Stihovi za moju dusu

[Nina]

Sreli smo se u tisini nemirni isprepletani
drhteci za dodirom koji trazi, trazi
tebe,mene trazi nas.
Tebe
Tako si sladak a nisi lep
tako si drag a bolis
tako si nesto sto zelim
ali me vredjas
Mene
U tajni sam te srela
u tisini tugujem
kada li ce tvoje srce
i tvoja dusa konacno
da pripadne meni.
Znam
rastacemo se u tisini bez suza
iskreno cu zaliti zbog toga
rosa jutra utopice se u mojim ocima
i ti ces znati da te volim.
Zasto si mi tako drag?
A kada te budem posle videla
na granici prostranstva
kako cu te pogledati?
Sa tisinom i suzama.
Volim te tako mnogo
i tako dugo
a ti to ne znas i nisi moj.

 

[lunao]

 

[REVELIN]

Da si blizu

Da si blizu, naslonila bih čelo
na tvoj štap i nasmiješena
ovila bih ruke oko tvojih koljena.
Ali nisi blizu i moja ljubav za tobom nespokojna
ne može da usne ni u noćnoj travi
ni na valu morskom, ni na ljiljanima.
Da si blizu. Da si barem tako nestalno blizu
kao kišni oblak nad izgubljenom kućom u dolini.
Kao nad morem surim krik galeba što odlijeće
pred dolazak oluje u večer punu briga.
O da si barem tako tužno blizu
kao cvijet što spava zatvorenih očiju
pod bijelim pokrovom snijega u tišini
kamenih šuma, čekajući proljeće.
Da si blizu, o moj hladni cvijete.
Samo jednom kretnjom da si blizu
neveselim vrtovima mojim
što već sahnu, klonuli od bdijenja.
Ali, noć je i svijet je daleko
a ja ne znam mir tvoj. Ptice moje
s tvojih su grana sašle. I sjaj zore
iz mojih zjena odlazi zauvijek
u uvrijeđenu zemlju zaborava
u kojoj je neznano ime ljubavi.

Vesna Parun

 

[DUNJA W]

Postoji

Postoji mjesto gdje ljubav počinje
i mjesto gdje ljubav prestaje.

...Postoji dodir dvije ruke
koji se opire svim rečenicama.

Postoji pogled što bukti kao veliko
vitlajemsko ognjište
ili malena acetilenska lampa zelenog sjaja.

Postoje jednostavna i bezbrižna tepanja
čudesna kao velika okuka Misisipija.

Ruke, oči, tepanja
pomoću njih se ljubav bori i gradi,
Postoje cipele koje ljubav nosi
i njen je dolazak tajna...

Postoji upozorenje koje ljubav šalje
i cijena njegova zna se tek mnogo kasnije.
Postoje tumačenja ljubavi na svim jezicima
i nije nađeno nijedno mudrije od ovog:

Postoji mjesto gdje ljubav počinje i mjesto
gdje ljubav prestaje - a ljubav ne traži
ništa.

Carl Sandberg

 

[Nina]

Sakrij me

Sakrij me
U ceznutljivom pogledu,
U sjaju oka kojeg cu
Samo ja prepoznati..

Nosi me u uglu
Usana u smesku
Neizgovorenim recima
I ja bicu s tobom…

Sakrij me…
U mirisu letnje oluje
Blesku munje i
Slutnji zudnje

Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce…

Sakrij me…
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja…

Sakrij me…
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.

Sakrij me…
U pricu sto ima srecan kraj…
Sakrij me u zagrljaj

Samo ljubav mi ne sakrivaj

 

[REVELIN]

Za sve su kriva djetinjstva naša

Izrasli smo sami kao biljke.
I sada smo postali istraživači
zapuštenih predjela mašte
nenavikli na poslušnost zlu.

Iznikli smo pokraj drumova
i s nama rastao je strah naš
od divljih kopita koja će nas pregaziti
i od kamena međašnih koji će razdvojiti
našu mladost.

Nitko od nas nema dvije cijele ruke.
Dva netaknuta oka. I srce
u kojem se nije zaustavio jauk.

