Stari manastir Devič

VIDOVDAN NA KOSOVU 2016.

vidovdan2016.jpg


vidovdan2016.1.jpg
 
Kada god dođem do nove fotografije o rušenju Manastira Devič,
najpre ispitujem svaku pojedinost, a zatim sam pod dubokim utiskom
kao da se to događa istog časa. Ne mogu da shvati de razbojnike, koji
nemaju ni duše ni pameti, da ruše ono što ne pripada njima. Samo se
pitam, da li će u njihovim genima ostati taj zločinački poriv, ili će ih
snaći Božja kazna.

DevičA.jpg


DevičB.jpg
 
Mrgude,
Tvoja posvećenost ovoj temi i lični doprinos
Manastiru su za divljenje. To je dubok trag koji si
ostavio sakupljajući punih 6 godina sve što postoji.
Naravno i izvode iz tvojih knjiga.
Kada bi postojala tehnička mogućnost
napravio bih spisak svih koji posećuju ovu temu.
Dobro zdravlje!
 
inženjer garin:
Mrgude,
Tvoja posvećenost ovoj temi i lični doprinos
Manastiru su za divljenje. To je dubok trag koji si
ostavio sakupljajući punih 6 godina sve što postoji.
Naravno i izvode iz tvojih knjiga.
Kada bi postojala tehnička mogućnost
napravio bih spisak svih koji posećuju ovu temu.
Dobro zdravlje!
Kliknite za proširenje...

POTPUNO SE SLAŽEM SA TOBOM. KADA BIH
BIO VIČAN DA UBACUJEM FOTOGRAFIJE
TO BIH SA ZADOVOLJSTVOM UČINIO.
MRGUDE, ŽIV NAM BIO!
 
inženjer garin:
Mrgude,
Tvoja posvećenost ovoj temi i lični doprinos
Manastiru su za divljenje. To je dubok trag koji si
ostavio sakupljajući punih 6 godina sve što postoji.
Naravno i izvode iz tvojih knjiga.
Kada bi postojala tehnička mogućnost
napravio bih spisak svih koji posećuju ovu temu.
Dobro zdravlje!
Kliknite za proširenje...

POŠTO SAM ČESTO NA OVIM TVOJIM PROSTORIMA
OCENIO SAM DA BI BILO NEPRISTOJNO DA TE KAO MOJE
KOLEGE NE POZDRAVIM I POŽELIM DA ŠTO DUŽE
DRŽIŠ OTVORENU OVU TEMU.
MOJ POZDRAV.
 
SAČUVAJMO DUD STAR 750 GODINA:
Simbol Pećke patrijaršije u sve gorem stanju
Ukoliko se nebriga nastavi, šam-dud, najstarije zaštićeno drvo i simbol Pećke patrijaršije, star oko 750 godina, mogao bi potpuno uvenuti
To čudo prirode koje je, prema zvaničnim informacijama, zasadio srpski arhiepiskop Sava Drugi, sin Stefana Prvovenčanog, između 1263. i 1272. godine, prvi put je zaštićen rešenjem Zavoda za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti NR Srbije još 1957. godine.
Iako ima veliku prirodnu vrednost (zaštićen prvim stepenom zaštite), šam-dud se suočava sa nebrigom nadležnih.
Na njegovo loše stanje, nedostojno takvog simbola kulture i vere u srpskom narodu, ukazao je nedavno Velimir Perović, rođeni Pećanac i urednik u kompaniji Blic, kao i Mihajlo Bulatović, Beograđanin koji je čest gost Pećke patrijaršije.
– Koliko je značajan pokazuju i predanja u kojima se govori da ga je još Sveti Sava zasadio, odnosno da je stariji i od najstarije crkve u Pečkoj partrijaršiji.
Poznato je da kad je Arsenije Čarnojević započeo Seobu Srba, pod tim stablom je održan sabor pred odlazak. Neophodno je da se uradi jedna ozbiljna konstrukcija koja će da spreči da se te grane duda ne polome. Uz to, stablo trune, kora je napukla pa je opsedaju insekti – kaže Perović, čije je zapažanje o stanju duda na Tviteru pokrenulo raspravu i inicijativu za reagovanje.

