Stihovi za moju dusu

[DUNJA W]

Kad bih mogao recimo danas
Nekom snagom svoje ruke
Srca
...Bilo čega
Izbrisati prošlost i sve što je bilo
Prepustiti nekom drugom
Ja napravio BiH je, moje Milo
Jer ponekad znam

Vlakovi zakasne
Avioni se sruše
Ponekad neke svjetlosti zavaraju duše
Pa i život nam je netko možda
Postavio na krive strane
Promiješao karta
Možda slučajno tko će ga znati
Ali kad bih mogao
Kao pčela: Dao Bog rekao u
Što želiš vrati
Ja bih tebe vratio na početak
Da otvorim prvi ta vrata do tebe
I ETO sebe bih dao
I sve što je bilo
Izbrisao prošlost
I sve zaboravio dane
Da mi u sjećanje samo tvoja ljubav stane

Željko Krznarić

 

[DUNJA W]

 

[tamodaleko]

 

[luna-luna]

Moje posljednje zbogom


Ono sto cu ti reci
Neka ostane tajna
Izmedju tebe i mene
Dva srca prividno spojena
Zlatnom niti

Zasto sam cekala
Da se i poslednja
Nada ugasi
Da bih otisla

Sramno priznajem
Da te vise
Ne mogu ovako voleti
Jer me iznova gusi
Osecaj da te nemam
Da ti zagrljajem
Ne mogu pokazati
Gde pripadas
Niti ljubiti
Lice andjela

Ja vise
Snage nemam
Da budem blizu tebe
Na ovaj nacin
Jer tvoja hladnoca
U mom srcu
Izaziva jezu

Osecam
Da polako nestajem
U tvom oku
Treptaja nedostojna
Ne mogu vise
Ni govoriti

Nehotice
Razbio si jednu dusu
Na komade
Slomio si
Hrabru zenu
Cija sam senka

Zbog toga
Neka ovo bude
Moje poslednje zbogom
Zadnji poklon tebi
Andjele bez duse

Ostajem
Verna molitvi
Da jednom shvatis
Sta je prava ljubav
I kako se voli do smrti

 

[luna-luna]

O sklopi usne, ne govori, ćuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I reč nek tvoja ničim ne pomuti
Bezmerno silne osećaje moje.

Ćuti, i pusti da sad žile moje
Zabrekću novim, zanosnim životom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred veličinom prirode; a potom,

Kad prodje sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu čamu,
I život nov i nadahnuće celo
Nečujno, tiho potone u tamu,

Ja ću ti draga, opet reći tada
Otužnu pesmu o ljubavi, kako
čeznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osećam tako.

I ti ćeš, bedna ženo, kao vazda
Slušati rado ove reči lažne,
I zahvalićeš Bogu što te sazda,
I oči će ti biti suzom vlažne.

I gledajući vrh zaspalih njiva
Kako se spušta nema polutama,
Ti nećeš znati šta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki živac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak života i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato ću ti uvek reći: ćuti,
Ostavi dušu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lišće na drvetu žuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.

Milan Rakic

 

[duska.vodolija]

http://1.***************/_x_4C7-tt0D4/S-QJe-vXTxI/AAAAAAAAF38/ey9xBiWAKo8/s400/Leptiric.png

Kako da dušu sputam, da se tvoje
ne takne? Kako, mimo tebe, njom
da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio na koje
zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut, u kom
neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja, koje
iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu? Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka..................R I L K E

 

[~Loly~]

MOŽDA

Ti si velika tajna
Veo bih s tebe da skinem rado
A ne o tebi mit da stvaram
Možda je moja ljubav beznačajna
Možda te previše volim i izgaram.

Plašim se da sve ovo zabluda nije
Da te bez razloga u zvezde kujem
Da se isuviše zanosim i zamlaćujem
I mišlju o tebi tujem.

Izluđuje me tvoja mirnoća
Tvoj način da ignorišeš ljude
I moja želja da za mene
u tvom srcu mesta bude.

Ponekad te sretnem s pogledom očajnika
Kao da su ti potonule sve lađe
Kao kad neko nešto traži
A ne želi da ga nađe.

Ruža A. H.

 

[luna-luna]

jednom cu nestati.....a ti ces ovo tada citati....

Noćas te praznina progoni, tihim šapatom ponoć ti se nudi
u par reči rasutih u etar, u obrisima lažne spoznaje
gde sve počinje i nestaje
Fali ti ...
sve i ništa
poneka laž još zablista u tami, poneki dodir još naslutiš
između jave i sna, još jednom se probudiš
između vrha i dna, još jednom se pomoliš
da bude tu kad se umoriš , kad ti tišina zatvori oči
kad te zagrizu hladne noći a jutro ti se nasmije u lice.

