Stihovi za moju dusu

[Branko Lori]

https://s19.****************/images/200228/evkpm5b8.jpg
Dodi u moj cardak!… Samu mi je zima…
Svi duseci moji za te su prostrti…
Hocu poljubaca u kojima ima
I vatre, i sunca, zivota i smrti!…

Tvoji zagrljaji neka budu zmije,
Neka stezu divlje uz vihore zara!
U njima da umrem, Serifa, sto prije,
Mirisuci baste, tvojijeh njedara…

Zedan sam ljepote, i zenskoga stasa,
Grceva i slasti, smijeha i vriska,
Pomame i ognja, i miloste tajne…

Hodi! Neka ti se sva dusa zatrese,
I po mojoj sobi, ko procvale rese,
Svog proljeca prospe pahuljice sjajne

A . Santic

 

[Nina]

Volim te

Volim te za sve zene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam ziveo
Zbog mirisa velike pucine i mirisa toplog hleba
Zbog snega sto se topi i prvih cvetova
Zbog zednih zivotinja kojih se covek ne plasi
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih zena koje ne volim

Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim nista nego siroku pustos
Izmedju nekad i danas
Postojale su sve te smrti sto sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam uciti zivot slovo po slovo
Kako se zaboravlja

Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te uprkos svim obmanama
Zbog tog besmrtna srca sto ga ne zadrzavam
Ti mislis da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce sto mi na glavu seda
Kad sam siguran u samog sebe

Pol Elijar

 

[Tea]

U tebi me ima
Mnogo više
Od prolaznosti dana
I zagasitih obrisa
dolazeće noći
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što ti srcem
Protiču
Grčevi čežnje
I mnogo više
Skriveno je
Iza tvojih drhtavih
Trepavica
Skrivenim u tvojim
Dalekim očima
U tebi me ima
Mnogo više
Nego što priznaješ
Sebi…
(nepoznat autor)

 

[...indigo child...]

Mika Antić

Parafraza XIII

Čekaću, čekaću, čekaću
i biti jeka.

Jeka ću biti.
tu gde ne odjekuje
ali se vekuje, vekuje.

Odvajaću se, odvajaću.
A kajaću se, kajaću.

U prostor, u prostor, iz reka ću.
Al’ volim te. I čekaću, čekaću.

 

[Nina]

DOBAR DAN TUGO

Zbogom tugo
Dobar dan tugo

Vidim te u svim naborima neba
Vidim te u očima koje volim
Ti nisi baš sasvim bedna
Jer i najsiromašnije usne odaju te
Onim svojim divnim osmehom

Dobar dan tugo
Ljubavi ljupkih tela

Snago ljubavi
Tvoja privlačnost izbija
Kao neka bestelesna sveobuhvatnost
Dušo razočarana
Ti tugo
Ti lipo lice

Pol Elijar

 

[Tea]

ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti,
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.
Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević

 

[Branko Lori]

Čuvaj tišinu
Nekada nam je potrebna
I prećuti ako će biti lakše
Ne moram ja sve da znam
Ali se ne gubi, nikada
Znaš, ne dam ja to
I na kraju mi uvek dodji
Tu si mirna, tu je tvoje mesto..

 

[Tea]

Zašto ćutim

Ponekad ćutim kad mi je teško
izneti svoja osećanja
ponekad mislim da to što bih rekla
izgleda kao da se ponavljam
ponekad me neće pesma
lakše mi je da ti pričam
ponekad imam osećaj da sve znaš
tada ćutim i verujem
da i ti to isto osećaš...

Moja ljubav prema tebi
nikad nije prestala
i nikad se nije promenila
i posle svih odlazaka i dolazaka
ona je ostala u mom srcu ista
kao onog prvog dana
kad sam ti rekla
Ti si taj....

