Стивен Кинг

Sporo čitam, ali obično pročitam sedamdeset ili osamdeset knjiga godišnje, uglavnom beletristike. Ne čitam da bih unapredio zanatsku veštinu, već zato što to volim. To radim noću, zavaljen u plavu fotelju. Takođe, ne čitam beletristiku da bih je bolje upoznao, već zato što volim priče. Naporedo sa zadovoljstvom teče proces, učenja. Svaka knjiga koju uzmete u ruke nudi jednu ili više lekcija. Iz loših knjiga često možete naučiti i više nego iz dobrih.

Stiven King - O pisanju
 
It(To)


Delo Stivena Kinga To (It) trenutno oduševljava horor fanove širom svijeta. Ali šta je zapravo to TO? Da li ste čuli za klovna Penivajza?
Klovn Penivajz je zaista strašna kreacija Stivena Kinga. Ipak, Peivajz je samo jedan od mnogih oblika koje zauzima ovo čudovište. To je stvor iz svetova Makroversa. Makrovers je univerzum u kojem se odigravaju svi romani Stivena Kinga. On povezuje Mračni toranj. Čudovište To potiče iz jednog bezdimenzionalnog prostora između svetova u kojem žive najgora stvorenja univerzuma.
Na Zemlji postoji još od doba dinosaurusa, a probudilo se tek sa nastankom ljudi. Često se u knjizi navodi da mu je ime Robert Grej, ali to bi moglo biti i samo ime prvog čoveka sa kojim je došlo u dodir. Prvi put se probudilo 1715. godine. To se hrani od straha. I brzo uči da je strah dece mnogo čistija i ukusnija od odraslih, te se fokusira samo na decu.

Stiven King To

Svakih 27 do 30 godina se budi iz sna i kreće u potragu za hranom, ubijajući oko dve godine. Budi se uvek uporedo sa nekim strašnim činom nasilja, za vreme nekog masakra ili drugih tragedija.
To nema stalni oblik. Ono uzima oblik onoga što je najsličnije najvećem strahu koji čovek ima. U knjizi, To se javlja u obliku vukodlaka, mumije ili velike ptice. U mini-seriji se javlja u obliku velikog pauka, ali to nije njegov pravi oblik nego najbliži oblik onoga čemu se ljudi najviše boje. Najpoznatiji mu je oblik klovna Penivajza, ali To može da uzme i oblik mrtvih ljudi.
Njegov pravi oblik uopšte nije u ovoj dimenziji nego u dimenziji sa nazivom Deadlight. To je jedna vrsta beskonačnog narandžastog svetla. Njegov pravi oblik je za ljude toliko strašan da može da ih otera u ludilo.
Ipak, u mini-seriji i aktuelnoj verziji filma se navodi da su neki od heroja videli njegov pravi oblik i uspeli su to da prežive jer su imali jaku snagu slobodne volje. Osim toga, To može da kontroliše misli svojih žrtvi, kod dece stvara iluzije koje samo ona mogu da vide, a ne odrasli.

Šta će na zemlji To?
To je zlo, ono hoće da uništava i ubija.
Kako pobediti To?
To je moćan, ali ipak može biti pobijeđen. Njegov prirodni neprijatelj je kornjača Maturin. Maturin je bogu slično biće koja je jedan od 12 čuvara Makroversa. Ona je dobro, odnosno suprotno zlu koje predstavlja To.
Osim toga, ona je i stvorila naš univerzum. Maturin podržava decu u njihovoj borbi protiv To kroz poseban ritual (Ritual of Chud). U toj borbi je najvažnije imati vere i jaku volju.
(sa neta)
 
Čitanje je važno zato što stvara lakoću i bliskost s procesom pisanja. Zahvaljujući njemu, stižete u zemlju pisaca s urednim papirima i dokumentima. Neprestano čitanje dovešće vas na mesto (ili do stanja uma, ako vam se taj izraz više dopada) odakle ćete pisati poletno i bez samosvesti. Ponudiće vam i stalno rastuće znanje o onom što jeste i nije učinjeno, šta je otrcano, a šta je sveže, šta funkcioniše, a šta samo leži i crkava (ili je umrlo) na papiru. Što više čitate, manje ćete biti sposobni da napravite budalu od sebe nalivperom ili kompjuterom.