Brisaćeš njen trag tuđim usnama, lagaćeš sebe da nije volela
da je bila još jedna od mnogih, loša mjuza pesnicima ljubavi
lažna slika tvoje prošlosti, ogledalo tvoje konačnosti..

Faliće ti ...
baš onakva kakva je bila, kao vino,
slatka i opora, lažna i nedodirljiva
jedno kišno jutro što klizi među tvojim prstima
pesak koji se rasipa pred tvojim očima, još jedna spoznaja tvojih nemira.

Faliće ti ...
modra svitanja u njenim očima, rasute perle njenih osmeha
one duge kiše u jesenjim noćima
i jedno dečije `čuvaj me` ...

 

[luna-luna]

Tebi koji rušiš sve granice mog postojanja
daleko ispod oblaka samotnih , na kojima čučiš i čekaš poput lešinara
da se okliznem i da te opet potražim
da ti setna i čežnjiva poletim u zagrljaj, hladan i tuđ
da dozvolim da me još jednom prevariš
tim očima skitnice koji traži još jedno sneno svitanje
među mojim dlanovima dugo skrivan prah nekih dalekih
meni i tebi neznanih cesta ...

Zagrizeš još jednom da se uveriš da sam još tu, da sam samo tvoja
tajna i daleka tebi na koljena položena
još jedna žrtva tvojih obmana u trijumfu ponočnih utvara.
Pa zagrizi još jače, probudi me pre nego potpuno nestanem
i gledaj u oči koje su te pratile na tvojim čudnim putevima u prazno...

Skloni taj osmeh anđela i sakrij ta krila u tami vremena
pusti da se ljube te zveri koje su se u nama prepoznale
jednog kišnog leta uz opomenu đavola, kad sam se skrivala medju tvojim prstima
mokra i ljpljiva od tvojih poljubaca, obilježena vatrom svih naših svetova
oduvek i zauvek tvoja...

Zatvaram prozore u siva svitanja, mazno se protežem u tvojim mislima
divlja i topla od noći rastrzana, u tvojim najludjim snovima
pod tvojim nogama sklupčana, još uvijek tvoja jedina...

Pada noć uz topot konjskih kopita, sumrak izgaran našim slutnjama
ne lomi ogledala i ne traži me medju zvezdama
Još uvijek sam tu , na izvoru svih tvojih grehova
iz pepela stvorena, ptica među tvojim prstima...

I zato ne otvaraj prozore u svitanja, ne traži me među zvezdama
ja još uvek hodam na prstima, skrivena na tvojim usnama
u poslednjim trzajima zimskog sunca, topla i mazna medju tvojim dlanovima
tvoja tajna i daleka u pesmi rodjena...
... divlja i neukrotiva...

 

[luna-luna]

U noći polomljenih ogledala, tražim lik iz svog sećanja
čežnjiv i dalek krik vetrova , još putuje mojim venama ...
Lažu me jutra da bila sam njegova nevešta ljubavnica u oluji dodira
okovana strahom i snom.
Padaju maske u hladna svitanja, još uspem slagati da sam ti potrebna
da sam još tu iz nekih razloga, topla kiša u letnjim noćima
laž i prkos u mojim očima, tišina kojom te dozivam ...
Probudi se i nađi me!
Ljubav mi je ime!
U njega si se nekad zaklinjao a figu u srcu nosio
varao sebe da dobro je dok vole, da dve istine manje bole
dok još možeš srce deliti, u oči gledati a lagati ...
Ponesi svoje pobede, vratiću ti moje poraze
nisu me suze izdale i tebi u naručje poslale
još stojim i prkosim noćima, svoje usne darujem drugima
još vezujem strasti u okove, lažem da dve su istine
jedna moja i jedna tvoja, koja od njih će me jutrom buditi?

 

[luna-luna]

Nestaneš svaki put kad te snovima dotaknem,
i opet iznova na rubu tuge i radosti.
Čudne su te stanice naše sujete.
i verujem i ne,
i volim te ili možda ne.
Sve dok se ne dodirujemo
sve dok mi ne znaš ukus usana,
i miris kose,
puštam te.
Ne odustajem.
Naći ću tog dečaka u tebi,
probudiću i onu poslednju iskru požude.
Jednom kad bude sve a opet ništa ne bude,
Jednom kad se umoriš od bеžanja,
zaspaćeš na mojim rukama.
I pustićemo kiše da pevaju,
pisaćemo pesme bez reči i rime,
setićeš se neke davne zime,
i reći da sam tvojaludica.
Ona ista koja je čekala sve ove godine,
samo jedno sneno svitanje,
jedan čežnjiv pogled u daljine.
Dok ti budem usnama tražila sve tajne puteve,
tu negdje na tvojim ledjima...
Ne budi me i ne reci mi da voliš me.
Ljubav je ta lažna spoznaja
Sebična i ranjiva.
Ukradi mi osmehe lažljive i sakrij u svoje dzepove...
Ugnezdi se u moje oči sanjive,
i ostani tu do kraja vremena...
zarobljen izmedju svetova,
u javi svog sna,
tu na rubu mojih usana.

