Stihovi za moju dusu

[Kami]

​

Sretneš je - Vasko Popa

Sretneš je na jednom sunčevom zraku
Na jedinom putu koji nekuda vodi

Opasnost poigrava pred njom
Pokazuje joj karte sve teže i teže
I svetove ljulja

Ona ide sve lepša i lepša
Smeje se
I osmehom ravnotežu održava

Sretneš je i ne veruješ
I nikada nećeš verovati
Da si je sreo.

 

[Nina]

Ja hoću da radim ne gubeći vreme,
Da ne kukam posle kako nemam sreće,
Kako je za borbu slabo moje pleće
I kako su ljudi stene gluhe, neme.

Ja hoću da radim, ja tražim života,
Ne plašim se borbe, u nju stupam smelo.
Ja hoću da stvorim puno snage delo.
Ne plaši me moja vlastita Golgota.

Kidajući sebe, ja hoću da stvaram,
Da čeličnim dletom čvrsti kamen param
I da stvorim delo što vremenu preti.

Da salomim lenost ovog mlakog društva,
Punog ženskih ćudi i muškog mekuštva.
Sada! Plač ne trpim: plač se grozno sveti.

Milutin Bojić – Onima što plaču

 

[Mister]

PONOĆ

Hoćemo li biti budni
kad smrt udari glavom
o vrata sobe?

Ako nas nađe u snu
i zagrljene
ti ćeš za mene umrijeti,
ja umjesto tebe.

Ako me zatekne budna
pokrit ću te srcem.

Nešto se kotrlja
pod našim prozorom.

Ptice su utihle,
stablo više ne raste.

Zvonimir Golob

 

[Nina]

STAZE — Đura Jakšić

Dve preda mnom staze stoje:
Jedna s cvećem, druga s trnjem;
Gvozdene su noge moje —
Idem trnju da se vrnem.

Ja ustupam cveća staze
Kojima je noga meka;
Nek’ po cveću žene gaze,
A trnje je za čoveka!

 

[Nina]

Lagano umiranje

Lagano umire onaj koji ne putuje,
onaj koji ne čita,
onaj koji ne sluša muziku,
onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u
sebi.

Lagano umire onaj koji uništava vlastitu
ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.

Lagano umire onaj koji je pretvoren u roba
navika
postavljajući si svaki dan ista ograničenja,
onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u
novu boju,
i ne priča s onima koje ne poznaje.

Lagano umire
onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija
onih koje daju sjaj očima
ili napuštenim srcima.

Lagano umire
onaj koji ne menja život kad nije zadovoljan
svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi
nesigurnosti,
i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji si neće dozvoliti
niti jednom u svojem životu
da pobegne od smislenih saveta....

Živi danas, učini danas, reskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti sretan!
Pablo Neruda

 

[Nina]

TRAG

Čudno li me slobodi ovo
čudnije li veza.
Buknem u tebi, vreo se ulivam,
jeza je ovo, oh, jeza.
I trag putanjama tvoj,
pa me pali.

A čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći šta li to ubijam,
šta li budim?

Jer i pepeo će vetri razneti,
a nema razrešenja.
Tonu bez potonuća,
bez dna u nalaženju,
bez dna se izgube stvorenja.
I tragom kuda sagoreli
sve bolnija su obnaženja.

Vreo se ulivam,
a čudno zastrepi srce,
a studim.
Ljubeći sta li to ubijam,
šta li budim?

Momčilo Nastasijević

 

[Tea]

Katkada mislim da se moja željna duša seća
neke pređašnje ljubavi,za kojom čezne i žudi,
kao da je ova naša vatra samo ugljen
nekog divljeg plamena koji je izgoreo
u ranijim postojanjima.

Možda sam u prošlim danima bio postigao
ono što sada uzalud tražim;
možda se moja duša s tvojom sastala i stopila
u nekoj velikoj noći koja je odavno
iščezla i umrla.

NAIDU SAROIJNI

 

[Tea]

Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan grad

Prolazio sam jednom kroz jedan mnogoljudan
grad i utiskivao u mozak buduću
upotrebu, prizore njegove, arhitekturu,
običaje, tradicije,
pa ipak, od čitavog tog grada sada se sećam
samo jedne žene koju slučajno sretoh tamo
i koja me zadrža jer me je volela;
danima i noćima bili smo zajedno – sve
drugo sam odavno zaboravio,
kažem, sećam se jedino te žene koja se
strasno držala mene,
ponovo lutamo, volimo se, ponovo se
rastajemo,
ponovo me ona drži za ruku, ne smem da odem,
vidim je tesno uz sebe, usne su joj neme i
treperave.