Svijet je u nas ulazio neskladno
i ranjavao naša čela
zveketom svojih ubojitih istina
i bukom zvijezda zakašnjelih.

Starimo. A bajke idu uz nas
kao stado za ognjem u daljini.
I pjesme su nam takve kao i mi.
Oteščale i tužne.

Vesna Parun

 

[lady li]

MOSTOVI

U meni veceras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muci se urlice, razmice klance
i kida svoje zelene lance,
i rije kroz moje srce i pece
i kroz oci mi kipi i tece.

U tebi veceras ta ista reka,
cudno je meka.
I cas je srebrna, i cas je plava,
u njoj se tisina odslikava.

Svako u sebi reke druge,
pod istim mostovima sretne,
zato su nase srece i tuge
uvek drukcije istovetne.

 

[duska.vodolija]

Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate
i noć kad ponovo od mene odu.
Ne merim sreću smehom,
ni time da li je čežnja moja
od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim
s njime i kad nam srca
biju ritmom plača.
Nije mi žao što će života
vode odneti i moje grane zelene;
sad neka mladost i sve neka ode:
on je zadivljen stao kraj mene. Desanka Maksimovic

 

[Nina]

Pronalazim te
U dodirima
Na raskrscima
Mislima

Ocekujem te
U recima ..molitvama
U snovima
Bolima
Na Javama

Vidim te
Sa kosavama
Mutnim ocima
Energijama

Trazim te
Na granicama
Rovovima..pustarama
U drugim muskarcima

Grlim te
Danima...Nocima
Svitanjem...Mastom

Ljubim te
Neljubljenim poljupcima
Nedodirnutim pogledima
Nerecenim dlanovima

Svim Nasim Tisinama...

 

[Violetna]

Ko je ljubio taj ne ljubi vise

Ti me ne volis i ne zelis, zar
lep nisam nimalo, mala?
Ne gledajuci, od strasti uz zar
na rame mi je tvoja ruka pala.

Sa kezenjem, mlada, osecajnim
ja s tobom nisam ni nezan ni zao.
Koliko si ih milovala sjajnih?
Ko ti je sve dosad ruke, usne dao?

Znam, oni su prosli kao sanke, mila,
ne dodirnuvsi tvoj oganj u snima,
na kolenima mnogima si bila,
a sada, evo, sedis na mojima.

Neka ti oci trepavica rubi,
neka ti u misli dodje drugi neko.
Ta i ja te bas jako ne ljubim
tonuc u nesto drago i daleko.

Ovu vatru sudbinom ocajno
ne zovi, veza lakoumna to je.
Kao sto smo se susreli slucajno
rastacemo se uz smesak nas dvoje.

Svojim putem otici ces u smiraj
da prokockas dane i plac novi.
neljubljene samo ti ne diraj,
negorene nikako ne zovi.

U corsokaku s drugim ces se naci,
o ljubavi brbljajuc bez svesti.
Tad cu mozda u setnju izaci
i sa tobom ponova se sresti.

Blize pleca okrenuvsi drugom
i malo se pognuv ne misleci.
-Dobro vece!, reci ces mi s tugom.
-Dobro vece, i ja cu reci.

I nista nece dusu da zanjise.
Nit u drhtanje moze da je svali.
Ko je ljubio, taj ne ljubi vise.
Izgorelog niko ne zapali.

Jesenjin

 

[Nina]