patrijaršoja.jpg
 
Поводом обележавања 75 година од страдања Светих Мученика Јасеновачких, литургију у Храму Рођења Светог Јована Претече и Крститеља у Јасеновцу служиће васељенски патријарх Вартоломеј, коме ће то уједно бити и прва посета Хрватској.
Обележавању годишњице ће поред високих званица из јавног и политичког живота присуствовати и изасланици Руске и Пољске православне цркве.
Портал Српски народни форум пренео је позив Епархије пакрачко-славонске верницима да се окупе на светој литургији.
„Његова свесветост архиепископ Константиновог града и патријарх васељенски господин Вартоломеј ће са Његовом светошћу патријархом српским господином Иринејем и великим бројем отачаствених и гостујућих архијереја, началствовати литургијском обележавању Новомученика Јасеновачких, а у поводу седамдесет и пет година од почетка њиховог страдања и исповедништва.
Окупимо се 10. септембра 2016. године у девет часова у Манастиру Јасеновац око свјатјејших архијереја и нашег домаћина, Епархије пакрачко-славонске и њеног предстојатеља епископа пакрачко-славонског господина Јована“, стоји у позиву. Иначе, Манастир Јасеновац са Црквом Рођења Светог Јована је седиште Епархије пакрачко-славонске и најмлађи је православни манастир у Хрватској. Манастирска црква је саграђена 1775. године, а разорена је на почетку Другог светског рата 1941. године. Гаража која је била у саставу цркве била је део Концентрационог логора Јасеновац.
Црква је обновљена и украшена 1984. године. Током ратних сукоба деведесетих година црква је поново оштећена, а маја 1995. године у операцији „Бљесак“ је оскрнављена и девастирана. Обновљена је 2000. године. Подсетимо, после оснивања Спомен-подручја Јасеновац верници су се окупљали у Јасеновцу на отвореном, где су служени помени и парастоси, што је био и својеврстан протест због тога што и храм није део спомен-комплекса, као што је то био случај у Маутхаузену или Дахау. http://tenkm-84a.blogspot.rs/
http://novopoljance.blogspot.rs/ http://zvonamanastira.blogspot.rs/


jasenovac1.jpg


jasenovac2.jpg


jasenovac3.jpg
 
SVETAC ZA ŽIVOTA
Ovako je govorio patrijarh Pavle, rođen na današnji dan pre 102 godine

Niko u bučnijem veku nije govorio tiše a da se čuo dalje. Niko nije govorio manje a da je rekao više. Niko u bezočnije vreme nije duže i spokojnije gledao istini pravo u oči. Niko se za svoju slavu nije grabio manje.
Ovako je akademik i pesnik Matija Bećković uobličio misao i ljubav srpskog naroda o omiljenom patrijarhu Pavlu. Na današnji dan, 11. septembra 1914. godine, u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca u Slavoniji rođen je Gojko Stojčević, budući patrijarh srpski. Na tron Srpske pravoslavne crkve stupiće 1990. godine kao 44. vrhovni poglavar u istoriji. Bio je patrijarh srpski do svoje smrti 15. novembra 2009. godine. Prema želji izraženoj u testamentu, sahranjen je u manastiru Rakovica. Iako SPC još nije proglasila patrijarha za svetitelja, to koliko ga je voleo narod i koliko i danas redovno posećuje njegov grob, govori o tome da Srbi i danas osećaju, vole i mole patrijarha Pavla kao sveca.
Starešina crkve Svetog Simeona Mirotočivog u Beogradu, protojerej stavrofor Radič Radičević 40 godina proveo je sa patrijarhom kao njegov pomoćnik. Protojerej Radičević kaže da je svakog dana zahvalan Bogu što je živeo toliko dugo uz Pavla.

sećanja na patrijarha.jpeg
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Manastir Pokajnica
Odgovora
1
Pregleda
94
dlugomir
dlugomir

Back
Top