batalite priču o fabrikama,avionima i kamionima...setite se malo i ''obrovca'',''foba'',''fenija'' i sličnih ''privrednih promašaja'' koje kako vidimo otplaćujemo i dan danas...

Вараш се, није било шрафцигер индустрије (сем у Словенији). Телевизор ЕИ је прављен без иједног увозног дела. Домаћа производња свих интегралних кола, катодне цеви, штампаних плоча, и свих ситних пасивних и активних компонената. То је била економија. Фабрике које си споменуо су биле политичке, свака републока је имала своју рафинерију и слично, када је то почело било је јасно да ће се Југа распасти због националних руководстава, што нема везе са економијом.

 

[krinka5]

Вараш се, није било шрафцигер индустрије (сем у Словенији). Телевизор ЕИ је прављен без иједног увозног дела. Домаћа производња свих интегралних кола, катодне цеви, штампаних плоча, и свих ситних пасивних и активних компонената. То је била економија. Фабрике које си споменуо су биле политичке, свака републока је имала своју рафинерију и слично, када је то почело било је јасно да ће се Југа распасти због националних руководстава, што нема везе са економијом.

Ako se ne varam EiNiš je uzela Philipsovu licencu ?