Stihovi za moju dusu

Ne pitaj me za vrijeme
Prijatelju - nemam sata
Sat je cudo u zivotu
Sat je omca oko vrata
Sat je briga i intriga
Sat je zima u kostima
Sve po satu i sa satom
Do poslednjeg sudnjeg sata
Ne pominji sat mi vise.
tumblr_lzi7rlTVK71qf4l6eo1_540-001.jpg
 

Мрачан и ведар ја идем животом
До старих, црних и светлих обала,
Где дише пустош и мир са лепотом,
Где пропаст живи и где нема зала.

Где нема зала. Са заносом неким
Ја често идем из тужних долина
Негде, далеко, са звуцима меким,
И ту смо срећни ја и виолина.
В.П.Дис
 
Ne veruj - Aleksa Šantić

Ne veruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne veruj,no kasno, kad se mesec javi
I prelije srmom vrh modrh krša,
Tamo gde u grmu proleće leprša
I gde slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te u časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osetiš li, draga, da mi telo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada veruj meni, i ne pitaj više
Jer istinska ljubav za reči ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše
 
ŽELJA

Želim da sam s tobom stopljena u ćutnji,
rasplamsalom dahu il' podnevnoj šetnji...
Probuđena želja talasa u slutnji
koja se kroz nemir iscrta u pretnji.

Šta ako je sve to samo igra čula,
samo treptaj rose, kratki ples leptira...?
Ako s prvim daškom vetrometnih frula
sve ovo u nama počne da se spira...

Zagledam u sebe, tražim tvoje oči,
i plaši me pogled s tim osmehom smelim.
Obojena slutnjom strahujem da kročim
i ne mogu ništa osim da te želim...

Dragana Konstantinović

78223680_3127556003926743_8479211305771728896_n.jpg
 
Japanski javor, Klajv Džejms

Tvoja smrt, što blizu je sada, od sorte proste je.
Tako spora da iščezava stvari bez realne boli.
Udah se smanjuje
i to je zbilja neprijatno. Osjećaš kako ističe ti
snaga, ali misao i vid su ostali:

i postali, čak i širi. Kada si vidio prije nekada
toliko divne ljepote nego tada kada divna kiša
na malo drvo pada,
i prožme svaku ciglu stražnjih baštenskih zidova,
toliko ćilibarnih soba i hodnika u ogledalima?

Sve raskošnije pada ovo sumračje
u sjaktanju koje zrak posvjetljava.
Nezavršivo sve je.
Kad god da kiša dođe tamo ću biti ja,
izvan mojega vremena, čiji uzimam dio i sada.

Izbor ćerkin je novo drvo javorovo.
Jeseni, dođi, i lišće svoje u vatru preobrazi.
Što mi je za činiti,
jedino biti živ da bih to vidio. To će igru da završi
za mene, iako će življenje po istom da se nastavi:

Ispunjavam dvostruka vrata, da okupam oči,
i konačna poplava boja će zaživjeti
kako mi zamre um,
izgarana mojom vizijom svijeta u blistanju,
tako jasnom na kraju svega, u docnijem nestajanju.
 
Život je divan
kada imaš nekog
da mu ruke pružiš,
život je lep
kada imaš nekog
da se sa njim družiš.
Svojim nežnim pogledom
osvajaš me,
svojim vrelim usnama
opijaš me,
svojim slatkim rečima
zavodiš me,
kada te ugledam
zaboravljam na sve.
Oprosti mi
što te volim toliko,
kao ja, neće te voleti niko.
Oprosti mi
što te dozivam tiho,
ali ti si mi sve
i ne treba mi više niko.

Jelena Kočović
 
Moglo je da ne bude na prvi pogled,
mogli smo se voleti, pa prestati,
moglo je bez duše,
bez reči, bez radosti,
bez nadmetanja ko koga više voli,
bez zbunjenosti kako je sve to moguće.
Mogli smo biti ljubavnici,
supružnici,
roditelji.
Moglo je bez tvog frtalja i moje polovine veka,
bez ljubavi u prirodnoj veličini,
moglo je bez nas.
Mogla si da ne budeš moje malo, pirgavo pile,
moglo je da bar nekad neko od nas ne misli na nas.
Moglo je da ne volim sve tvoje i ne voliš sve moje,
moglo je da te ne oslobodim,
i da me oslobodiš.
Moglo je, ali nije.
Moglo bi bez očekivanja da ćemo se sresti,
moglo bi da ne boli,
moglo bi da ne sumnjaš u nas,
moglo bi bez unutrašnjeg krvarenja,
bez svetlucavog pirsinga u oku,
bez samoubistva tobom.
Moglo bi da ne pričam sa tobom, bez tebe,
da žalim sve što sam želeo,
da te neko voli više od mene
moglo bi da ne znam gde mi je duša,
moglo bi biti na poslednji pogled.
Moglo bi, ali neće.
jG6eTQj.jpg

