Stari manastir Devič

Nismo morali dugo da čekamo pa da se uverimo da albanska stranka ne poštuje Briselski sporazum. Ne samo da se kršenjem prava našeg naroda na predstojećim izborima ne bavi Evropa, nego se ni naša država živa ne čuje. Mislim da to nije uredu. Postavlja se pitanje šta će kasnije sve uraditi da bi iselili i to što je ostalo. Zaista sam tužan. dostignucavtiusfrj.blogspot.com

srbija-ratnici-vitezovi.jpg
 
Borba za očuvanje Kosova mora biti stalna u svim institucijama sistema i svakog pojedinca. Moramo biti uporni i kod vlasti nastojati da ih ubedimo u ono što trenutno ne vide kao opasnost za opstanak, a posle se pokaže kao nenadoknadiv gubitak. Kao što je sada za prestojeće izbore. Samo na taj način možemo očuvati i naše svetinje. I Manastir Devič koji je uvek bio prvi na udaru. Simbolično prilažem sledeću fotografiju, ali ne samo zato!dostignucavtiusfrj.blogspot.com


M84A.jpg
 
Poslednja izmena:
Forenzički nalaz jednog akademskog zvanja
tatjana tagirov

Ako je sporan doktorat rektora Megatrenda iz Londona, onaj sa Fakulteta organizacionih nauka iz Kranja, Univerzitet Maribor, nije. Jovanović je tu doktorirao 1991, u vreme kada je režim Slobodana Miloševića sprovodio bojkot slovenačke robe. Bruka!?
 
Danima slušam rasprave oko tog ponižavajućeg doktorata profesora Miće. Celo društvo je time preokupirano. Umesto da Ministarstvo formira komisiju i na sve to stavi tačku. U sinoćnoj emisiju "Utiasak nedelje" do te mere su jasne stvari da je predmetni profesor veliki lažov. Samo mnogima se ne isplati da se to dokaže!? Desetinu puta menja i vreme kada je doktorirao, i fakultet i mentora, i nikom ništa. Bruka. A hoćemo da nas svet ceni i uvažava.
Još dodajem sledeće:
Danas je u Beogradu, nakon kraće bolesti, umro Božin Jovanović (91)
Sahrana je u Beogradu, datum i mesto još nisu određeni.
Božin Jovanović je jedna od poslednjih legendi posleratne izgradnje Bora i Borskog rudnika.
Više od jedne decenije bio je generalni direktor RTB-a Bor, učesnik NOB-a, Predsednik Privredne Komore Jugoslavije, počasni doktor nauka Megatrend Univerziteta i počasni gradjanin opštine Bor.
Napisao je više knjiga o privrednom i društvenom razvoju Bora i Timočke krajine.

Kažu da je to otac našeg genije. Ako je tako, mnoge stvari postaju jasne!






Tvrdjava_Zvecan1.jpg
 
Poslednja izmena:
Da li neko može da mi objasni sledeće. Da li je van pameti, kako ja mislim, angažovati za savetnika vlade Tomija Blera najvećeg srbomrzca i najkompromitovaniju ličnost u svetu. Spisak njegovih nedela je veoma dugačak. Ostaje mi da se pomolim Svetom Joanikiju!?
 
Ovo je deo intervjua koji je pokojni Ćosić dao Nedeljniku a tiče se ove teme.

Neke vladike su vas optužile da ste učestvovali u prekom sudu krajem Drugog svetskog rata i osudili na smrt 26 ljudi, a među njima i jednog sveštenika Srpske pravoslavne crkve iz Velikog Šiljegovca. Šta možete o tome reći?

- Da, to je jedan od sramnih postupaka arhijereja Srpske pravoslavne crkve. To je petoknjižje “Stradanje sveštenika Srpske pravoslavne crkve od komunista”, tako neki naslov. Knjigu je napisao jedan čovek po mom mišljenju niskog morala, a velike pretenzije, zove se Džomić, Velibor Džomić.

Vrlo često ga sada vidite u novinama, njega forsira mitropolit Amfilohije kao nekog vajnog intelektualca. On mene napadne u toj knjizi i kaže da je Ćosić Dobrica bio član prekog suda koji je u Kruševcu streljao 26 ljudi i među njima jednog sveštenika iz Velikog Šiljegovca. Pročitam to i zaprepastim se. Napišem pismo Amfilohiju i Atanasiju, jedan od njih je bio urednik, a drugi valjda glavni urednik ili recenzent, ne znam tačno ko je tu šta bio.