Jos uvek u svom sećanju čuvam
one naše zaljubljene poglede
još uvek u mojim mislima
tvoj pogled je takav
takvog te znam
takvog te i pamtim
tvoj pogled vidim i sad
tvoj pogled vraća mojim očima sjaj...

Ponekad ćutim i kad sam tužna
jer ne želim da i ti budeš tužan
dovoljno je što sam ja
a ja kao i svaka žena
isplačem se i bude mi lakše
i onda ti se vraćam nasmejana
sa verom da ćeš me primiti nazad
takvu kakva jesam
jer ti si moja jedina pesma
i moje srce samo tebi pripada
ti si moja jedina misao i želja
i smisao mog života...

Znam ja da ti osetiš
kad plačem i
da ti je teška moja suza
i ja hoću da znaš
da plačem samo onda
kad je moja želja za tobom prevelika
i tada stvarnost uzima od mene danak
vraćam ti se jer znam
da samo tvoj OSMEH mene podiže sa dna
i da samo s' tvojom rukom ispruženom
mogu da krenem u novi dan...

Tea

 

[Suljo.L]

 

[Jan Hus]

 

[Tea]

USAMLJENIKOVA PESMA
Znam, kao nepoznati u luku brod,
zalutala je moja dusa u ove strane;
znam da nikome ovde nisam rod,
da je trebalo da zivim u druge dane.
Znam da sam tanki ptičiji glas
koji se jedva iz daljine čuje;
znam da sam trošni biljke stas,
povijan vetrovima oluje;
da nisam donela nikakvu novu vest,
da ništa veliko svetu neću reći,
da sve su reči moje samo ispovest,
ljudska tužna.
Ali niko na zemlji nije kao ja
razumeo božje beskonačno delo;
niko toliko šetao dok mesec sja,
ni toliko slušao lišće svelo.
Niko nije voleo tako neke sitne
stvorove, ni prostrana nebeska krila.
Niko osluškivao tako nepobitne
zakone božje.Samo sam ja bila
stanovnik šuma i saputnik mrava,
i znala potoka i vetrova smer,
i znala o čemu priča livadska trava,
i šta oseća u grmu skrivena zver.
O znam: ostaću sasvim nepoznata
novom vremenu i novome kraju;
ali mene poznaju sva nebeska zlata,
oblaci, i bube, i šume mene znaju.
Potomstvu svome ispričaće laste
da sam proleće pesmom predskazivala
i da sam uvek kad suton poraste
na usamljenim stazama snivala.
Reke će moju sliku u sva mora
razneti, i u sva jezera neznana,
ptice će moju pesmu s mladog bora
pevati kad mene ne bude jednoga dana.
Desanka Maksimovic

 

[Suljo.L]

 

[Mister]

Sitni sati

Nenajavljene posjete onih iz proslosti
kucaju na vrata u taktu klatna starog
sata sa svakim otkucajem zovu, zele reci
jos par stvari, nepotrebnih, sa razlogom
zadrzanih iza bisernih zuba.

Sitni sati traju po minuta, svaki, vrijeme
nista manaje vrijedno od ostalih dana,
sitni su zbog gomila sitnih misli
koje kolaju glavama pijanih, umornih,
sjetnih sanjara koji u njima pronalaze
jedini mir i zadovoljstvo.

Sekunde sitnih sati otkucavaju drugacije,
svako po jedno slovo pisu najdivniju poeziju,
odgovore ili samo vode prazne razgovore
koji te drze budnim kad svi ostali spavaju.

Klatno otkucava zoru, dok dan pocinje za obicne
ljude
mi polako tonemo u san,
zagrljeno cekamo da stari sat otkuca samo
jednom
za poziv da opet krenemo u noc.

Bojan Zdrale

 

[Tea]

СВУДА ТЕБЕ НАХОДИМ - ВЛАДИКА НИКОЛАЈ

Куда год ходим, Тебе находим,
Куда год гледам, ја Тебе сретам.
Звезде су Твоје, ти их сотвори,
Свака о Теби тајно румори,
Руморе звезде сјајем у ноћи
О Твојој слави и Твојој моћи.
Исусе мој, све добро моје,
Небесне звезде песму Ти поје,
Нека Ти поје и срце моје.

