Marty Misterija
Elita
- Poruka
- 22.419
СТИДИМО СЕ И ТРАЖИМО
Њено Величанство: Краљица ЕЛИЗАБЕТА II,
Краљица и Суверен многих чланова Комонвелта укључујући Аустралију, Канаду, Нови Зеланд и Уједињено Краљевство.
Господа: Берти АХЕРН, Т. Д., Председништво Европског Савета, Европски Парламент; Кофи А. АНАН, Генерални Секретар УН; Џорџ БУШ, Председник Сједињених Америчких Држава; Његово Величанство Краљ Шпаније Хуан КАРЛОС I; Жак ШИРАК, Председник Француске Републике; Карло Азељио ЧАМПИ, Председник Италије; Пет КОКС, Председник Европског Парламента; Х. Е. Ђулиан Роберт ХАНТ, Председник, Педесет и осма Сесија Генералне Скупштине УН; Ху ЂИНЦАО, Председник Народне Републике Кине; Др. Авул Пакир Јаинулабдин (А.П.Ј.) Абдул КАЛАМ, Председник Индије; Владимир ПУТИН, Председник Руске Федерације; Јоханес РАУ, Федерални Председник Ф. Р. Немачке; и Председништво Европског Савета: сви чланови; Савезни Парламент Руске Федерације: сви чланови; Национална Скупштина Француске Републике: сви чланови, Национални Народни Конгрес Кине: сви чланови, Парламент Ф. Р. Немачке — Немачки Бундестаг: сви чланови; Парламент Индије: сви чланови, Парламент Италије — Дом Депутата: сви чланови; Парламент Италије — Сенат Републике: сви чланови; Парламент Уједињеног Краљевства — Горњи Дом — Дом Лордова: сви чланови; Парламент Уједињеног Краљевства — Доњи Дом: сви чланови; Генерална Скупштина УН: сви чланови; Савет Безбедности УН: сви чланови; Дом Представника САД: сви САД Представници; Сенат САД: сви САД Сенатори.
Доставља се: Председницима и Скупштинама Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Црне Горе, Републике Србије, Републике Српске и Савезне Републике Државна Заједница Србије и Црне Горе.
Ваша Величанства
Краљицо Елизабето II и Краљу Хуан Карлосе I,
Ваше Екселенције Господо
АХЕРН, АНАН, БЛЕР, БУШ, ШИРАК, ЧАМПИ, КОКС, ХАНТ, ЂИНЦАО, КАЛАМ, ПУТИН и РАУ,
и поштоване даме и господо
чланови Генералне Скупштине УН и Савета Безбедности УН,
чланови Председништва Европског Савета,
чланови националних Скупштина/Парламената,
Представници и Сенатори САД.
Молимо Вас да прочитате овај јавни документ и да делујете следствено ради човечности, правде и слободе.
СТИДИМО СЕ ЗБОГ ТЕРОРА НАД СРБИМА
Ми, потписници овог документа, који смо законити држављани Западних земаља где живимо (показано у нашим адресама, ако није посебно назначено): Канада, државе Европске Заједнице или САД, ми се стидимо због лажи о Србима, због коришћења тих лажи да се оправда неоправдљиво омаловажавање равноправних људских и националних права Срба, и због терора над Србима.
Лажи о Србима се подржавају и насилно шире, непрекидно од 1988. г., или су их чак стварала западна медија и/или Западне Владе, посебно Влада САД под Клинтоновим председништвом, такве лажи као што су следеће супротне истини:
- Лажно тврђење да су Републике СФРЈ имале уставно право за своја одцепљења.
Уставно право на самоопредељење укључујући право на одцепљење је било дато искључиво југословенским народима, а не Републикама. Ово је јасно исказано првом реченицом Устава СФРЈ. Западне земље су насилно признале противуставна одцепљења Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, и Македоније од СФРЈ. Ово је приморало Србе да бране своје животе, своја права и имовину у својој постојбини. Срби су имали једнако право на самоопредељење укључујући одцепљење као сви остали југословенски народи, што је јасно изражено и Повељом УН (Параграф 2 Члана 1 Повеље УН). Западне Владе су признале права и резултате референдума свих југословенских народа осим Срба.
- Лажно тврђење да су Срби започели ратове у Словенији и Хрватској.
Срби нису започели ниједан рат у СФРЈ, већ су били приморани да се бране у Хрватској. Већина војника и официра у савезној Југословенској Народној Армији у Словенији нису били Срби. Већина врховних команданата у Југословенској Народној Армији нису били Срби. Осим тога, Срби нису имали већину у Председништву СФРЈ. Последњи Председник Председништва није био Србин. Председник Савезне Владе није био Србин. Република Хрватска је укинула у свом Уставу Србима статус једног од два конститутивна народа, који је Србима био гарантован Уставом претходне Социјалистичке Републике Хрватске. Шта више, Република Хрватска је одбила да прихвати било да Срби добију аутономију у Крајини и Славонији било да призна резултат њиховог референдума. Такве промене и растућа кампања против Срба, што је све приморавало Србе да се сете своје историје у, од Хитлера створеној, нацистичкој Независној Држави Хрватској у току Другог Светског Рата, натерало је Србе да се бране и да штите своја права у Крајини и Славонији — деловима Хрватске које су Срби населили пре најмање шест векова. Оптужба је лажна и због следећих чињеница:
Њено Величанство: Краљица ЕЛИЗАБЕТА II,
Краљица и Суверен многих чланова Комонвелта укључујући Аустралију, Канаду, Нови Зеланд и Уједињено Краљевство.