 

[luna-luna]

… jutro me uvek dočeka nespremu
još jedno svitanje kao okov i laž
telo se izvije u blagi luk
pod posteljom od sna
još jedan zvuk
jecaj i strah što nisi tu
što te neću čuti kao uzdišeš
za nekim danima što dolaze
praznim i sivim bez nas
Padaju neke dosadne kiše
i svaka kap na staklima piše
čudne sonete satkane od sna
Priču u kojoj smo ti i ja
dva anđela ili đavola
koga se to još tiče
sve dok te moje oči u bunilu traže
i nema onih što na tebe liče
ni onog pogleda zbunjenog jelena
ni onih usana koje bih ljubila
nema ničega
samo san da će jednom svanuti dan
tu na tvom ramenu
u nekom drugom vremenu
kao srna gonjena
izmedju dva sećanja
još jedna rima u mojim pesmama

 

[luna-luna]

Ja sam ti bila najbolja
nijedna druga nikad kao ja
nije se borila
o, kako sam volela

Sve sam ti tajne priznala
verovala, al' nikad pitala
pomalo mastala
uvek ti oprastala
A ti njoj si dao sve
jutra i meke dodire

Nisi me bio vredan ti
ni jedne noci ni jednog dana
moje ljubavi
ni svega onog sto sam tebi dala
nisi vredan ti
ni jedne noci ni jednog dana
moje ljubavi
nisi me bio vredan ti...

 

[Nina]

odlazis

Ako vec odlazis koracaj brze
ne dozvoli da te nesto spreci
ne pricaj mi o ljubavi prosloj
za rastanak nisu potrebne reci.
Ako vec govoris,govori glasno
ne daj da reci u grlu stanu,
suze su ono sto imam ti reci
moje su reci na tvome dlanu.
Ako vec places,pusti reku
speri plocnike za ceo vek
ti places sada i ko zna kada
a ja cu plakati zauvek.

 

[AQUARlUS]

 

[Nina]

Kroz noc
koracam i cekam te
kao da ides iza mene
osecam te
govorim ti
neke slatke reci
al tiho
da ne cuju drugi
onako kao i ti.
Nisam te razumela
ali sam znala
sta si mi govorio
i oziveo me
posle hiljada praznih zivota
vratio mi nesto
sto se zove razlog
da ne pobegnem
i ne pocnem iz pocetka
isti ovaj zivot
po ko zna koji put
sa ko zna kim
uz neke poznate reci
ciji smisao ne razumem.
Koracam kroz noc
dok oluja se sprema..
osecam oko sebe
neki cudan nemir
kao tvoje usne
kao da slutis
sta ti zelim reci...

Reci mi

 

[luna-luna]

Desanka Maksimović-Opomena


Cuj, recu cu ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se uciniti
duboke i meke
oci neke
sasvim obicne.

Moze mi se uciniti
da tonem u zvuke,
pa cu ruke
svakom pruziti.

Moze mi se uciniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reci u tome
casu cudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Ucinice mi se negde u sumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke cesme.

Ucinice mi se crn leptir jedan
po teskoj vodi krilom sara
sto nekad neko reci mi ne sme.

Ucinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

 

[DUNJA W]

Kad bi ti covjecan bio,
moje bi ruke zivjele,
vezuci njeznosti i platna svil...ena
da ti prinesu haljine cudesne legende.
Kad bi ti covjecan bio,
oci bi moje upaljene sjale danju i nocu,
I uperene bi tako bile u tebe
sto sav bi blistao,
kao onaj sto se okrunio bio suncevim plamenom.

Kad bi ti covjecan bio,
moja bi usta voce bila za tvoju zedj,
i za tvoj san muzika ljubavna,
svecanost utjehe za tvoje njeznosti.
Kad bi ti covjecan bio,
ja bih ti bila igracka djetinja,
oruzje za tvoj rat,
flauta u poznim ljetima
koja bi pjevala obredu vrlo bliskom smrti.
Kad bi ti covjecan bio,
O, Odabrani,ja bih sve bila u tvome postojanju.
Ali sam nista.
Nisam drugo vec ova zudnja neodoljiva da postojim.
I mislim,
kad bi ti covjecan bio,
da bi ruke moje zivjele vezuci njeznost i svilu,
da ti prinesu haljine cudesne legende.