Volt Vitmen

 

[Nina]

Kristal – Branka Blagojević

Gusenica puzi duž drveta,
Svaki korak je veliki i težak,
I za svaku pređu postaje jača.
Uzgred, i na kolenima pred slom
Mrav hoda, vuče teret visokog rizika,
Herojski podvig, i sasvim normalan za njega.
Pod krov nosi granu po granu,
Lasta sprema gnezdo, dan za danom,
Miriše na kišu, ali ne može ništa da uradi povodom toga
Poremeti njen hvalevrijedan plan.
Klanjajući se do zemlje za svaki čin,
Za volju i ljubav i veru,
Jasno kao kristal.

 

[Nina]

LJUBAV BEZ POČINKA, Johan Volfgang Gete

Proti snegu, oluji,
proti vetru što huji,
kroz gudura ralje,
kud magla se zbira,
sve dalje i dalje,
bez stanke i mira!

Volim kroz patnje,
ja se probijat,
nego pod srećom,
toliko se svijat!

Kad srce tako
za srcem žudi,
ah, kako čudno
boli to budi!

Kako da bežim?
Spram šuma da težim?
Uzalud napori svi!

Života si kruna,
slast nemira puna,
ljubavi, ti

 

[Nina]

Posmatram te dok stariš, kriomice,
i bore ti zbrajam i zamor u ženi,
osmatram, zavlačim ti se u lice,
svima si starija,samo nisi meni.

Oblačis se drugačije, a deca rastu
i drvo pred kućom ponovo zeleni.
Svaku boru beležim, krivu, okruglastu,
radujem se jer ne stariš jedino meni.

I kosu drugačije nameštaš dlanom,
i pokret ti je ruke blaži,
i osmeh ti je smerniji, tiši.
I zbrajam noći i dan za danom,
i svaki čas i tren mi je draži,
ti samo stari, samo diši.

Pero Zubac

 

[Nina]

OSTRVO NA JEZERU INISFRI

Ustaću i otići, otići na Inisfri,
i tamo kolibu dići od gline i pruća, znam;
gajiću leje pasulja, i košnice imaću tri,
i živeću srećan i sam.

Tamo ću imati mira, jer sporo rominja mir,
kaplje sa velova jutra u cvrčkom raspevan žbun;
tamo je blistava ponoć, podne uz purpurni vir,
a sumrak lepršanja pun.

Ustaću i otići, jer stalno čarobni šum
pljuskanja jezerske vode slušam za jave i sna;
taj šum, dok pločnike gazim i sivi prašnjavi drum,
srce mog srca zna.

V. B. Jejts

 

[Nina]

Kamena Uspavanka

Uspavajte se gde ste zatečeni
po svetu dobri, gorki, zaneseni,
vi ruke po travi, vi usta u seni,
vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.

Zarastite u plav san kameni
vi živi, vi sutra ubijeni,
vi crne vode u beličastoj peni
i mostovi nad prazno izvijeni,
zaustavi se biljko i ne veni:

Uspavajte se, ko kamen, neveni
uspavajte se tužni, umoreni,
poslednja ptico: mom liku se okreni
izgovori tiho ovo ime
i onda se u vazduhu skameni.

Stevan Raičković

 

[Nina]

Večeras ti oduzimam snove
Stavio sam oblake u tvoje oči

I dok plove neki napušteni brodovi
Imam dobre vesti za tebe

Još sam živ i još te sanjam
Na tom moru života

I zaključavam se za tobom
Ko zna kakva zora

Ž. Krznarić

 

[Tea]