Stiven King - O pisanju
 
Moj raspored je prilično nepromenljiv. Jutra pripadaju onom što je novo – sadašnjem poslu. Popodneva su za dremku i pisma. Večeri su za čitanje, porodicu, prenose utakmica Red Soksa na televiziji i korekture koje ne mogu da čekaju. Jutro je, u osnovi, za mene najbolje vreme za pisanje.

Stiven King - O pisanju
 
POSTOJI JEDNA KNJIGA… ZA KOJU SE STIVEN KING NE SEĆA DA JE NAPISAO… A JESTE

Stiven King/Photo: YouTube printscreen

Stiven King napisao je više od 60 romana i 200 priča do danas, ali postoji jedna klasična knjiga koje se ne može da se seti da je napisao, zbog mračnog poglavlja u svom životu.
Nije tajna da se King u prošlosti borio protiv demona zvanog droga, što se ponekad odražavalo i na njegov rad. Na primer, King je opisao nekoliko likova koji se bore protiv iste vrste zavisnosti, uključujući The Shining’s Džeka Toransa. Dosuše, zavisnost je bolest koja je pogodila neke od najvećih književnih umova ikad, pa je King u dobrom društvu.
Legendarni horor pisac proveo mnogo godina u kandžama zavisnosti od kokaina i alkohola. Srećom, decenijama je čist i trijezan i po svemu sudeći mnogo zadovoljniji svojim životom. Ipak, bilo je mnogo projekata “obojenih” u njegovu zavisnost.
STIVEN KING: PA KAKO NISU PREDVIDELI OVU EPIDEMIJU? SVE SAM IM LEPO NAPISAO…
Jedan od njih bili su “Tommyknockers”, za koje King sada smatra da su možda njegova najgora knjiga. Ipak, Kingove su se mračne godine pokazale profesionalnim mačem s dve oštrice, jer je takođe u tom periodu napisao i neke sjajne stvari. Čak i ako se, kao u jednom konkretnom slučaju, jedva seća da je to napisao.
“Kudžo”, nagrađivani bestseler Stivena Kinga iz 1981. koji je dve godine kasnije adaptiran u poznati film, omiljen je mnogim ganovima mastera horora. King je takođe voli, ali na žalost, on gotovo da nema sećanja na postupak pisanja ove knjige. “Kudžo” je napisan u periodu u kojem je King stalno konzumirao kokain i ponekad alkohol, a autor je u kasnijim memoarima “On Writing” priznao da se jedva seća toga. U poprilično dirljivoj izjavi, King je takođe rekao da bi voleo da pamti uživanje u najboljim delovima knjige dok ih je pisao.



Srećom, priča o besnom bernandincu postala je ionako veliki hit, uperiodu u kojem je King još uvek očajnički pokušavao da sakrije probleme zavisnosti do droge od svoje porodice.
Kingova porodica organizovala je intervenciju u kasnim 80-im, a on sasvim čist od problema s lekovima protiv bolova posle užasne saobraćajne nesreće u kojoj je 1999. umalo poginuo. Većini Kingovih ganova jednostavno je drago što je srećan, zdrav i još uvek smišlja genijalne priče.
 
Kad me pitaju za „tajnu mog uspeha“ (apsurdna ideja, od koje ne mogu pobeći), ponekad kažem da postoje dve: sačuvao sam fizičko zdravlje (sve dok me kombi nije udario dok sam šetao kraj puta u leto 1999. godine) i brak. To je dobar odgovor zato što se pitanje ne ponavlja i zato što je donekle istinit. Kombinacija zdravog tela i stabilnog odnosa sa samosvojnom ženom, koja nimalo ne trpi ni mog ni bilo čijeg sranja, omogućila mi je kontinuitet u radu. Verujem da je i obrnuto istina: da su pisanje i zadovoljstvo koje mi ono pruža doprineli stabilnosti mog zdravlja i porodičnog života.

Stiven King - O pisanju
 
Ovo verovatno niste znali o Stivenu Kingu
https://citymagazine.rs/author/city-magazine/
Ovo verovatno niste znali o Stivenu Kingu


Stiven King je jedno od imena iz sveta književnosti koje je nekako nezaobilazno, jer se često pominje u kontekstu novih romana i novih ekranizacija njegovih dela na velikom ili malom ekranu. On već 44 godine objavljuje prozu nabijenu hororom u svakom smislu, i ne namerava da prestane uskoro.