Goran Tadic
 
Kad umre ljubav, muzika nek' svira nek' placu polja, svaki cvijet a ti i ja, k'o prijatelja dva tad pruzit' cemo ruke i reci samo, hvala ja, zbogom, moja mala ti, zbogom, dragi moj Kad umre ljubav, muzika nek' svira k'o one davne godine tad smo se mi u ljubav zakleli i kad smo rekli, da, da, duso ti i ja i kad smo posli stazom stazom ljubavi Sad kad je sve daleko iza nas i kad su kose bijele, ja cujem glas ne placi sad, ne placi, dragi moj jer bilo nam je lijepo, a sad je kraj a sad je kraj, a sad je kraj A ti i ja, k'o prijatelja dva tad pruzit' cemo ruke i reci samo, hvala ja, zbogom, moja mala ti, zbogom, dragi moj
 

Nesećanje...
to je čovekov izum,
njegova metoda,
veština da se život živi
za izostavljanjem bitnih delova
u registru onog što je bilo,
i jeste, i ostaje.
Čovek, veliki takmac Bogu,
našao je sebi metodu
da sam sebi daruje zaborav.
Gledam da se svega manje sećam...:(
•I. Sekulić
 
Luda- Sonnenberg
Osetljiva to znači tužna
Zagrcavam se vlastitom resicom i pribojavam
da će mi iz čista mira staviti kovčeg
pred nos Zakucati ekserima
A možda mi se samo tako čini U rukama
svežanj ključeva ali ni jedan ne odgovara
današnjici Kakva vremena
Satovi blago otkucavaju ponoć:
„Jedini moj prijatelj
koga još nisam upoznala
jedini moj muškarac
koga još nisam volela”
Strah doslovno miluje ludilom postelje
znacima sjedinjuje znacima razjedinjuje:
čijom krivicom?
Literarnost uzbuđuje i zasmejava
izlazim isto onako sama
bez krune minđuša žaboa
Sama (okružena svetinom)
bolesno pazim vlastitu senku
celokupno očajanje nosim u sebi
kao jedinstvo
Plakaću
prijateljski opraću
neizlečivu prljavštinu i prosjakove rane
čireve priljubiću na ženinu mezgru
Ona će oploditi samilost Kroz devet meseci
stado belih miševa pretrčavaće mi put
Ja ću plakati Sva budućnost
pred kožom
je jedan veliki kamen
 
Песма се пише
У самоћи
Редови се пуне
Оним што остане
Иза тебе
Укључујући бол
И бескрајну празнину
И бесмисао
Што нагрне на врата

Песма је пуна
Оног чега нема
Док си ту
А ипак је о теби
Заправо је твоја
Једном
Кад се вратиш

Наравно

Песма ме лечи
Она је
Твој
Негатив
Тако је
Препознајем

Због тебе
Волим бол
После тебе
Зато певам

Иди

Аутор: Јован Павловић
 
Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne boljis vetra i mraka,
uspavana i kad kise tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.
Il crknes, ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.

ljubav,ljubavne,%20slike,romanticne,slikice,sa%20tekstom-02.jpg
 
Indeksi Predaj se srce

Volio sam njene oči
Njene ruke, njenu kosu
Volio sam čak i pege
Na malenom lepom nosu
Ni slutio nikad nisam da će ljubav dati drugom
Da će ludo srce moje ispuniti tugom
(Refren)
Predaj se srce
Izgubili smo boj
Nikada više
Ti nepričaj o njoj
U mom životu
Sad nema više nje
Predaj se srce
Izgubili smo sve
 
PAMTI ME

I kad sve jednom prođe,
i nekako dođe kraj,
čuvaj me,
tu u srcu,
tu gde sada držiš ruku,
u tom tvom
večnom zagrljaju...
Pamti me po osmehu
onom koji si ti
samo mogao da izvučeš,
I po sjaju u očima,
onim tužnim,
al sa tobom srećnim...
Pamti me po svemu
što smo bez reči,
mogli jedno drugom reći,
jedno drugom objasniti,
uz jutarnju rosu,
kišu suza isplakati,
što nas dan rastavlja...
Pamti me po mirisu,
koji je ostao
na tvojim rukama,
po želji da te
nikada ne izgubim,
da budeš večno voljen...
Pamti me po nebu
i zvezdama,
i onom sazvežđu,
kojem smo mi dali ime,
Ako se ikada rastanemo,
da u nebo pogledamo,
I nas nađemo,
tu pored meseca...
Pamti me,
Ali nikada ne zaboravi,
Ljubav se rađa,
u srcu i očima,
Ljubav živi
u našim dušama,
Ljubav smo ti i ja...

...gorki...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top