Italo disco je nekada (od prve polovine do kraja osamdesetih) bio termin za muziku koja je uglavnom dolazila iz Milana. To je zapravo klasičan pop osamdesetih primenjen na disco ritam. Sve radi elektronika, ništa klasični instrumenti, textovi ubibože, ponekad, u malo ozbiljnijim varijantama imaju malo od neoromatic textova. Ja sad ne mogu da se setim mnogo izvođača, ali, npr. Gazebo (imao je hyper Euro hit 83. "I like Chopin"), Dan Harrow, Ivana Spagna i na kraju Sabrina.
U to vreme je možda i češće u upotrebi bio termin "Italo-German Disco" jer je to u osnovi bio isti zvuk pravljen na relaciji Milano-Minhen. Sa germanske strane na pamet mi padaju Modern Talking i C.C. Catch. Celu produkciju je uredno pratio Dragan Kozlica koji je vodio "Disco Susret" na radio 202.
Još nešto, britanski pandan ovom zvuku je bio iz produkcije Stock-Aitkins-Waterman, zaslužan za Bros, Kylie Minogue (rana faza), Samantha Fox, Bananarama (druga polovina osamdesetih), Mel&Kim i sve ostalo što je otuda dolazilo u drugoj polovini osamdesetih a vezano za komercijalni disco zvuk. Pred kraj decenije ih je potisnula Acid House produkcija.