Stihovi koji liče na mene

[Baudrillard]

Uvek čeka

Smrt uvek čeka među godinama
kao tajnovito drvo koje zamrači
belinu staze, neočekivano,
a mi hodamo te nas iznenadi.
Onda, na rubu njezine sene,
neki nas tajni drhtaj zaustavi:
gledamo u visinu i naše oči,
poput meseca, čudesno blistaju.
I, poput meseca, ulazimo u noć
ne znajuć kuda idemo, a u nama
smrt raste, nezaustavljivo,
s umilnim užasom hladna snega.
Put se rasipa u tugu zemlje
u kojoj nema svetla da je osnaži.
Samo ostaju oči koje pitaju
u potpunoj noći i ne umiru nikad.

Hose Luis Idalgo

 

[Buhner Senior]

Na kraju leta

Svjetlucave i sasvim tanke niti
Lelujaju se zrakom amo tamo.
Bez ikakve su koristi te niti,
A žao nam je da ih pokidamo.

Trenutak lebde, ko da i ne znadu,
Onako lake, za zemaljsku težu.
Tajanstveno su radosne i tihe.
I ko bi znao s čim nas one vežu.

Dobriša Cesarić

 

[Путин012]

Dižem čelo visoko
Uz pomoću baklje
Koja visperi do nebeskih svodova

Neprestano pucketa i gori
Kad kad se priguši
Ali ipak čak i pod tim prigušenim dimom
Još uvek vatra postoji
Čeka jači vetar da se ponovo zasija

Na čardaku živim
Sa te visine gledam na svet
Prelepa džungla sa pustinjskim ljudima

Tek poneku oazu ugledam
Koja često ukazuje halucinaciju
Zato ne verujem ni sopstvenim očima
Ali bolne uzdahe osećam

 

[Mika]

Velikodušnost

Daj da ti pročitam iz knjige kreposti
glavu o praštanju i plemenitosti!

ko te bez milosti u srce udari,
kao stedar rudnik zlatom ga obdari!

nemoj biti tvrđi od stabla s’ zasenom
pospi plodom onog ko gađa kamenom!

od školjke nauci plemenitost pravu:
sipa biser onom ko joj siječe glavu!

Hafiz

 

[Baudrillard]

Priznajem

Jesam, da, to sam ja.
Priznajem!
Bez kape i šešira - sam bačen ovdje.
Izgubljen.
Loš, zao, štoviše oduran.
Lažno skroman.
Ofucan.
Prekomjeran.
Bolestan.
Odan kao kurvа.
Popustljiv porocima.
Pokvaren, da, to sam ja.
Jesam.
Priznajem!
Usamljen, razočaran.
Depresivno ravnodušan.
Kažem, samome sebi kriv.
Hodač po ivici, no nimalo hrabar.
Svet koliko i pljuvačka.
Uistinu jadan.
Da, to sam ja.
Netko tko je mogao, a nije.
Imaginaran.
Priznajem!
Proračunat, no na svoju štetu često nemaran.
Autocenzuriran.
Ušutkan, nestrpljiv, gubav.
Da, to sam ja.
Ranjiv i bipolaran.
Onaj koji pretjeruje i kada ne treba.
U svakom smislu promašen.
Razmažen.
Rastrojen.
Priznajem!
Savršeno bezvrijedan.
Gluh.
Slijep.
Suhoparan.
I bogu i ljudima dosadan.
S nekom čudnom ljubavlju, a željan.
Da, to sam ja.
Nesiguran.
Nepoželjan.
Skoro kao nestvaran.
Nerazgovijetan.
Pomirljiv.
Ogorčen.
Priznajem!
Potpuno čeznutljiv.
Izmučen i dotučen.
Bolestan na smrt.
Izobličen.
Suviše nježan.
Izopačen.
Da, to sam ja.
Ignorantan i nevjeran.
Ništa do pretjerano osjetljiv.
Mahnito ponizan i samog sebe nedostojan.
Jesam, da, to sam ja.
Dvorišna džukela.
Priznajem!