Napišem im jedno pismo, pozivajući se na naše nekadašnje drugovanje i poštovanje koje sam prema njima imao, nadu koju sam prema njima imao i kažem im da ja nisam uopšte bio u Kruševcu u to vreme. Od 16. oktobra, kad sam došao iz Valjeva sa Neškovićem i sa Momom Markovićem u Beograd, nisam uopšte bio tamo. Molim da objave moj demanti. Oni ne objave, niti mi odgovore. Bio je to nečastan čin naših uglednih arhijereja. Duboko se uvredim i tužim sudu Džomića. On je tad još dolazio u Patrijaršiju, a potom pobegne u Crnu Goru.

Tamo je bio pod zaštitom crnogorske vlasti, mitropolita Amfilohija i vladike Atanasija. Ostane on tamo u nekoj mitropolitskoj ustanovi i ne prelazi u Srbiju tri godine, sve dotle, dok ta tužba ne zastari, da ga ne uhapse. On je tamo ostao nekažnjen. Kad je tužba zastarila, vratio se u Srbiju. Nakon toga napišem pismo desetorici srpskih vladika i patrijarhu Pavlu u kojima ispričam šta je napisano o meni pod redakcijom Amfilohija i Atanasija.

Niko mi od vladika ne odgovori. Dobijem samo pismo od patrijarha Pavla u kome me on moli da oprostim njegovoj grešnoj braći za uvrede i greh koji su počinili prema meni. U svakom slučaju bio je to ružan čin Srpske crkve, srpskih arhijereja i čin razumevanja, istinoljublja i pravdoljublja našeg velikog patrijarha.

Poruka CIA: Zamenite Tita, mi ćemo srediti Nobela

Dolazimo u vreme kad su previranja u Jugoslaviji. Dolazi do pada Berlinskog zida. Uspostavljaju se višepartijski sistemi u zemljama bivšeg socijalizma. Javljaju se razni uticaji, ruski faktor, američki faktor, CIA, EU, Vili Brant, italijanska vlada! Šta oni svi očekuju, šta traže od vas lično, a šta vi želite?

- Dvadesetak dana posle Titove smrti mene pozove moj izdavač Jovanović iz Amerike, koji je štampao “Vreme smrti” u dva izdanja, jedno popularno, jedno obično, na engleskom. Pozove me da hitno dođem u London. Ja se spremim sa mojom ćerkom koja govori engleski i dođemo mi u London. On nama rezervisao hotel “Klervidž”, a ja znam da u hotel “Klervidž” idu Tito i ovi saudijski kraljevi nafte. Odem u najnormalniji hotel sa Anom. Javimo se mi Vilijemu Jovanoviću, on nas pozove na ručak u “Klervidž”. Posle ručka on kaže:

- Hajde da prošetamo malo Londonom.

Izađemo, on nas vodi u ulice najveće gužve. Počinje da mi saopštava sledeću stvar:

- Da vam odmah bude jasno, ja sam predstavnik Centralne obaveštajne službe i prenosim vam poruku Andropova i američke vlade. Američka i sovjetska vlada hoće posle Tita da mu nađu zamenika. Bila su dva kandidata, Đilas i vi. Zaključili su da ste vi mlađi i da ste popularniji od Đilasa. Stalo se na stanovište da naše službe, američke i sovjetske, rade na tome da vi zamenite Tita i da preuzmete vlast u Jugoslaviji.

Zaprepastio sam se. Moja ćerka prebledela, prevodi mi to.

- Odbio sam Titovu ponudu, odbijam i vašu, jer ja nemam te sposobnosti. Kako može da vam padne na pamet da jedan pisac, potpuno nekvalifikovan, može da zameni Tita. Kako može da se zameni Tito? Nemojte, gospodine Jovanoviću, o tome uopšte da razgovaramo.

- Nemate vi tu ništa da radite. To će sve da rade službe. Vi samo treba da pristanete i da se ponašate prema prilikama kako ih mi procenimo. Radićemo i na tome da dobijete Nobelovu nagradu za književnost.

Milošević nije moj produkt!