Огњи и буре, ветри и кише,
Све на свој начин о Теби пише,
Ја њино писмо читам са страхом,
Читам са страхом и са уздахом.
На сваком писму Твоји су прсти,
Царски печати, злаћени крсти.
Исусе мој, све добро моје,
Свако створење песму Ти поје,
Нека Ти поје и срце моје.
Још читам судбу сваког човека
Све од почетка до краја века,
Судбе свих људи, судбе народа,
Што све отиче ка' бујна вода.
Нејасно читам, читам и сричем,
Ал' јасно срцем ка Теби кличем:
Исусе мој, све добро моје,
Народи Твоји песму Ти поје
Нека Ти поје и срце моје.

 

[Lada]

Hram

Lijepo li je kad se večernjica, što je
noćnih kola tihi glasnik ljudskom rodu,
polagano diže na nebeskom svodu,
i svjetlo i tama kada zemlju svoje;
lijepo li je tada u pobožnu hodu
slazit‘ u dno dole hramu malog sela,
po čijem se trijemu mahovina splela,
al‘ gdje srca vjernih mole se Gospodu!
Zdravo šumo sveta! Zdravo mrtvih polje,
u tvom krilu smjernom selske rake stoje;
blagoslivljam iduć‘ skromne ploče grobne.
Teško onom mrtve oskvrnuo tko je!
Pred njihovim molbam‘ skrušim srce moje,
a korak odzvanja lađom crkve drobne!
Kakva tama i mir! U dnu crkve dolje
opaža se jedva žižak svjetla, koje
drhteć‘ gori ispred svetih žrtvenika.
Samo ono svijetlo, dok mrak svemir krije,
k’o simbol utjehe dobrote što bdije,
da prihvati ovdje uzdahe smrtnika.

Alfons de Lamartin

 

[...indigo child...]

Valovima lutala, šumom se krila

priviđala se na emajlu sebi.

Rastanak bih, možda, hrabro primila,

ali susret, bojim se, ne bih.

Ana Ahmatova

 

[Tea]

Nikada se ne žalite na bilo koga ili bilo što
jer u osnovi ste napravili od svog života ono što ste željeli.
Prihvatite teškoće poučne za sebe
a njihovu vrijednost iskoristite da popravite svoj karakter
jer trijumf pravoga čovjeka proizlazi iz pepela vlastitih pogrešaka.
Nikad se ne žalite na vaše samoće ili svoju sreću.
Suočite se hrabro i prihvatite je.
Oni su posljedica vaših djela i pokušaja
i dokaz da ste uvijek na dobitku.
Ne osjećajte se frustrirano od vlastitih neuspjeha,
i nemojte ih iskrcati nekome drugome.
Prihvatite sebe sada ili nastavite sebe opravdavati kao dijete.
Zapamti da je svako vrijeme dobro za početak
i da nema ničeg tako strašnog da bi se odustalo.
Nemoj zaboraviti da je tvoja sadašnjost uzrok tvoje prošlosti,
kao što će uzrok tvoje budućnosti biti tvoja sadašnjost.
Uči od hrabrog, od jakog,
od nekoga tko ne prihvaća situacije
od nekoga tko će živjeti usprkos svemu.
Razmišljaj manje o svojim problemima a više o svome djelovanju.
Nauči kako da se izdigneš iz svog bola
i da budeš veći od najvećeg problema.
Pogledaj sebe u ogledalu i bit ćes slobodan i jak.
I ti ćes prestati biti lutka okolnostima.
Jer Ti si tvoja sudbina.
Probudi se i bulji u sunce u jutarnjim satima i diši sunce u zoru.
Ti si dio snage svog života sada.
Ustani, bori se, hodaj, budi siguran da ćeš u životu biti pobjednik.
Nemoj nikada razmišljati o ‘sudbini’
Jer sudbina je isprika za neuspjeh.
Pablo Neruda