Patrik Weiss

 

[Papa Smurf]

Ја умем да ми ништа није тешко кад си Ти у питању

Ја умем да те волим нежно, додиром и погледом,
уздахом, бригом и жељом да ти буде добро,
да се дивим кришом твојој ванвременској лепоти
и да се ноћу пробудим само да видим да ли си покривена.

Ја умем оно што нико није нити ће умети за тебе,
да умрем и васкрснем на твој миг и шапат,
да процветам усред зиме и изигравам сунце, и да сијам,
да ти осветљавам пут и да те грејем кад је хладно.

Ја умем да уживам и само у мојој мисли на твој лик,
да умислим да си моја принцеза а ја твој храбри витез
који се спрема за бој из ког се можда неће вратити,
а ти да ми за ревер заденеш цвет да ме чува и сећа на тебе.

Ја умем да ми ништа није тешко кад си Ти у питању!


Из моје прве књиге поезије...

 

[Mika]

Težak sam

Težak sam, jer mi je teško.
Kada bi skinula teret sa moje duše,
znala bi koliko sam lagan.
Mogla bi me zubima do postelje odneti,
mogao bih sobom jastuk ispuniti,
da najzad i ti nešto lepo sanjaš.
Težak sam, kažeš? Sebi sam najteži,
jer težina i lakoća od tebe zavise.
Nema ništa teže od mene.
Težak sam, jer mi je teško
da nikog nemam,
a niko mi, osim tebe, ni ne treba.

Goran Tadić

 

[Baudrillard]

Nju videti

Nju videti – to je Slika –
Nju čuti – to je Muzika –
Nju znati – to te Pjanstvom puni
Nevinim kao Juni –
Potištenost je – nju ne znati –
Za prijatelja nju imati
To tako bliska toplina je
Ko Sunce šta ti s Dlana sjaje

Emili Dikinson
Prevela Jasna Levinger

 

[*pustinjakinja]

РЕЧИ ИЗ ОСАМЕ

1
Амбисе прекорачим,
стукне на равном тлу нога.

Дневи своје замрачим,
блесне видело Бога.

2
У тишину се облачим,
тајном проговара твар.

Пепео ветри ме веју,
остане жар.

3
Бездоман,
топли нудим кут.

Беспутан,
даљинама поведем на пут.

4
И судње ме,
и мрем,
а живот отвара тек двери.

Реч своју нем
камену завештавам,
и звери.

5
Бездетан,
на истину грем.

Синови прате ме
и кћери.

Момчило Настасијевић

 

[*pustinjakinja]

ТУГА У КАМЕНУ


1
Ни реч, ни стих, ни звук
тугу моју не каза;

а дуге свеудиљ неке
небо и земљу
спаја и спаја лук.

2
И кренем, и родна коб
све дубље ме корени.

И крикнем,
и у срце као нож
рођени зарије се крик.

3
И крвљу ту па ту
матером круг.

А свићем са зорама,
а с вечери сетно
нестаје ме за горама.

4
И немо из твари тугом
објави се друг.

И тугом зацвркуће тица
и зазелени луг.

5
И секира кад љуто
засече дуб;

и јагњету вук – кости кад млави зуб;
немо све свему тугом
верни остане друг.

6
Слобода робу – одбегнем далеко,
а све дубље ту.

И благослов што гробу
колевци проклетство неко –
одужити дуг.

7
Све зове –
остајем.

Кореном у камену
тузи затварам круг.

8
Патнику из тиха срца
то чудно пукне зоре цик.

И чудно,
на рамену себи,
светли свој сагледа лик.

9
Ни реч, ни стих, ни звук
тугу моју не каза.

А дуге свеудиљ неке
небо и земљу
спаја и спаја лук.