Možda njegovo pisanje nije za svakoga, ali nema sumnje da ste do sada makar prelistali neku njegovu knjigu ili pogledali bar jednu adaptaciju dela. Čak i da niste, verovatno ste makar čuli za IT, The Shining, Misery, Carrie, Pet Sematary i druge knjige. A u nastavku vam donosimo još neke zanimljivosti o samom autoru koje nisu poznate svima.
Plaši se broja 13
King pati od triskaidekafobije, iliti straha od broja 13. Kada piše, nikada se ne zaustavlja na trinaestoj strani, ili nekoj koja je deljiva ovim brojem. Isto važi i za čitanje, nikada ne prestaje na stranici sa ovim brojem, kao ni na onima čiji zbir daje ovu cifru, poput 94, 193 ili 382. A kada ide stepeništem sa 13 stepenika, poslednja dva preskače, tako da ispada kao da je prešao 12.
Džek Torens je nalik Kingu iz prošlosti

Jednom prilikom je izjavio da Džek Torens, glavni lik iz knjige Isijavanje, ima najviše autobiografskog u sebi od svih njegovih likova. U trenutku pisanja ove knjige, sam King je puno pio alkohol i ideja oko Džeka je bila da opiše „snažnog američkog muškarca, koji treba sam da se izbori sa svojim demonima“.
Ne seća se jednog romana
Portal The Onion jednom prilikom je napisao da se Stiven King ne seća trenutka pisanja romana The Tommyknockers. To nije tačno, ali King jeste priznao da se ne seća da je napisao roman Cujo. Pisao ga je tokom 80-ih godina prošlog veka, u vreme kada je bio zavistan od alkohola i izjavio je da mu je žao što je izgubio to iskustvo. Sama knjiga o besnom psu ubici protumačena je kao dobra alegorija za pakao zavisnosti.
Više nema pseudonim
Jedno vreme, Stiven King istovremeno pisao knjige pod svojim imenom, ali i pod pseudonimom Ričard Bahman. Kada se u javnosti otkrilo da on stoji iza njega, rekao je da više neće koristiti taj pseudonim, jer je Bahman mrtav. Kao uzrok smrti King je naveo „rak pseudonima“.
Voli gostovanja u filmovima
King voli da se pojavljuje u adaptacijama svojih dela, doduše u vrlo kratkim sekvencama. To je činio u filmovima Maximum Overdrive, Pet Sematary, Sleepwalkers, The Langoliers, Thinner, Rose Red, tv filmu The Shining i mini-seriji The Stand. Poslednje pojavljivanje mu je za sada u filmu It: Chapter 2.
U bioskopu sa del Toroom

Jedna od anegdota govori o tome da je na projekciji filma Panov lavirint Stiven King sedeo pored reditelja Giljerma del Toroa i tokom scene jurnjave sa „Bledim čovekom“ krenuo da se meškolji od neugodnosti. Del Toro je izjavio da je to „nešto najbolje što je doživeo“.
Umalo da ne bude Keri
Keri je prvobitno zamislio kao novelu i nije mu se dopala prva verzija rukopisa, pa ju je bacio u smeće. Srećom po mnogobrojne obožavatelje ovog dela, njegova supruga Tabita videla je potencijal u rukopisu i naterala ga je da ga nastavi. Na kraju je knjigu posvetio njoj.
 
U vašoj sobi za pisanje, ako je moguće, ne bi trebalo da bude ni telefona. U njoj nema mesta ni za televizor ili video-igrice. Ako imate prozor, navucite zavese ili spustite roletne, izuzev ako nemate pogled na zid. Za svakog pisca, a naročito za početnika, uputno je da ukloni sve što bi mu moglo skrenuti pažnju. Automatski ćete i sami sklanjati sve što bi moglo imati takav učinak ako istrajete u pisanju. Ipak, na početku je najbolje da uklonite takve stvari još pre nego što počnete da pišete. Ja radim uz glasnu muziku – hard rok: AC/DC, Gans en rouzis i Metalika su mi najdraži. Muzika je za mene samo još jedan način za zatvaranje vrata. Okružuje me i ograđuje od svakodnevice. Kad pišete, želite da se rešite sveta, zar ne? Naravno da je tako! Jer pisanjem stvarate vlastite nove svetove.