Da se vratimo na Miloševića. Jedan broj ljudi smatra da ste vi stvorili Miloševića, još pre Memoranduma. Kada ste prvi put s njim razgovarali? Kakvi su vaši politički susreti bili i kakvo je vaše mišljenje o njemu i njegovoj politici?

- Jedna od najvećih političkih laži našeg vremena, jedna od najtežih političkih gluposti našeg vremena je ta teza da sam ja uticao na stvaranje Miloševića i da je Milošević nekakav moj politički produkt. Pa pobogu, ja sam tada bio jedan od vodećih ljudi srpske opozicije! Na kraju postoji i policijski dokument, snimljen je moj razgovor sa Raškovićem, kada je bila ta politička borba između Ivana Stambolića i Miloševića u Centralnom komitetu. Mi razgovaramo telefonom i ja kažem ovako:

- Ovo je tuča dvojice titoista, pobediće militantniji, ni jedan ni drugi ne donose dobro.

Umirem kao nespokojan čovek

Sad u smiraju vašeg života, da li je sunce bliže ili dalje nego onda kad ste krenuli?

- Mislim da je dalje, ja mislim da je dalje Slobodane, dalje, dalje. Ima izvesnih činjenica u savremenom svetu i ima mislećih ljudi koji govore o neminovnosti promene poretka. I doista ovaj poredak kakav jeste, globalistički kapitalizam, takozvani neoliberalni korporativni kapitalizam, on svojim socijalnim ishodima nije poredak budućnosti.

Danas na početku 21. veka imamo slom oba poretka. Slom boljševičkog socijalizma, potpun slom. Potpun slom klasične demokratije, socijalne države i liberalnog tržišta.

Blagodareći vašoj aktivnosti i razumevanju, štampanjem “Lične istorije jednog doba”, ja sve više uviđam da je moj opozicioni program poražen. Ja sam poražen opozicionar. Čitav život sam utrošio u borbi za demokratiju i doživeo neuspeh, doživeo poraz.

Doživeo sam da poredak koji je smenio titoizam, za koji sam ja verovao da je najgori poredak na svetu, bude poredak koji je gori od titoizma, u mnogo čemu gori. On je doneo nešto više političkih sloboda, međutim doneo je jednu partokratsku državu, doneo je jedno pljačkaško društvo, korupciju, lopovluk i uništenje narodne imovine. Opljačkana je imovina koju su stvarale generacije u 20. veku.


ćosić1.jpg
ćosić2.jpg
ćosić2.jpg
 
Kada je javno rečeno da postoji najveći diler u zemlji Kosmajac i da je o njemu pisalo još 2003, u Beloj knjizi, on je legalno napustio našu zemlju i sada se nalazi u vili u Risnu. Da li je pobegao sa slovenačkim pasošem zato što je premijer javno o njemu govorio, ili zbog smene generala policije teško je reći. Tek, novine su jutros objavile sliku njegovog dvorca na Zvezdari. Bože, imali te!?

Kosmajac.jpg
 
Poslednja izmena:
Danas, na sudbonosni Vidovdan, ne mogu a da se bar na trenutak ne setim šta se sve desilo na taj dan. Što se tiče Kosovskog boja uveren sam da su Srbi odneli pobedu, na način kako to objašnjava baš veliki istoričar Deretić. Ali je i pored toga nastao srednjovekovni progon i istrebljenje. Sarajevski atentat je posledica tiranije i aneksije, i svakom normalnom je jasno da je to bio povod dugo pripremanih obračuna velikih sila. Ono što ovih dana posebno zabrinjava jeste što bi ta moderna Evropa i danas htela da krivicu svali na Srbiju. Sigurno da će tako ostati i dalje, i toga moramo biti svesni.

gazimestan.jpg
 

Iz Večernjih novosti!
Eno dole, na obali Miljacke, baš oni, čiji su preci generacijama poštovali i heroja i njegov metak, danas slave okupatora koga je metak iz 1914. pogodio, onoga koji je umesto turskih okova doneo svoje
Taj metak putuje već stotinu godina; ishodište Sarajevo, obala Miljacke, kroz hladnu Drinu, plićake Kolubare, visove Cera, ispod olovnosivih snežnih oblaka albanskih planina, kroz uske prolaze Drača i Valone, iznad plave grobnice, preko Solunskog fronta, dolinom Soče; poput igle s šarenim koncem spaja godine novostvorene države Južnih Slovena, slavljen i optuživan, uzdizan do božanstva, proklinjan, stavljan u istu ravan s mačem Obilića, privođen kao dokaz srpskog varvarstva, izvođen pred sud zbog rušenja imperija, milovan u ruci devojke s gustim, crnim kikama, na trenutak usporen iznad grobova braće, kod Bosanskog Grahova; oslikan prvim zrakom sunca koje se pomalja na visovima Romanije, upisan u knjigu oprosta onima koji su na Vidovdan i u danima nakon Vidovdana, 1914. godine premlaćivali Srbe po Dubrovniku i Konavlima, palili njihove radnje i kuće, onima što su isto to, u isto vreme, radili po Sarajevu; leti kroz poslednje stranice velikog romana velikog Andrića; obeležen kao prethodnica metaka Puniše Račića, opravdanje za Jadovno i Jasenovac, nakvašen krvavom istorijom dospeva u devedesete godine dvadesetog veka, opet kriv, opet proklet, opet kao opravdanje za novo ubijanje, za jedne vrh svete olovke s kojom se potpisuje nacionalna sloboda, za druge dovoljan razlog za razbijanje države i ubijanje jednog naroda; plašt kojim pokrivaju sve istorijske falsifikate, ikona koja s godinama dobija na bistrini; provlači se kroz porte zapaljenih srpskih manastira na Kosovu, bežeći od optužbi da je odneo krov i te kuće, izbegava putanje krstarećih raketa koje će minut kasnije pogoditi jedno srpsko porodilište i jednu srpsku bolnicu; tumara memljivim podrumima istorijskih instituta Londona, Beča i Berlina, odakle će ga pustiti u 99. godini leta i okrenuti prema Balkanu, tamo odakle je došao, opet kriv...

Danas, kad se zakopčava krug, metak s obale Miljacke, star stotinu godina, kruži iznad Sarajeva, ne nalazeći mir, utočište; u tom gradu nema ko da ga pozdravi, on više nije metak sa sunčane strane Miljacke, ruka koja ga je ispalila - odsečena u Terezijenštatu - nije više ruka oslobodioca, mladić čija je to ruka bila već godinama u Sarajevu nije ni junak ni simbol slobode, zalud je njegov metak balkanskom ostatku jedne velike religije dao versku slobodu i legitimaciju naroda; eno dole, na obali Miljacke, baš oni, čiji su preci generacijama poštovali i heroja i njegov metak, danas slave okupatora koga je metak iz 1914. pogodio, onoga koji je umesto turskih okova doneo svoje, koji je turski pečat nad Bosnom zamenio svojim.

Umesto senki mladobosanaca taj metak, ispaljen na današnji dan, i dalje luta po Beču, Evropi, i plaši gospodu. Zalud Srbi ubeđuju svoje neprijatelje da to nije njihov, srpski metak. Šta god da je tog sunčanog Vidovdana, pre jedan vek, nateralo Gavrila da povuče okidač „brauninga“, metak koji je delić sekunde kasnije izleteo iz cevi zauvek će nositi srpsku krštenicu. Nema tu ništa loše po Srbe. Taj metak i dalje traga za slobodom.


andricgrad.jpg
 
Poslednja izmena:
Obeležavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata, ujedno je i prilika za podsećanje da se navršava tačno jedno stoleće od komponavanja i prvog izvođenja čuvene koračnice "Marš na Drinu“ kompozitora Stanislava Biničkog. (Blic)
"Marš na Drinu" doživeo je i ozbiljnu međunarodnu slavu, tako su holandski sastav "The Spotnicks" ili poznati britanski "The Shadows" takođe objavili obrade "Marša na Drinu", koje su svojevremeno dosegle visoku popularnost u pojedinim zemljama.
Danas poznati tekst ''''Marša na Drinu" napisao je početkom šezdesetih novinar i pesnik Miloje Popović, a prvi ga je izveo hor KUD-a "Ivo Lola Ribar" iz Beograda.
U čast odlučnih pobeda Srba na Ceru i Kolubari, prvih velikih savezničkih pobeda u Prvom svetskom ratu, Binički je 1914. godine komponovao marš koji je posvetio komandantu Drugog gvozdenog puka pukovniku Milivoju (Miloju) Stojanoviću Brki, koji je učestvovao u Cerskoj bici na ključnom mestu na Tekerišu, a poginuo je u žaru borbi u Kolubarskoj bici.
Binički je to delo komponovao u Valjevu, gde se Muzika kraljeve garde nalazila tada u sklopu srpske vojne komande.
Delo je potom izvođeno i na Solunskom frontu, gde je steklo širu popularnost i među saveznicima. Postoji svedočenje da su tokom proboja fronta 1918. "Marš na Drinu" paralelno svirali orkestri svih savezničkih armija.