Момчило Настасијевић

 

[Mika]

Ljubav sa mnom


Ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca;
Ljubav sa mnom potres je pod korakom,
Rušenje brane na rijekama razbora,
Ljubav sa mnom udar je groma o visoki bedem tvrdoga uma,
Ljubav sa mnom samoća je u svijetu i neljubav ljudska - da,
Ljubav sa mnom nije samo smješak u tišini srca
Gdje mirišu jasmini jasnih suza,
Ljubav je sa mnom udar,
Potres i jaka samoća susreta sa istinom.

- Vesna Krmpotić

 

[Mika]

U snu san

Primi poljub sad u čelo
Na rastanku hoću smelo
Da ti priznam, uzavrelo:
Istina je, nije zgran
Da mi dani behu san.
Kome prošlost prodje kad,
Pa neka je jad, nejad,
Ona prodje i njen sklad-
Bio rad, ne bio rad.
Svemu, svačem, svud si stran-
Sve je samo u snu san.

Gde je morski peščan žal
Bije val, tutnji val-
Na dlanu mi zrnca peska
Zlatna sjaja, bleska reska-
Malo ih je, skliznu, ginu,
Sva kroz prste, u dubinu.
U dubinu, u tudjinu.
Osipa se pesak plah,
Plačem: obuzo me strah,
Svako zrnce, sav taj prah-
Moći nemam ni nad kim
Da ih čvršće zadržim.
Zar nijednom zrncu spas
Od bezdani ispod nas?
Kom sam blizak, kom sam stran?
Zar je samo u snu san?

Edgar Alan po

 

[Baudrillard]

Lucki

Pričaj mi, Lucija, pričaj;
ne skrivaj glasa, danas čeznem za mrvu tvoje nježnosti.
Teški su sati u kojima samoća je zavičaj,
a mukla tišina dio grube neizbježnosti.

Šapući mi, Luce, ne treba mnogo da srce bi cvrkutalo
ni da ostvare se plaha srca sanje.
Dobiti život zbilja nije malo,
al' ni živjeti ga bez ljubavi nije ništa manje.

Patrik Weiss

 

[Mika]

Ja odsecam sebi radost
kao monah kosu

Uspomena sam na sebe
Sklop nesvestice i ravnodusja

Koracam protivno srcu
Ne verujem nogama da idu
Ne verujem da je dan

I lazem
Lazem
Da me ne boli ...


Jovan Nikolic

 

[Mika]

JA NISAM - Jadranka Varga

Ja nisam bijelo cvijeće
koje cvjeta u proljeće,
u meni je srce tame
i latice mu otpadaju same.

Ja nisam bajna kao zora
koja ljubav imati mora,
u meni je duboki tamni ocean
tužan kao beskrajni dan.

Ja nisam kao one druge
koje hodaju ispod duge,
ja sam samo jedna sjena
niti dijete niti žena.

 

[Mika]

SREST ĆEMO SE OPET

U nekom raskoraku,
nekom snu.

Bez suza
bez boli.

S istom željom,
istom nadom.

U nekoj ulici,
u nečijem gradu.

Ja u svom snu,
ti u svom.

U nekoj igri
ruskog ruleta
gdje pobjednik dobiva život
a gubitnik...
voli.

Kalle Zony

 

[kalis]

Kuj me, živote, kuj !
Ako sam kremen - sevaću,
ako sam čelik - pevaću,
ako sam staklo - prsnuću.

Oton Ž, 'Geslo'

Kuj me, življenje, kuj!
Če sem kremen se zaiskrim,
če jeklo bom pel!
Če steklo - naj se zdrobim!

 

[Pilgrim]

Тромо се време вуче

И ничег новог нема,
Данас све као јуче,
Сутра се исто спрема.

Ал‘ право је рекао пре
Жерајић, соко сиви:
Ко хоће да живи, нек мре,
Ко хоће да мре, нек живи.

И место да смо у рату
Где бојне трубе јече,
Ево нас у казамату
На нама ланци звече.

Сваки дан исти живот
Погажен, згњечен и стрт
Ја нијесам идиот
Па то је за мене смрт.