Napisala sam u jednoj noći punoj zvezda,
najlepšu priču za tebe …
U njoj su obronci zelenih planina..
ptice koje govore svim ljudskim jezicima..
i nemuštim jezikom, kojim se govori o Ljubavi..
Stavila sam u nju sve mirise juga,
tople i beskrajno senzualne.
Trepavice devojčice koja prodaje cveće…
što prave senke na njenim obrazima boje breskve..
Orhideje boje vanile, ružičaste flamingose
dok suše svoje perje, na mističnoj obali
pod zracima zalazećeg sunca…
Milovala sam te rečima ,kojima dadoh oblike snova…
Snovima , koje oživeše reči ..pisane perom rajske ptice…
Povela sam te na bestelesno putovanje,
u prostore koje oduvek sanjam..
Pred žednim očima pukla je širina mutne
reke Gang, u kojoj spiraju kal sa duša,
izgubljeni heroji – svojih pronadjenih života…
Začinila sam je mnogim licima…
Crnim, belim – i svim nijansama
koje svet ima , na ovoj livadi nepreglednoj..
Dočarala mirise magičnih začina na pijaci,
u nekoj zemlji , gde žene idu
okićene ogledalcima oko vrata i zapešća…
Reflektuju – nestvarno lepe slike , što prodiru iz duše..
Koža im svetlucava na jutarnjem suncu..
Posuta je zlatom koje donosi vetar,
podižući sitnu prašinu sa tla,
u bojama preprženog karamela…
Svakom rečju koju ispisah za tebe,
imala sam te još više…
A koliko više može da se ima ?…
…pitam se , dok mi osmeh
topliji od afričkog sunca ,
pretvara oči u užareno jezgro života…
Mnogo je ovo. Za dva života – mnogo,
a ja imam ovaj jedan … i mesta za još..
Melodija raspevanih slika , odnosi me
beskrajno daleko i sasvim blizu..
Odmah tu – gde stanuje beskonačnost..
Kušam tvoje ukuse ,uvek drugačije i neponovljive..
Vrata su širom otvorena…Mutno sijaju iza mraka..
Vratar sazdan od tuge i sivila,
odselio je odavno..Na neznano vreme.
Od tada…pravim ogrlicu od belih momenata..
pokupljenih sa krila andjela…
Za tebe , lutalice bezvremena…
Da me pohodiš što češće..
Na jeziku ljudi , ime ti je Sreća.

 

[lunao]

 

[Nina]

OPROSTI

Oprosti,oprosti mi nocas
sto budna te sanjam
I sto snena
u snove se budne vracam...
Tebe sto:
Ljubav si tudja
i misao si tudja
Ali i zelja uvek,
nepresusna moja.
Oprosti i shvati:
da prebolela,
prebolela te nisam
ni okom ovim bez suza
ni rukom ovom
sto te nesuvislo trazi.
A smejem se
igram, pevam,
na izgled od srece
vrcam,
dok u tami svoje duse
ja za tobom neutesno grcam.
Ja
kletnik i kletva,
Ja
seme i zetva,
Ja pesnik i muza,
Ja obicna ,
tako obicna,
ljudska suza...
Veruj

 

[arebis777]

Љубави моја, љубави,
лаку ноћ, већ ти се спава
и видим твоју сенку на зиду
и ноћ је пролећна права.

Једина моја на свету,
како да ти прославим име?
Ти си ми вода преко лета,
рукавица преко зиме.

Ти си моја срећа пролећна,
зимска, летња, јесења
али реци ми за лаку ноћ,
шапни на уста снена,

зашто ми је таква награда
тај рај крај тебе - благе?
Ти си ми светлост и песма
која ми даје снаге.

Галчињски

 

[Nina]

Zovem te tisinom
Jer reci su beskorisne
One bi samo probudile moju nemoc
Pred tvojom pojavom
Pretvorile me u govornika bez teksta
U semenku bez nade da proklija
Zbog vecnog hlada pod tvojom senkom,

Gledam te zmureci
Strahujuci od tvog bljeska
Moj pogled u njega, bio bi slepilo
Zato je bolje da zmurim,
I ceznjom hranim.
svoje osecaje prema tebi
N

 

[karpos]

Ja sam vas voleo: ljubav se jos mozda
U srcu mome nije sasvim ugasila;
No neka vas ona vise ne uznemirava,
Ja ne zelim nicim da vas ozalostim.
Voleo sam vas bez reci i nade,
Cas strahom, cas ljubomorom mucen;
Voleo sam vas tako iskreno i nezno,
Neka vam da Bog da vas drugi tako voli.