Otkažite letove, pretražite oblake
I panika nek' sjedne na prijesto
Zaustavite putnike i namjerne i slučajne
Al' ostavite jedno mjesto
Mjesto za dvoje
Što ljube se u mraku
Mjesto gdje samo ljubav
Miriše u zraku
Mjesto za dvoje
Što ljube se u mraku
Mjesto gdje samo ljubav
Miriše u zraku
Otpečatite kofere i provjerite džepove
I predstava od straha nek' počne
Ja nikuda ne putujem i sve čemu se predajem
Su njene usne vrele I sočne
Pošaljite i svoje pse, nek' sve još jednom pretraže
I radite to strogo i često
Zatvorite sve prolaze i uske a i široke
Al' ostavite jedno mjesto
Mjesto za dvoje
Što ljube se u mraku
Mjesto gdje samo ljubav
Miriše u zraku
Na filmu sretan je kraj
Da li još postoji raj
Vatrene lopte sa neba
Stvarno je sve što nam treba

 

[Moje ime je Đurđija]

 

[Nina]

OPOMENA

Kada ostarim nosiću haljinu boje purpura
I crven šešir koji ne ide a i ne stoji mi,
Trošiću penziju na piće, letnje rukavice i satenske cipele
I pričati kako nemam para ni za hleb.
Kada se umorim sešću na ivičnjak,
Skupljaću reklamne uzorke po radnjama i pritiskati alarmnu dugmad
Vući štap uz gelendere
Nadoknadjivaću propušteno u trezvenoj mladosti.
Izlaziću na kišu u kućnim papučama
Brati cveće po tudjim baštama
Gomilaću pera, olovke i druge tričarije
I početi da pljujem.

A sada još moramo paziti da nam odeća ne pokisne
Plaćati na vreme kiriju i ne psovati na ulici
Pružati dobar primer deci
Pozivati prijatelje na večeru i čitati novine.
A možda bi trebalo da se već pomalo pripremam
Da ljudi koji me znaju ne budu iznenadjeni
Kad odjednom ostarim i počnem purpurno da se odevam.

Dženi Džozef

 

[Kami]

POLETNA PESMA

Upamti, na ovom svetu
ti si samo u prolazu
na tren, na delić trena,
na delić jednog delića…

Tvoj život tako liči
na zahuktalu kometu
koja na čas zasvetli
kroz treptaje tvog bića
pre no što je pojede sena.

Previše kratko sve traje.

U jednom času u tebi
opijena moćnim sjajem
tih šarenih staklića
tvoja misao drema.

U drugom druguješ s krajem,
u trećem te već nema.

Zato se probudi.
Udahni vazduh duboko.
Potpuno budan budi
i živi iz sve snage
kroz osmeh,
kroz reč,
kroz oko.

Uživaj časove drage.
Ne misli na one druge.
Nedaj da jedan čas sivi
pomrači lepotu daha
jer nemaš ništa od tuge.

Opusti se i živi.

Vredi li uopšte briga?
Vredi li uopšte tuga?
Vredi li uošpte išta
što bledi tvoje boje?

Oslobodi se straha.

Oni što tvoj sjaj blede
samo su tužne lutke
što omlitavelo sede
i drugom bi sudbu da kroje.

Ne shvataju jadne
da im to ništa ne vredi:
dok seju varnice hladne,
sopstveni sjaj im bledi…

Ti nisi kao oni.
Nisi i nećeš da budeš
jer sve te duše sitne
uopšte nisu bitne.

Oko tebe eoni
beskrajno vreme broje.
Tvoj život jos svetluca
bojama što nešto znače.

Ti sijaš svojim plamičkom
i samo je do tebe
da li ces sinuti jače.

Zato gledaj put Sunca
i diši punom snagom,
i živi do svog vrhunca,
živi,
beskrajno živi
dok tvoj život treperi.

Ostavi svoje stope
na putu svojih sanja
jer te od mračnih dveri
večnog nepostojanja
deli još samo prag.

Jednom te više neće
biti na ovom nebu
ali će iza tebe
barem ostati trag.

Dragana Konstantinović

 

[Mister]

Selidba

dok si još za života
dok ti se grudi dižu i spuštaju
selim te dio po dio
u ruže stablašice
u ruže i u kišu
u stolnu svjetiljku
u kutiju sa spajalicama
selim a da ti i ne znaš
selim te u stazu
obraslu tuštom
selim te u snježnu vijavicu
u bokore jorgovana
u vrtlog kave poslije miješanja
u mladu prašinu na tv ekranu
u noćno zujanje kompjutera
u razbacane kućne papuče
u miris prženih girica
u vrata koja škripe
u našu šutnju
u sve obično
u sve što nam je dan činilo tako dosadnim
vjerujem da ću tako
lakše preboljeti
ono što dolazi
no već sam te prenapučio u nabrojenom
nove stvari dižu zaštitne ograde
asimilacija je nikakva
svugdje si vidno izdvojena
a tebe još ima