Stiven King - O pisanju
 
35b18ddf8a298d179cd04843ee6d1e22.jpg










Mračna kula (serijal Stivena Kinga)
С Википедије, слободне енциклопедије

Mračna kula je serijal romana američkog autora Stivena Kinga, koji inkorporira teme iz više žanrova, uključujući fantastiku, naučnu fantastiku, horor i vestern. Opisuje “revolveraša“ i njegov pohod ka tornju, čija je priroda i fizička i metaforička. King je deklarisao ovaj serijal svojim magnum opusom. Uz osam integralnih novela ovog serijala koji u zbiru imaju 4250 strana, mnoga Kingova druga dela ostvaruju vezu sa ovom pričom, uključujući koncepte i likove koji ulaze u igru kako se serijal približava kraju. Serija prednastavaka u vidu grafičkih novela je usledila posle završetka serijala.
Serijal je najvećim delom inspirisan pesmom „Čajld Roland je do Mračne kule došao“ Roberta Brauninga, čiji je kompletan tekst uključen u apendiks poslednje novele u serijalu. U predgovoru revidovanog izdanja “Revolveraša” iz 2003. King takođe navodi i Gospodara prstenova, „Legendu o kralju Arturu“, i Dobar, loš, zao kao inspiracije. Tvrdi da je Klint Istvudov lik u „Čoveku bez imena“ jedna od najvećih inspiracija za protagonistu, Rolanda Diskejna. Kingov stil imenovanja lokacija u serijalu, kao što je Sred-svet, i kreiranje jedinstvenog jezika (Visoki govor), su takođe nastali pod uticajem dela Dž. R. R. Tolkina.
2009. King je najavio osmu knjigu, “Mračna kula: Vetar kroz ključaonicu”. 7. decembra 2009. izdata je spin-off online igra pod imenom “Diskordija”.[1] Do 2010. više od 30 miliona kopija romana iz serijala prodate su u 40 zemalja.[2] Igrana adaptacija je najavljena za septembar 2010. koja bi sadržala dugometražne filmove i televizijsku seriju koje bi se smenjivale. Projekat je navodno otkazan jula 2011.[3], ali u oktobru 2011. objavljeno je da je film i dalje u igri, a da je televizijska serija zakazana za emitovanje na HBO-u. [4]
13. marta 2012. izvešteno je da je kuća Warner Brothers zainteresovana za produkciju barem prvog filma, i bila bi u savršenoj poziciji da da zeleno svetlo i TV seriji kroz svoju sestrinsku kompaniju, HBO. Havijer Bardem je originalno trebalo da glumi Rolanda, ali je ubrzo nakon uloga ponuđena Raselu Krou-u.[5] Inicijalni izveštaji indicirali su da će snimanje početi u prvom kvartalu 2013.[6] Braća Vorner su u međuvremenu prosledili projekat dalje, ali Media Rights Capital je ušla u pregovore oko prava distribucije.[7]
Stiven King je video serijal “Mračna kula” kao grubi nacrt. Planirao je da ga prepravi kako bi eliminisao greške u kontinuitetu i, po mogućstvu, odstrani sebe iz kasnijih knjiga, ali posle revizije “Revolveraša”, doneo je odluku da ponovo pisanje čitavog serijala nije više neophodno
 
Maksima predavanja o pisanju bila je „pišite o onome što poznajete“. To zvuči dobro, ali šta ako želite da pišete o svemirskom brodu koji istražuje druge planete, ili o čoveku koji ubija suprugu i pokušava da se otarasi leša drobilicom za granje? Kako da pisac savlada neki od pomenutih zadataka i hiljadu drugih neukrotivih ideja rvući se s pravilom „pišite o onom što poznajete“?
Mislim da bi valjalo početi sa što širim tumačenjem maksime „pišite o onom što poznajete“. Ako ste vodoinstalater, poznajete svoj zanat, ali je vaše znanje znatno šire. I srce zna ponešto, baš kao i mašta. I hvala bogu da je tako. Svet beletristike bi bez srca i mašte bio prilično sivo mesto. Možda ne bi ni postojao.

