Stid

[Zelena milja]

Čovek bi trebao da poznaje osećaj srama.
Tek jednu od odlika koje nas dele od životinja.
Sramotu osećamo zbog pogrešnih postupaka, misli, reči..Prirodna je, ukoliko nismo izgubili sve ono čemu su nas učili kao male.

Svakome se desilo da odreaguje kako ne treba, povredi rečima, ispadne loš. Nakon toga, u normalnim slučajevima, dolazi do kajanja. I srama. Prema drugima i ( još bitnije ) sebi.

Kako reagujete kada se postidite?
Da li još uvek možete to?
Ili je sve prekrila ravnodušnost....

 

[bezimeni1]

Мени је то уништило самопоуздање. Јако сам стидљив у реалном животу у друштвеним односима, поготову са ауторитетима, имам социјалну фобију. То ми је уништило живот и због тога ћу заувек бити усамљен и неуспешан на свим животним пољима.

 

[Duki Lu]

U mladosti sam bila vrlo stidljiva.
S godinama čovek ogugla na različite situacije.
Ne možeš se više ni postideti jer nemaš pred kim.

Često me je stid od nemoći pred postupcima grubih i nevaspitanih.

Ravnodušnost je ponekada rešenje i najbolja zaštita sebe.

 

[Zelena milja]

Često me je stid od nemoći pred postupcima grubih i nevaspitanih.

Isto.

Ravnodušnost je ponekada rešenje i najbolja zaštita sebe.

Ovo sam pokušala. Ne mogu. Mnogo puta sam sama sebi rekla da trebam da pustim, neka ide...
A onda me sitnica pogodi.
Manje nego ranijih godina ali ipak.

 

[Duki Lu]

Ovo sam pokušala. Ne mogu. Mnogo puta sam sama sebi rekla da trebam da pustim, neka ide...

Nisam ni ja samo ' okrenula list'.
Sakupilo se mnogo toga i dugoročno.
U svim situacijama sada ' pustim'.
I može se.
Da sam ceo život mogla tako, bila bih pošteđena.Ili to važi samo za hiper senzibilne osobe, ne znam.

 

[Zelena milja]

Sakupilo se mnogo toga i dugoročno.

Da, mnogo toga.
Često taj osećaj pokušavam da sakrijem pod nečim drugim. Isključivanjem, pisanjem, bilo kakvim odsustvom.
Možda je to moj način puštanja.

 

[Duki Lu]

Da, mnogo toga.
Često taj osećaj pokušavam da sakrijem pod nečim drugim. Isključivanjem, pisanjem, bilo kakvim odsustvom.
Možda je to moj način puštanja.

Imala sam i ja 'puštajuće' faze, bila vrlo kreativna, ispunjena stvaranjem, imala svoj svet.
Samo piši, slikaj i radi ono što te ispunjava!
Kada izaćeš iz toga, teško se vratiti.
Nemoj dozvoliti da ostaneš bez inspiracije.

 

[Araon]

Imam tu sreću da ne radim stvari kojih bi morao da se stidim, tako su me vaspitali.

Čak se ne sećam da sam skoro bio i situaciji da se izvinjavam, prosto dovoljno sam obazriv da ne ulazim u situacije gde treba posle da se izvinjavam, stidim...

Ali mislim da je jako bitno i jako retko.

 

[Zelena milja]

Nemoj dozvoliti da ostaneš bez inspiracije.

Trudim se, Duki.
Hvala ti.

 

[Zelena milja]

Ali mislim da je jako bitno i jako retko.

Bitno je. I sve ređe i ređe.

 

[Duki Lu]

Bitno je. I sve ređe i ređe.

Imali smo temu o tome da li se izvinjavamo i kada.
Pisala sam i u toj temi. Teme su različite.

 

[Araon]

Bitno je. I sve ređe i ređe.

Problem je to što se ljudi ne stide zbog postupaka, ne izvinjavaju se zbog grešaka, kultura dijaloga ne postoji.

 

[Zelena milja]

Problem je to što se ljudi ne stide zbog postupaka, ne izvinjavaju se zbog grešaka, kultura dijaloga ne postoji.

Kod velikog broja ljudi.
Ne biraju se reći, nema se takta ni tolerancije.

 

[The_Night_Hawk]

Isto.

Ovo sam pokušala. Ne mogu. Mnogo puta sam sama sebi rekla da trebam da pustim, neka ide...
A onda me sitnica pogodi.
Manje nego ranijih godina ali ipak.

Veruj mi da miozes.
Do pre nekog vremena sam i ja mislio da ne mogu.
Otvore ti se occi...nebitno kako.
Sve se moze a ima i jedna sjajna recenica.
Ne postoje negativne emocije vec negativna reakcija na emocije.
Stvar je u tome kako prihvatamo ono sto se dogadja.
Ja sam veciti Kalimero ali sa razlikom da vise ne dozvoljavam da ne nepravda pogodi.
To ne znaci da je ne vidim ili odobravam
samo me ne pogadja kao pre.

 

[Zelena milja]

Ne postoje negativne emocije vec negativna reakcija na emocije.

Bitno je umeti doneti odluku da li reagovati ili ne.
Nekada je potrebno, nekada uzaludno.

 

[The_Night_Hawk]

Bitno je umeti doneti odluku da li reagovati ili ne.
Nekada je potrebno, nekada uzaludno.

Da.
Ali i to se ucci.
Nisam ja sve znao sa 22 godine.
Danas je drugaacije.

 

[Araon]

Kod velikog broja ljudi.
Ne biraju se reći, nema se takta ni tolerancije.

To mislim da i jeste najveći problem, kultura dijaloga ne postoji, nema se prostora za različito mišljenje, uglavnom se svede na lično.

 

[Džudi S]

Kako reagujete kada se postidite?
Da li još uvek možete to?
Ili je sve prekrila ravnodušnos

Ranije, dok sam bila mlađa, bilo je situacija u kojima sam se stidela. Osećala sam kajanje i tugu. Izvinjavala sam se i molila da mi neko oprosti.

To izvinjavanje je postalo navika, i izvinjavam se i zbog sitnica.

Danas se stidim kad vidim bezobrazne ljude, bezobraznu decu...Ali, stidim se povremeno i nekih svojih postupaka. Stidim se ne zato što sam nešto loše uradila drugima, stidim se nekog svog postupka, nekog svog razmišljanja ili zaboravnosti ( zapravo se stidim što zaboravljam )...


Ne osećam ravnodušnost, jer mislim da bi to bilo sebično, da na prvom mestu gledam samo sebe.

****

Stid je prirodna reakcija na loše postupke koje učinimo drugima. I prirodno je da se posle kajemo i trudimo da uputimo izvinjenje nekoj osobi koju smo, svesno ili nesvesno, povredili.

Problem je što se danas mnogo, mnogo ljudi ne stidi, nemaju više taj osećaj stida.

Pitam se, da li će se nekada te osobe pokajati, da li će se postideti ili su oni potpuno izgubili osećaj za stid i nemaju ni mrvicu kajanja?

 

[Zelena milja]

Problem je što se danas mnogo, mnogo ljudi ne stidi, nemaju više taj osećaj stida.

Da, na žalost.

 

[Metronomy]

Čovek bi trebao da poznaje osećaj srama.
Tek jednu od odlika koje nas dele od životinja.
Sramotu osećamo zbog pogrešnih postupaka, misli, reči..Prirodna je, ukoliko nismo izgubili sve ono čemu su nas učili kao male.

Svakome se desilo da odreaguje kako ne treba, povredi rečima, ispadne loš. Nakon toga, u normalnim slučajevima, dolazi do kajanja. I srama. Prema drugima i ( još bitnije ) sebi.

Kako reagujete kada se postidite?
Da li još uvek možete to?
Ili je sve prekrila ravnodušnost....

Pogledajte prilog 1580326

Jeste li? Deluje i na tebe kao na ostale ljude?
Jasno je da se ljudi ubacuju u mašinu koja isključuje emocije, jedna od tih je stid, moral se isključuje zakonima, sledeći korak je da je sve moralno glupo i da su ljudi mašine koje uključuješ i isključuješ, a rade po algoritmu zakona.
Jesi li primetila stid civilizacije? Nema je.