Cecilia Meireles

 

[AQUARlUS]

Opet sam snio crni procvetali dud,
i nekog dragog što me čeka odnekud...
Ključ skriven iznad dovratka,
još jedan simbol povratka,
suviše toga da bi bilo podudarnost...
Sanovnik s jasnim slovima, lako je to sa snovima...
Nevolje krenu onda kad tumačim stvarnost...

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije...
sve spiskano i stečeno...
Ne vredi, kasno je, ostaje s tobom na vrh Kalvarije
samo neizrečeno...

Sve ređe srećem ljude iz svog plemena,
zamiču redom s one strane vremena...
Senke im tamnije od njih, bez keca pred poslednji štih,
nisam baš znao da im javljam dobre vesti...
Za tim ću sutra žaliti, to ćemo jednom zaliti,
u nekom tuđem snu u kom ćemo se sresti...

Ne vredi, kasno je brojati trijumfe i havarije...
sve spiskano i stečeno...
Ne vredi, kasno je, ostane s tobom na vrh Kalvarije
Samo neizrečeno...

 

[mari47]

 

[Nina]

Obuci hrabrost,
pusti da mirisi
oblikuju tvoje ruke
pozeli me toliko
da tvoji pokreti
postanu moji,
pozeli me toliko
da osetim tvoju
maglu u svojoj glavi.
Obuci hrabrost
i pusti dodir,
reci me ili rasplacu
ili razljute.
Zaboravi
svoju proslost
moju proslost.
Ne razmisljaj
o koraku napred.
Obuci zelju
i dopusti da te imam
bez pravila
bez razmisljanja
bez iskustva.
Obuci hrabrost
i budi prvi.

 

[REVELIN]

Svatko je uvijek samo nalik na svoju ljubav,
pa ako ptica voli ljubav joj ima krila;
ako se vole djeca ljubav je puna stida;
nesretna ljubav nikad ne zna za cjelov ubav,
(daleka čežnja zvijezda uvijek je takva bila),
ako slijepci vole i ljubav nema vida...

L. Paljetak

 

[Nina]

V.Milicevic
Ostavila bih te ja

Ostavila bih te ja
konacno,
da to zavisi od mene,
ali od mene ne zavisi
nista
osim,mozda,da li ce sutra
granuti sunce
ili ce se prosuti dazd
iz mojih ociju.

Otisla bih ja,
daleko ,
u potragu
za Atlantidom
ili za Nedodjijom,
u Legiju casti
ili u hodocasnike,
kada bih bila sigurna
da te bar tamo
necu sresti.

Zaljubila bih se ja,
ponovo,
da je to u mojoj moci,
da nije svaki deo ovog tela
obelezen mojom ceznjom
za tobom
pa zapecacen sa devet pecata
koje jedino tvoje usne
mogu rastopiti.

Predala bih se ja,
drugom,
da sam te bar u snu poljubila,
da me je tvoja ruka milovala
bar jednu noc,
i znala bih,
ma gde bila,
kome pripadam sva,
od vrha do dna,
od nastanka do nestanka.

Ostavila bih te ja,
zauvek,
kada bi se oni golubovi
vec jednom odselili
sa susednog krova,
jer bi sa njima
odletela i moja dusa
koja jedino zbog tebe
na zemlji obitava.

 

[mari47]

TANJUŠA

Nema divnije devojke od Tanje,
crven rub na skutu, bluze talasanje.
Jarkom iza plota Tanja nekud hodi.
Mesec s oblacima kolo šumsko vodi.

Istrči momak, govori joj tugu:
"Radosti zbogom, ja uzimam drugu"
Ohladila se ko u polju rosa,
a kao zmija rasplela se kosa.

"Momče plavokoso", bez vredjanja dugog,
moram da ti kažem, polazim za drugog".
Nisu to zvona jutarnja, već cika.
Svatovi...Ne vidiš lica konjanika.

Tuži rod Tanjin, nisu kukavice,
od topuza brzog ranjeno joj lice.
Crven venac krvi slepljen joj na čelu,
Najdivnija beše Tanjuša u selu.


S.Jesenin l911.

 

[Nina]

Nismo se trazili .
Samo smo se nasli.
A sada tako nadjeni
Kao da se opet trazimo
Mozda je to smisao
Ljubavi
Ta lepota neizvesnosti.
Cekanje na nedocekano
Nalazenje u beznadju
Grljenje bez zagrljaja
Prozimanje u mislima
I spoznaja da smo tu negde
Tako blizu