Господа: Берти АХЕРН, Т. Д., Председништво Европског Савета, Европски Парламент; Кофи А. АНАН, Генерални Секретар УН; Џорџ БУШ, Председник Сједињених Америчких Држава; Његово Величанство Краљ Шпаније Хуан КАРЛОС I; Жак ШИРАК, Председник Француске Републике; Карло Азељио ЧАМПИ, Председник Италије; Пет КОКС, Председник Европског Парламента; Х. Е. Ђулиан Роберт ХАНТ, Председник, Педесет и осма Сесија Генералне Скупштине УН; Ху ЂИНЦАО, Председник Народне Републике Кине; Др. Авул Пакир Јаинулабдин (А.П.Ј.) Абдул КАЛАМ, Председник Индије; Владимир ПУТИН, Председник Руске Федерације; Јоханес РАУ, Федерални Председник Ф. Р. Немачке; и Председништво Европског Савета: сви чланови; Савезни Парламент Руске Федерације: сви чланови; Национална Скупштина Француске Републике: сви чланови, Национални Народни Конгрес Кине: сви чланови, Парламент Ф. Р. Немачке — Немачки Бундестаг: сви чланови; Парламент Индије: сви чланови, Парламент Италије — Дом Депутата: сви чланови; Парламент Италије — Сенат Републике: сви чланови; Парламент Уједињеног Краљевства — Горњи Дом — Дом Лордова: сви чланови; Парламент Уједињеног Краљевства — Доњи Дом: сви чланови; Генерална Скупштина УН: сви чланови; Савет Безбедности УН: сви чланови; Дом Представника САД: сви САД Представници; Сенат САД: сви САД Сенатори.
Доставља се: Председницима и Скупштинама Босне и Херцеговине, Федерације Босне и Херцеговине, Републике Хрватске, Републике Црне Горе, Републике Србије, Републике Српске и Савезне Републике Државна Заједница Србије и Црне Горе.
Ваша Величанства
Краљицо Елизабето II и Краљу Хуан Карлосе I,
Ваше Екселенције Господо
АХЕРН, АНАН, БЛЕР, БУШ, ШИРАК, ЧАМПИ, КОКС, ХАНТ, ЂИНЦАО, КАЛАМ, ПУТИН и РАУ,
и поштоване даме и господо
чланови Генералне Скупштине УН и Савета Безбедности УН,
чланови Председништва Европског Савета,
чланови националних Скупштина/Парламената,
Представници и Сенатори САД.
Молимо Вас да прочитате овај јавни документ и да делујете следствено ради човечности, правде и слободе.
СТИДИМО СЕ ЗБОГ ТЕРОРА НАД СРБИМА
Ми, потписници овог документа, који смо законити држављани Западних земаља где живимо (показано у нашим адресама, ако није посебно назначено): Канада, државе Европске Заједнице или САД, ми се стидимо због лажи о Србима, због коришћења тих лажи да се оправда неоправдљиво омаловажавање равноправних људских и националних права Срба, и због терора над Србима.
Лажи о Србима се подржавају и насилно шире, непрекидно од 1988. г., или су их чак стварала западна медија и/или Западне Владе, посебно Влада САД под Клинтоновим председништвом, такве лажи као што су следеће супротне истини:
- Лажно тврђење да су Републике СФРЈ имале уставно право за своја одцепљења.
Уставно право на самоопредељење укључујући право на одцепљење је било дато искључиво југословенским народима, а не Републикама. Ово је јасно исказано првом реченицом Устава СФРЈ. Западне земље су насилно признале противуставна одцепљења Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, и Македоније од СФРЈ. Ово је приморало Србе да бране своје животе, своја права и имовину у својој постојбини. Срби су имали једнако право на самоопредељење укључујући одцепљење као сви остали југословенски народи, што је јасно изражено и Повељом УН (Параграф 2 Члана 1 Повеље УН). Западне Владе су признале права и резултате референдума свих југословенских народа осим Срба.
- Лажно тврђење да су Срби започели ратове у Словенији и Хрватској.
Срби нису започели ниједан рат у СФРЈ, већ су били приморани да се бране у Хрватској. Већина војника и официра у савезној Југословенској Народној Армији у Словенији нису били Срби. Већина врховних команданата у Југословенској Народној Армији нису били Срби. Осим тога, Срби нису имали већину у Председништву СФРЈ. Последњи Председник Председништва није био Србин. Председник Савезне Владе није био Србин. Република Хрватска је укинула у свом Уставу Србима статус једног од два конститутивна народа, који је Србима био гарантован Уставом претходне Социјалистичке Републике Хрватске. Шта више, Република Хрватска је одбила да прихвати било да Срби добију аутономију у Крајини и Славонији било да призна резултат њиховог референдума. Такве промене и растућа кампања против Срба, што је све приморавало Србе да се сете своје историје у, од Хитлера створеној, нацистичкој Независној Држави Хрватској у току Другог Светског Рата, натерало је Србе да се бране и да штите своја права у Крајини и Славонији — деловима Хрватске које су Срби населили пре најмање шест векова. Оптужба је лажна и због следећих чињеница: