Napredna stranka u Srbiji u XIX veku. Prošla je toliko gadno od naroda da se taj delić Srpske istorije krije VIDEO

[Miloš38]

Poslušajte istoričara Kalabića koji 2 sata priča o Naprednoj stranci u XIX veku koja je vladala 12 god i ugasila se.

Za one koji nemaju vremena da ovo slušaju 2 sata prepričaću ukratko:
Britanske i Austrougarske službe su u XIX veku tražile nekog ko bi Srbiju okrenuo od Rusije, i pošto to nisu htele da urade ni Radikalna stranka ni tadašnja Demokratska stranka(Liberali tog vremena) oni Britanci i Austrougari su onda u Srbiji osnovali novu stranku i dali joj ime Napredna stranka koja je vladala 12 god.
U isto vreme je Britanska služba podmetnula za kralja Milana ( podmetnut jer mu otac nije bio Miloš nego mu je otac bio Rumunski oficir sa kojim je njegova majka varala muža Miloša)
Uglavnom taj dvojac na vlasti Srbije u vidu Napredne stranke na vlasti u skupštini '+ podmetnuti kralj Milan (otac mu Rumun) su doneli zakon o razoružanju stanovnika Srbije ( jeli vam poznato ovo ?) , a onda posle toga potpisali tajnu konvenciju sa Austrougarskom (koja je bila podređivanje Srbije u trgovini i vojno okretanje od Rusije)
1890 god kad je narod u Srbiji saznao šta je potpisano krenuo je u pogrom Naprednjaka, ubio je svih 140 poslanika Napredne stranke tako što ih je ispekao na ražnju, i posle toga Napredna stranka se ugasila.
Napredna stranka je provela 12 god na vlasti pre nego je ugašena od naroda.
Kralj Milan je pobegao u Beč i tamo se krio do 1901 god gde su ga Rusi pronašli i otrovali ga u 48-oj godini.
Njegovog sina Kralja Aleksandra su 1903 god ubili Apis i Rusi bacili su ga sa balkona.

 

[Pacho Herrera]

Kad oćeš u nato, ubije te nato.

 

[Pumpaj Pumpanović Pumpanov]

Poslušajte istoričara Kalabića koji 2 sata priča o Naprednoj stranci u XIX veku koja je vladala 12 god i ugasila se.

Za one koji nemaju vremena da ovo slušaju 2 sata prepričaću ukratko:
Britanske i Austrougarske službe su u XIX veku tražile nekog ko bi Srbiju okrenuo od Rusije, i pošto to nisu htele da urade ni Radikalna stranka ni tadašnja Demokratska stranka(Liberali tog vremena) oni Britanci i Austrougari su onda u Srbiji osnovali novu stranku i dali joj ime Napredna stranka koja je vladala 12 god.
U isto vreme je Britanska služba podmetnula za kralja Milana ( podmetnut jer mu otac nije bio Miloš nego mu je otac bio Rumunski oficir sa kojim je njegova majka varala muža Miloša)
Uglavnom taj dvojac na vlasti Srbije u vidu Napredne stranke na vlasti u skupštini '+ podmetnuti kralj Milan (otac mu Rumun) su doneli zakon o razoružanju stanovnika Srbije ( jeli vam poznato ovo ?) , a onda posle toga potpisali tajnu konvenciju sa Austrougarskom (koja je bila podređivanje Srbije u trgovini i vojno okretanje od Rusije)
1890 god kad je narod u Srbiji saznao šta je potpisano krenuo je u pogrom Naprednjaka, ubio je svih 140 poslanika Napredne stranke tako što ih je ispekao na ražnju, i posle toga Napredna stranka se ugasila.
Napredna stranka je provela 12 god na vlasti pre nego je ugašena od naroda.
Kralj Milan je pobegao u Beč i tamo se krio do 1901 god gde su ga Rusi pronašli i otrovali ga u 48-oj godini.
Njegovog sina Kralja Aleksandra su 1903 god ubili Apis i Rusi bacili su ga sa balkona.

https://forum.krstarica.com/threads...eror-naprednjaka-i-revansizam-naroda.1023301/

 

[АнаиванГорд]

ubio je svih 140 poslanika Napredne stranke tako što ih je ispekao na ražnju, i posle toga Napredna stranka se ugasila.

I bre, zaboravio si da napišeš da ih je posle i pojeo.
Koji ti je izvor da ih je ispekao na ražnju?

 

[Mileta iz Talesa]

Zanimljivo , pojam Srpske obojene revolucije .
Motka umočena u gomna .
Znači zato se ovi plaše "obojene revolucije " .

 

[Miloš38]

I bre, zaboravio si da napišeš da ih je posle i pojeo.
Koji ti je izvor da ih je ispekao na ražnju?

Svaki izvor koji o tom delu Srpske istorije piše da su naprednjake pekli na ražnju i sve ih pobili i da se stranka ugasila, a pogledaj i ovaj Video gde istoričar Kalabić priča o tome

 

[АнаиванГорд]

Svaki izvor koji o tom delu Srpske istorije piše da su naprednjake pekli na ražnju i sve ih pobili i da se stranka ugasila, a pogledaj i ovaj Video gde istoričar Kalabić priča o tome

Pekli ih na ražnju!? Hajde, baš si me zainteresovao, istražiću malo. Mislim, fantastično mi deluje da su ih pekli na ražnju!

 

[Лекизан]

У ИМЕ НАРОДА! - РУЉА ПРОТИВ НАПРЕДЊАКА: ,,НАРОДНИ ОДИСАЈИ" 1887. И МАЈСКИ НЕРЕДИ 1889.

Након пада напредњачке владе 1887. године, уследило је велико насиље широм Србије, усмерено ка члановима Напредне странке. Насиље над свргнутим напредњацима, након доласка на власт радикала 1887. трајало је у разним облицима све до 1896. године. У том временском интервалу напредњаци су остали скоро изван закона. У народним одисајима је у први мах страдало око 140 лица али коначан биланс радикалског насиља између 1887−1896. био је чак 377 мртвих, уништена имовина и виногради (50 кућа и 70 запаљених имања), расељена читава мања села и исељене породице и поједине личности из Србије. Укупно је било око 60 емиграната, међу којима и напредњачки лидер Чедомир Мијатовић који се повукао у добровољно изгнанство.
Најћешће су напредњачке порваке и кемтове линчовале радикалске десетине и чете широм Србије. Многе жртве су на најнеобичнији и зверски начин мучене (натицање на колац, одсецање ушију, носева, јахање, печење на ражњу...), а забележени су и бројни напади на имовину политичких неистомишљеника (разбијање радњи, сечење винограда, отимење летине и друго).
Насиље је почело већ прве ноћи када је народна маса демонстрирала испред куће вође напредњака Милана Пироћанца и Милутина Гарашанина. Руља је стигла и пред Гарашанинову кућу, а када се урлање масе претворило у каменовање куће, Гарашанин је изјурио на прозор и почео да пуца из пиштоља. Том приликом је ранио једну особу.
Мајски нереди у Београду. почели су на збору напредњака 14. маја 1889. године. Збор је био у башти „Велике пиваре”, а улаз могућ једино уз позивницу. Грађани су могли да гледају преко плота, а то ће се показати као кобна одлука. Радикалске пристлице су их вребале. Чим је последњи говорник завршио, из парка је полетело камење, неки напредњаци су повређени, а жандари су растерали нападаче. Када су се делегати разишли, вођа Милутин Гарашанин сео је да руча, са стотинак људи. Већ први залогај им је пресео, пошто је опет почела канонада камења. После „артиљеријске припреме” уследио је прави јуриш радикала наоружаних моткама, пољопривредним алаткама и осталим приручним средствима. Напредњаци су се тактички повукли у зграду пиваре. Башту су заузели очистивши столове са храном кренули су у коначни јуриш на зграду. Тада се појављује управник града са жандармима, па и сам министар унутарњих дела Коста Таушановић, који је напредњацима обећавао сигурност. Полиција их је под кишом камења отпратила до Теразија, где је избила нова туча, овог пута још масовнија. Севале су песнице, радили ножеви, мотке, да би се на крају чули и пуцњи. Милутин Гарашанин се од сигурног линча сакрио у Министарство унутрашњих дела, а гомила напредњака у хотел „Касина”, што је радикалима био знак да на јуриш заузму и „Касину”. Напредњаци су бежали кроз прозоре, верали се по крововима, а кафана је темељно демолирана. Министар Таушановић покушавао је да смири распламсале страсти, што му баш и није полазило за руком у масирешеној на обрачун. После „Касине” прешли су на Гарашанинову кућу и партијску штампарију, које нису превише страдале, а сутрадан на још неке објекте у којима су се крили напредњаци.
„Мајски нереди” завршени су тек када је маса прихватила апеле министра Таушановића. МилутинГарашанин је оптужен за убиство у пуцњави побегао је из земље на годину дана. У нередима је повређено шездесет људи, док је један убијен. И после тога на свим изборима у Србији дешавале су се сличне ствари, од премештања учитеља, до тога да сељаци заробе начелника у згради, тако што је опколе наоружани секирама. У хајдуке се и даље одлазило право с биралишта.
Политичке прогоне практиковале су иначе све три најјаче странке у Србији (напредњаци, либерали и радикали) . Уобичајено да се пред изборе на гласаче утиче преко полиције или да се, по освајању власти, чиновници који су припадали ривалској странци избацују са посла. Може се рећи да је ово био највећи међустраначки политички обрачун у Србији пре Првог светског рата према масовности, али и због варварских метода тортуре и мучења, која речито сведоче о степену тадашњег цивилизацијског постигнућа српског друштва.
Политичке прогоне практиковале су иначе све три најјаче странке у Србији (напредњаци, либерали и радикали) . Уобичајено да се пред изборе на гласаче утиче преко полиције или да се, по освајању власти, чиновници који су припадали ривалској странци избацују са посла.
Међутим ово насиље је остало као најмасовнији и најбруталнији пример политичке одмазде и прогона пре комунистчких чистки 1944. године.

U ime naroda za slobodnu Srbiju

​

 

[Лекизан]

Народни одисај

Gornja Resava | jul 27, 2021

У лето 1887.године у ресавском крају се догодило крвопролиће које је познато под именом Ресавски или Деспотовачки бунт. У Деспотовцу је 20.јуна 1887.године заказан скуп сва три позива, ради прегледа спискова војних обвезника. Комисију су сачињавали два официра и један срески писар. Због превеликог посла, председник комисије је упутио људе из другог и трећег позива да дођу сутрадан. На зборно место су били локални радикалски прваци који су узвикивали да напредњаци треба да се побију, незадовољници су се скупили око председника Општине гложанске претећи му батинама и називајући га напредњаком. Његов пандур их је молио да га оставе. Председник општине је сео у кола и побегао а руља је камењем, кољем и батинама напала пандура и убила га. Уз вику „Удри напредњаке!“ руља је напала једног грађанина из села Тропоња који је севши у кола и потеравши коње, хтео да побегне. И он је убијен. За овим колима је потрчао и учитељ Обрен Росић да би се спасао. Стигли су га и руља га „премлати, натакне на ражањ и баци на улицу“. Многи грађани из Деспотовца, Роанде, Кованице и Плажана су побијени а повређени су из Великог Поповића, Буковца и других места.

И ван Деспотовца су се дешавала убиства. У селу Бобову је убијен општински писар. Бунтовници су тражили од њега да изда списак напредњака, мучили су га и тукли столицама „кад су га сасвим дотукли, метнули су му једну ногу столице у уста па се ређали да на столици један по један седе… Мртав је натакнут на колац и бачен на пут…“ У селу Војсци су једном сељаку везали за ноге камење и бацили га у реку Мораву те се утопио, а другом сељаку је разорена кућа. Кмета из села Јасенова су премлатили батинама па заклали секиром. У селу Глоговцу је обијена судница, запаљена акта и запаљена једна кућа. У селу Дражмировцу нападнут је кмет, али се откупио новцем. У селу Грабовици су убијеном избили зубе колцем. У селу Главна су нападнути и тучени људи па су им попаљене куће, у Деспотовцу је нападнутом грађанину избодена глава ножем. Бунтовници умало што нису ушли у Свилајнац. Становници села Дубља су видели 22.јула 1887.године између Дубља и Грабовице једну чету непознатих људи са „дугобрадим калуђером који развија неку повелику хартију“. Виђани су наоружани људи око Свилајнца.

Одређени су иследници у вези са овим дешавањима за срез ресавски, Паја Јанковић и Лаза Поповић, судије варошког суда, а за деловође су постављени Драгутин Гођевац, писар трговачког суда, Прока Кнежевић, писар касационог суда и Димитрије Тадић, писар београдског окружног суда. Иследне судије су радиле по групама у Глоговцу, Великом Поповићу и Деспотовцу. Ислеђивање у Свилајнцу је остављено за касније.

Напредњаци су нападани и убијани и у другим крајевима Србије, највише у околини Пожаревца где су хајдуци одводили људе, отимали децу и наплаћивали друмарину. У Ресави је убијено 20 напредњака, а преко 40 повређено, а у Србији 140 побијених напредњака, срушено око 50 напредњачких кућа и спаљено око 70 напредњачких имања.
https://gornjaresava.rs/народни-одисаји/

 

[АнаиванГорд]

Многе жртве су на најнеобичнији и зверски начин мучене (натицање на колац, одсецање ушију, носева, јахање, печење на ражњу...),

Bože me sačuvaj!

 

[Miloš38]

У ИМЕ НАРОДА! - РУЉА ПРОТИВ НАПРЕДЊАКА: ,,НАРОДНИ ОДИСАЈИ" 1887. И МАЈСКИ НЕРЕДИ 1889.

Након пада напредњачке владе 1887. године, уследило је велико насиље широм Србије, усмерено ка члановима Напредне странке. Насиље над свргнутим напредњацима, након доласка на власт радикала 1887. трајало је у разним облицима све до 1896. године. У том временском интервалу напредњаци су остали скоро изван закона. У народним одисајима је у први мах страдало око 140 лица али коначан биланс радикалског насиља између 1887−1896. био је чак 377 мртвих, уништена имовина и виногради (50 кућа и 70 запаљених имања), расељена читава мања села и исељене породице и поједине личности из Србије. Укупно је било око 60 емиграната, међу којима и напредњачки лидер Чедомир Мијатовић који се повукао у добровољно изгнанство.
Најћешће су напредњачке порваке и кемтове линчовале радикалске десетине и чете широм Србије. Многе жртве су на најнеобичнији и зверски начин мучене (натицање на колац, одсецање ушију, носева, јахање, печење на ражњу...), а забележени су и бројни напади на имовину политичких неистомишљеника (разбијање радњи, сечење винограда, отимење летине и друго).
Насиље је почело већ прве ноћи када је народна маса демонстрирала испред куће вође напредњака Милана Пироћанца и Милутина Гарашанина. Руља је стигла и пред Гарашанинову кућу, а када се урлање масе претворило у каменовање куће, Гарашанин је изјурио на прозор и почео да пуца из пиштоља. Том приликом је ранио једну особу.
Мајски нереди у Београду. почели су на збору напредњака 14. маја 1889. године. Збор је био у башти „Велике пиваре”, а улаз могућ једино уз позивницу. Грађани су могли да гледају преко плота, а то ће се показати као кобна одлука. Радикалске пристлице су их вребале. Чим је последњи говорник завршио, из парка је полетело камење, неки напредњаци су повређени, а жандари су растерали нападаче. Када су се делегати разишли, вођа Милутин Гарашанин сео је да руча, са стотинак људи. Већ први залогај им је пресео, пошто је опет почела канонада камења. После „артиљеријске припреме” уследио је прави јуриш радикала наоружаних моткама, пољопривредним алаткама и осталим приручним средствима. Напредњаци су се тактички повукли у зграду пиваре. Башту су заузели очистивши столове са храном кренули су у коначни јуриш на зграду. Тада се појављује управник града са жандармима, па и сам министар унутарњих дела Коста Таушановић, који је напредњацима обећавао сигурност. Полиција их је под кишом камења отпратила до Теразија, где је избила нова туча, овог пута још масовнија. Севале су песнице, радили ножеви, мотке, да би се на крају чули и пуцњи. Милутин Гарашанин се од сигурног линча сакрио у Министарство унутрашњих дела, а гомила напредњака у хотел „Касина”, што је радикалима био знак да на јуриш заузму и „Касину”. Напредњаци су бежали кроз прозоре, верали се по крововима, а кафана је темељно демолирана. Министар Таушановић покушавао је да смири распламсале страсти, што му баш и није полазило за руком у масирешеној на обрачун. После „Касине” прешли су на Гарашанинову кућу и партијску штампарију, које нису превише страдале, а сутрадан на још неке објекте у којима су се крили напредњаци.
„Мајски нереди” завршени су тек када је маса прихватила апеле министра Таушановића. МилутинГарашанин је оптужен за убиство у пуцњави побегао је из земље на годину дана. У нередима је повређено шездесет људи, док је један убијен. И после тога на свим изборима у Србији дешавале су се сличне ствари, од премештања учитеља, до тога да сељаци заробе начелника у згради, тако што је опколе наоружани секирама. У хајдуке се и даље одлазило право с биралишта.
Политичке прогоне практиковале су иначе све три најјаче странке у Србији (напредњаци, либерали и радикали) . Уобичајено да се пред изборе на гласаче утиче преко полиције или да се, по освајању власти, чиновници који су припадали ривалској странци избацују са посла. Може се рећи да је ово био највећи међустраначки политички обрачун у Србији пре Првог светског рата према масовности, али и због варварских метода тортуре и мучења, која речито сведоче о степену тадашњег цивилизацијског постигнућа српског друштва.
Политичке прогоне практиковале су иначе све три најјаче странке у Србији (напредњаци, либерали и радикали) . Уобичајено да се пред изборе на гласаче утиче преко полиције или да се, по освајању власти, чиновници који су припадали ривалској странци избацују са посла.
Међутим ово насиље је остало као најмасовнији и најбруталнији пример политичке одмазде и прогона пре комунистчких чистки 1944. године.
Pogledajte prilog 1709818
U ime naroda za slobodnu Srbiju

​

Da to je tako bilo.
A šta je predhodilo tome objasnio je istoričar Kalabić u Video-u

 

[Simo Dubajić]

Prvi put čujem za ove istorijske događaje.
Ako je ovo sve tačno,ne čudi što se taj dio istorije krije.Nabijanje na kolac, pečenje na ražnju i treba da se krije.

 

[Лекизан]

Prvi put čujem za ove istorijske događaje.
Ako je ovo sve tačno,ne čudi što se taj dio istorije krije.Nabijanje na kolac, pečenje na ražnju i treba da se krije.

Можда је мало преувеличано али епилог је био такав.Не крије се ништа све се то зна, они који хоће да знају.