 

[Lada]

Sve je sudbina
Sve je magličasti oblak
Sve je nezavršeni početak

Sve je prolazno traženje
Sva patnja je bez tragova suza



Sva sreća je bez osmeha
Svako viđenje je prvi susret
Sav govor je puko ponavljanje
Sve što je prošlo sačuvano je u snu
Sva ljubav je u srcu

Svako viđenje je prvi susret


Svaka nada ima objašnjenje
Svaka vera jecaj

Svaka erupcija trenutak mira
Svaka smrt dugotrajni eho

Bei Dao

 

[Branko Lori]

…Oslušni, srce moje, i poslušaj šta govorim:
Duša mi bješe moćno stablo čije korijenje seže u dubine
zemlje, a grane mu se izvijaju prema beskraju.
Duša mi procvjeta u proljeće, plodove dade u ljeto, a
kada jesen dodje sakupih plodove u srebrne posude i stavih
ih na raskrsnicu. Prolaznici su ih uzimali, jeli i svojim putem
nastavljali.
Kada jesen minu, kada se njeni kliktaji u plač i jadikovku
pretvoriše, u posudama vidjeh samo jedan plod koji ljudi
meni ostaviše. Ja ga uzeh i vidjeh da je nesnošljivo gorak,
kiseo kao zeleno groždje, te rekoh svojoj duši:
Teško meni. Ljudima sam u usta stavio prokletstvo i u
utrobe neprijateljstvo. Šta si, dušo, učinila sa slašću koju si
korijenjem sisala iz dubine zemlje, šta si učinila sa mirisom
koji su tvoje grane upijale iz sunčeve svjetlosti?
Potom isčupah moćno stablo svoje duše.
Isčupah ga zajedno sa korijenom iz zemlje iz koje je raslo
i iz koje se hranilo. Isčupah ga iz prošlosti i oduzeh mu
sjećanje na hiljadu proljeća i hiljadu jeseni. Zatim posadih
stablo svoje duše na drugo mjesto.
Zasadih ga u polje daleko od staza vremena. I bdio sam
nad njim govoreći: Bdijenje nas približava zvijezdama.
Zalijevao sam ga krvlju i suzama govoreći: U krvi ima mirisa i
u suzama slasti.
A kada dodje proljeće, moja duša ponovo procvjeta i u
ljeto plodove dade. U jesen sakupih zrele plodove u zlatne
posude i stavih ih na raskrsnicu. Ljudi su prolazili, sami ili u
grupama, ali niko ne pruži ruku da uzme iz mojih posuda.
Uzeh i pojedoh jedan plod te osjetih da je sladak poput
meda, ukusan kao rajsko vrelo, prijatan kao vavilonsko
vino, mirisan kao dah jasmina. Tada uskliknuh:
Ljudi ne žele da kušaju blagoslov, niti istinu, jer blagoslov
je plod suza , a istina je plod krvi!
Zatim sjedoh u sjenku stabla svoje osamljene duše, u
polju daleko od staza vremena.
Ćuti, srce moje, do jutra.
......................
Gibran

 

[Mister]

Smijala se kao zvono
crkvenog zvonika ,
a cijelu noć sam je ljubio
u tami ...
govorila je ,
nemoj me
i neću ...
i vide nas ,
i nismo sami ...
I krene " užičko"
a meni se neka ručica ,
ko kocka šećera
na dlanu otopi

N.A

 

[gost 346714]

Yu grupa Mornar

Drugovi su odmah rekli
Nije za tebe
Izbij je iz glave
Idi negde napij se

Rekli su mi
Da si strašnija od satane
Drugi su te znali
Mnogo bolje od mene

Mrzeo sam svakog
Ko te nije voleo
Ružan glas
O tebi me je boleo
(Refren)
Kao Mornar dobro more sanjao sam te
Al je Neptun slao talase
Kao žedna zemlja kišu čekao sam te
To su bile sušne godine
....