Aleksandar Sergejevic Puskin

 

[DUNJA W]

ODLAZAK

Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam
...
Neka udju
Neka pregledaju neka pretraže

Vodenica u senci rebara
Zrelu prasinu melje
Opusci jeftinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu

Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu

S mesta se nisam pomerio
Ali sam već daleko
Teško da će me stici

Vasko Popa

 

[DUNJA W]

Sve ti nudim

Sve ti nudim, što se ponuditi može,
varku sunca, da te osmjehom razbudi,
zrno uzbuđenja i klicu radovanja.
...Ne nudim ti možda, vec kičmu svoju
sa mramorom, u stijeni što je srasla.
Ushite preko polja i jablanovih krošnji
mirisne obrise otvorenih šuma nudim.
Zajedno ti nudim poljupce u kosi
i na obrazima zagrljaje mojih ruku.

Sve što ti nudim ponuditi želim,
jer ne smiješ ući u maglu gustu,
niti bez mene kroz horizont proći.
Uzdignuti moraš i trebaš vidike svoje
i u snovima vrh ove pjesme osjetiti.
Zavjetrinu nudim i toplinu njihovu,
da tijelo tvojih misli prihvati sjaj
i nad proplankom osmišljene duše
otkrije mjesto pradavne istine.

Sve sam i sebe ti nudim,
da uz mene ženom se osjetiš
i u meni muža i razum pronađeš.
Dobro ti nudim za našim stolom
i kad posteljom raširimo tijela.
Cijelu vječnost nikako uzalud
vec onako, najdraža moja, stvarno.
Nudim, da ti godi zauvijek
i onda kad nas stigne starost.

Sve nudim tebi, drugo i ne želim,
ništa mi i ne treba, sve u tebi imam,
ja ne štedim sebe i zato se nudim.
Ne nudim, jer ne znam,
već znam, da imamo, ja u tebi
i ti u meni, ono što nam treba.
Ponuđeno nježnošću prihvati,
i radosno ljubav prigrli,
jer ćeš znati, kako mi uzvratiti.


Zal Kopp

 

[Daniel Bor]

Dolaze mi duge godine, one duge najduze,
Sto mi zivot udisu, sto na tugu mirisu,
Gase rec, onu najtisu.
Sto mi zivot udisu, sto na tugu mirisu,
Gase rec, onu najtisu.

Lezim sam, dok senke promicu,
Dozivam, a usne ne micu.
Ljubav je od smrti starija,
Odlazimo svi, pa i ja,
Pamti me po dobru Saskice...

 

[aiva]

Čovjek sam, i ništa ne znam.
Možda bih ti više mogao reći
Da sam svjetlo što se gnijezdi
U očima tvojim
Jer da sam i jelen, i jasen u planini
Zbog tebe bih sišao među ljude
Zbog tebe bih poželio imati ovo tijelo
Koje sve manje nosim kao teret
Dobro je što nisam niknuo
U nekom poljupcu prije,
Ili poslije tvoga daha.
Dobro je što sam se zadesio
U istom svijetu sa tobom.
Ovaj kratki izlet na zemlji
U meni već prerasta
U jedno sveopće viđenje s tobom
Ma gdje bila na svijetu
Dobro je znati da jesi.
Krikom me moja roditeljka
K tebi donijela,
I krikom ću nebo prepoloviti
Kad se budem otkidao od očiju tvojih
Enes Kišević

 

[duska.vodolija]

Čekaj me ...Konstantin Simonov...

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge niko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore
čekati i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže ko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Ko čekati ne zna,
taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo
kako preživjeh vatru kletu
naprosto, ti si čekati znala
kao niko na svetu...

 

[duska.vodolija]

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore...

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;

ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.
Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.
Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

 

[duska.vodolija]

Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče.
Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule? Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.

Rabindranat Tagore

 

[mari47]

OBLAK

U buket planina, u šum što osluškuje,
u srce kroz strelu i cveće što gori
jedino oblak može da me oblikuje
i da me izgovori.

Niko sem vetra nije rasplakao mene
i niko nije grlat kao ja kad ćutim.
Zvezde su samo oči kišama umivene
na stazama žutim.

B.Zdravković

 

[Kovač]

Vesna Parun.

Ti koja imaš nevinije ruke

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.


Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.


Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.


Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.


Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.