Увек је до писхе, а да ли је психичко, тј. психолошко, ментално или душевно... људи то раздвајају, односно лекари, психијатри и разни стручњаци... али
психа значи
душа.
Као што Јунг рече,
психа је почетак и крај сваке спознаје, није само објекат њене науке већ и њен субјекат; она је свесно-несвесна целина, а из те целине, тј.
душе, потичу сва човекова искуства и њој се враћају сва стечена сазнања.
Могуће је да си имала овај грип, као што рече колега, као што је већина имала, али ниси имала јаче симптоме. Међутим, касније може да дође до оваквих стања. Вируса има, али се калеме тамо где нађу плодно тло. Уз то, имамо епидемију стреса и страха, а они чуда чине, али не добра.
Дакле, до душе је. Млада си и вероватно здрава, али си емотивно (пре)осетљива, па су туга, као што си сама рекла, а можда и неки бол нарушили твој енергетски статус. Данас кажу: не осећа(м) се психички добро, стрес... а некад су говорили: душа ми/му/јој пати или душа је болна. Е, па ако је душа болна, ето узрока и шта треба лечити.
Можда ти је ово опомена и лекција коју треба да савладаш и извучеш поуку. Ниједан лекар, нити било ко други те не познаје боље од тебе саме и ко год ти буде помагао, неће ти помоћи као ти сама себи. У реду је да потражиш помоћ где год мислиш да треба. Међутим, можеш ићи код десет лекара и нека су какви год стручњаци и доктори наука, па да опет не буде ништа. Најгора болест је - дијагноза (и лењост, у другом контексту). И није битно ако те неко не разуме, битно је да ти разумеш себе.
Мој ти је савет за почетак: на ноге лагане! Нарочито кад те мрзи, посебно тада.