 

[Branko Lori]

Mrlje
Kada te vrijeđaju neke teške riječi
Od strane osobe do koje ti je stalo
I kada se u tebi nakupi mnogo
Naizgled sitnih i glupih poniženja
Na trenutak staneš da razmisliš malo
Pa odeš bez ikakva upozorenja
I ostaješ sam

I priznaješ sam sebi da je još uvijek voliš
I možeš da se sjetiš samo svijetlih strana
I želiš da se vratiš da klekneš da je moliš
Ona je za tebe boginja bez mana
Ona je za tebe zvijezda u daljini
I tek kad joj pridješ u njezinoj nutrini
Primjećuješ mrlje koje tebi škode
I ti je ponovo puštaš neka ode
I ostaješ sam

Kada te netko obasipa stalno
Gomilom običnih al' dvosmislenih riječi
I kada netko svaki tvoj pokret
I svaki osmijeh baca na vagu
Kad nisi u stanju preko toga prijeći
Sakupiš snagu,sakupiš snagu
I ostaješ sam
Marijan Ban

 

[Lada]

Čuda se ne događaju kad mi to želimo, jer onda bi se jednostavno mogla kupiti i nabaviti svuda. Čuda ne postoje za svakoga ma gde i uvek. Ali pravo čudo je bilo onda kad si u moj život zakoračio. Nisam Ti se ni u snu nadala, niti sam nekoga očekivala, sa samoćom sam drugovala, i nove samotne zore dočekivala. Bio je dovoljan pogled jedan, i reč ne izgovorena, ali pročitana sa usana. Ruka drhtava i nežna, što mi je celu šaku obujmila. Jesam li se to našla iznenada u toplini nekog gnezda? Ne znam, ali sam se lepo osećala, zaštićena i sigurna, konačno, mogla sam leteti do zvezda. Pokazao si mi sve tajne svoje duše, na velika vrata uveo me u srce svoje. Pogledom mi zauvek zarobio vid i Našim prozvao sve Moje i Tvoje... Poezija: Moje najdraže čudo, Danja Đokić

 

[Lada]

Плачу ти струне у руци, брате,
то душа песму отужну поје.
Дамаре твоје нерви ми прате,
a сузе тмином лице ми боје.

Тананост твоја груди ми стеже.
Tвој бол у мој се гудалом слива.
Немирни ритам мисли нам веже,
утих сазвучја лудило скрива.

Вихор звукова моћно се вије,
трептаји срца тонове пишу,
кô да их анђео са неба лије
да с моје душе окове збришу.

• Посвећено виолинисти Лајку Феликсу
Драгана Албијанић

 

[Branko Lori]

Čuda se ne događaju kad mi to želimo, jer onda bi se jednostavno mogla kupiti i nabaviti svuda. Čuda ne postoje za svakoga ma gde i uvek. Ali pravo čudo je bilo onda kad si u moj život zakoračio. Nisam Ti se ni u snu nadala, niti sam nekoga očekivala, sa samoćom sam drugovala, i nove samotne zore dočekivala. Bio je dovoljan pogled jedan, i reč ne izgovorena, ali pročitana sa usana. Ruka drhtava i nežna, što mi je celu šaku obujmila. Jesam li se to našla iznenada u toplini nekog gnezda? Ne znam, ali sam se lepo osećala, zaštićena i sigurna, konačno, mogla sam leteti do zvezda. Pokazao si mi sve tajne svoje duše, na velika vrata uveo me u srce svoje. Pogledom mi zauvek zarobio vid i Našim prozvao sve Moje i Tvoje... Poezija: Moje najdraže čudo, Danja Đokić