Sven Adam Ewin

 

[Nina]

Vrati se u svoju jazbinu - Vasko Popa

Vrati se u svoju jazbinu
Osramoćeni hromi vuče
I tamo spavaj
Dok se ne zaledi lavež
I zarđaju psovke i crknu baklje
Sveopšte hajke

I dok se svi ne skljokaju
Praznih ruku u sebe
I pregrizu sebi jezik od muke

I silnici psoglavci s nožem za uvom
I hajkači sa polnim udom na ramenu
I lovački zmajevi vukožderi

Četvoronoške puzim pred tobom
I urlam u tvoju slavu
Kao u velika
Zelena tvoja vremena

I molim ti se stari moj hromi bože
Vrati se u svoju jazbinu

 

[Lady Moon]

Stara pesma

Kad sunce sija
mi plačemo kao ludi,
jer će uvek posle jednog sunca
biti nama jedna strašna kiša.

Kad kiša pada
mi pevamo kao ludi,
jer će uvek posle jedne kiše
biti nama jedno lepo sunce.

Posle dobrog uvek dođe loše,
jer nikad nam ništa bolje
nije bilo iza najboljeg.

Posle lošeg mora doći dobro,
jer nikad nam ništa gore
nije bilo iza najgoreg.

Mika Antić

 

[Nina]

Grad

Kažeš: „Poći ću u neku drugu zemlju, poći ću do drugog mora.
Naći će se drugi grad bolji od ovog.
Svaki moj napor je ovde proklet, osuđen;
i srce mi je – kao leš – pokopano.

Dokle će mi um ostati u ovoj tmini.
Kud god da skrenem pogled, kud god da pogledam,
crne ruševine svog života spazim, ovde,
gde sam proveo tolike godine, proćerdao ih i upropastio.“

Nove zemlje nećeš naći, nećeš pronaći druga mora.
Ovaj grad će te pratiti. Ulicama ćeš se kretati istim.
U istom ćeš susedstvu ostariti:u istim ćeš kućama osedeti.

Uvek ćeš u ovaj grad stizati. Da nekud drugde odeš – ne nadaj se -
nema za tebe broda, nema puta.
Kao što si svoj život ovde proćerdao, u ovom tako malom kutu,
straćio si ga i na celoj kugli zemaljskoj.

Konstantin Kavafi

 

[Duki Lu]

Večno troje

Ima dva muškarca koji uvek
prelaze preko moje staze snene:
jedan je onaj koga volim ja,
drugi je onaj koji voli mene.

Jedan je u noćnim snovima
što u mom mračnom duhu uzleću,
drugi je pred vratima moga srca,
gde nikad ga pustiti neću.

Jedan mi je pružio prolećni dah
sreće što nesta kao sen,
drugi mi je dao ceo svoj život,
ne dobiv zauzvrat ni tren.

Jedan huči u pesmi krvi,
gde ljubav slobodna plovi,
drugi je jedno s tužnim danom
u kome se dave snovi.


Svaka žena stoji izmeđ te dvojice,
zaljubljena, ljubljena i čista –
jednom se u sto leta stope
i postanu bića ista.


Tove Ditlevsen

 

[Nina]

Umrem li,
ostavite balkon otvoren.

Dete narandže jede.
(Vidim sa svog balkona)

Kosac žito kosi.
(Čujem sa svog balkona.)

Umrem li,
ostavite balkon otvoren.

Oproštaj, Federiko Garsija Lorka

 

[Tea]

* Rastanak *
Još usta su mi tvoja puna
i tvoj je dlan u mojoj ruci.
U glavi ko' u klancu vetar,
odjekuju tvog glasa zvuci.
Oprosti sada, svršeno je.
Stid vreli nož u meni gasi.
U času koji kraj sluti,
ti krst moj teški videla si.
I premda uzaludnim žarom
još nada u snu goreti znade,
taj koji kaže ... nikad više,
taj još je stvarniji od nade.
A dan što ponovo se rađa
donet će spokoj koji uze.
Sa usne skinut će gorčinu,
a s' lica plamen tvoje suze.
*** Milan Rufus