Stiven King - O pisanju
 
Kad sam u intervjuu za Njujorker rekao novinaru (Marku Singeru) da verujem da su priče kao fosili u tlu, rekao mi je da mi ne veruje. Odgovorio sam da je to u redu, sve dok veruje da ja verujem u to. I verujem. Priče nisu suvenirske majice ili gejmboji. Priče su relikvije, deo neotkrivenog pređašnjeg sveta. Piščev posao je da iskoristi alatke iz kuti- je za alat i da ih iskopa iz zemlje što netaknutije. Ponekad je tako otkriveni fosil mali – tek školjka. Ponekad je ogromni tiranosaurus reks s divovskim rebrima i iscerenim zubima. Tehnika iskopavanja ostaje u osnovi ista, bilo da je reč o kratkoj priči ili o mamutskom romanu od hiljadu strana.

Stiven King - O pisanju
 
ChristopherWalken:
"Groblje kućnih ljubimaca" je odlična knjiga ali dosta loše odrađen film. Pročitao sam i "Gospodin Mercedes" i "Isijavanje" ali je GKLj po meni najbolja, ne samo od njegovih nego i inače ponajbolja u mojoj relativno skromnoj čitalačkoj karijeri.
Kliknite za proširenje...
Meni je isto ...odličan roman , odličan film...Ali , Isijavanje sa Dž-Nikolsonom je remek delo od filma i mnogo je bolji od samog romana ...Gole kosti -odlična zbirka priča, takođe...Nastavak Isijavanja -DR Sleep,mnogo lošiji od predhodnika, tj Isijavanja ...I roman i film...
 
Vlad Dragulija:
Meni je isto ...odličan roman , odličan film...Ali , Isijavanje sa Dž-Nikolsonom je remek delo od filma i mnogo je bolji od samog romana ...Gole kosti -odlična zbirka priča, takođe...Nastavak Isijavanja -DR Sleep,mnogo lošiji od predhodnika, tj Isijavanja ...I roman i film...
Kliknite za proširenje...

U filmu mi smeta dosta loša gluma. Doduše, snimljen je dosta davno u mnogo skromnijim uslovima. Što se Isijavanja tiče, tu se slažem da je čak film možda i bolji od knjige. Ovaj novi Pet Cemetery nisam ni gledao. Možda sam pročitao i Dr Sleep, nešto mi poznato, ne mogu da se setim.
 
Opis omogućava čitaocu da postane čulni učesnik priče. Dobar opis je veština kojom se može ovladati, a to je jedan od najvećih razloga zašto ne možete uspeti ako niste mnogo čitali i pisali. Stvar nije samo u tome kako, već i koliko. Čitanje će vam pomoći da pronađete odgovor na pitanje koliko, ali će vam samo stranice ispisanog teksta pomoći da odgovorite na pitanje kako. Rad je jedini put do saznanja. Opisivanje počinje vizualizacijom onog što želite da čitalac iskusi. Završava se prevođenjem onog što vidite u vašem umu, u reči na stranici. To nije nimalo lako. Kao što sam rekao, svi smo čuli kako neko govori: „Čoveče, bilo je tako dobro (ili tako strašno/neobično/zabavno)... samo ne mogu da opišem!“ Morate biti sposobni za opisivanje ako želite da budete uspešan pisac, toliko da naterate čitaoca da pršti od prepoznavanja. Trud će vam se sasvim zasluženo isplatiti ako to postignete. Dobićete mnogo negativnih odgovora ako ne uspete, i možda onda potražiti zaposlenje u očaravajućem svetu telemarketinga.

Stiven King - O pisanju
 
Preporučio bih Buđenje (Revival)

Ovo mi je jedan od najzanimljivijih Kingovih romana i reklo bi se da je bio pod jakim uticajem Lavkrafta. Glavni negativac (ako se uopšte tako može okarakterisati) je sveštenik koji eksperimentiše sa elektricitetom da bi otkrio Tajnu i kome se desila porodična tragedija. Priča se prostire u periodu od 50 godina i vrlo vešto je napisana. Nije mi jasno zašto ovo delo Kinga nije cenjenije.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top