mars na drinu.jpg
 
Kusturica je zaista veliki čovek. Ostavimo po strani njegov filmski opus i pogledajmo šta u suštini znači njegov Andrićgrad. Kako god to posmatrali to je remek delo od izuzetnog značaja za naš narod, za našu kulturu, nacionalno biće i veru. To je trajni spomenik na tom ukletom terenu, kao večna oaza našeg postojanja na tim večnim srpskim prostorima. Da li o tome razmišljaju njegovi prijatelji i neprijatelji. Hvala mu!

Pogledajte prilog 333674
 
GODIŠNjICA ROĐENjA NIKOLE TESLE
Na današnji dan rođen genije koji je izmenio svet
Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji, rođen je na današnji dan 1856. godine u Smiljanu, u tadašnjoj Habsburškoj monarhiji, zapravo današnjoj Hrvatskoj, kao sin seoskog pravoslavnog sveštenika
Nikola Tesla
Naučnik i pronalazač srpskog porekla Nikola Tesla, jedan od najvećih umova u istoriji, rođen je na današnji dan 1856. godine u Smiljanu, u tadašnjoj Habsburškoj monarhiji, zapravo današnjoj Hrvatskoj, kao sin seoskog pravoslavnog sveštenika.
Iako je studirao elektrotehniku, nikada je nije završio, međutim njegovim izumima u mnogo čemu postavljen je pravac naučno-tehničkog razvoja čovečanstva u 20. veku.
Nasuprot svim velikim autoritetima njegovog vremena, Tesla je instistirao na pretvaranju naizmenične struje u jednosmernu. Ovaj naučnik je najviše doprineo nauci i tehnološkom progresu sveta kao pronalazač obrtnog magnetnog polja, indukcionog motora, polifazne naizmenične struje, generatora i kompletnog sistema proizvodnje i distribucije električne energije.
Čuveni pronalazač je konstruisao i generator struja visoke frekvencije i napona, danas poznat kao "Teslin transformator", transformator bez jezgra, Teslinu zavojnicu, ili Teslin kalem.
Sredinom 1882. godine odlazi u Pariz, a 1883. godine iz Pariza prelazi u Strazbur gde je napravio prvi prototip indukcionog motora.
Godine 1884. odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde ostaje do smrti. Počinje da radi u Edisonovoj kompaniji, koju napušta već 1885. godine i osniva sopstvenu kompaniju - "Tesla Arc & Light Co." Počinje da pravi prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja.
Od 1887. do 1890. godine prijavljuje svoje najpoznatije patente iz oblasti polifaznih naizmeničnih struja, generatore i motore. Pronalaske javno prikazuje u Američkom institutu elektroinženjera. Odmah potom Kompanija Vestinghaus otkupljuje prvih sedam Teslinih patenata iz oblasti polifaznih struja.
U Pitsburgu (1888-1889) sa inženjerima Kompanije Vestinghaus radi na praktičnoj realizaciji svojih patenata. Tokom ovog perioda urađene su pripreme za realizaciju prve centrale na Nijagarinim vodopadima po Teslinom sistemu.
Centrala je komercijalno otvorena 15. novembra 1896. godine puštanjem struje do grada Bafala i bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda toga doba.
Sledeću veliku oblast njegovih istraživanja čine naizmenične struje visokih frekvencija i njihovo dejstvo.
Tesla je 1893. godine svojim sistemom četiri kola u rezonanci pokazao da su antena, uzemljenje i rezonanca tri elementa koja mora da poseduje svaki predajnik i prijemnik za bežičnu telegrafiju, čime je utro put otkriću modernog radija.
Jedan je od prvih naučnika na američkom kontinentu koji je dobio rendgenske snimke šake, lobanje, kolena i lakta. Prvi je istraživač koji je ukazao na veoma štetno dejstvo rendgenskih zraka na organizam pri suviše dugom izlaganju zračenju.
Pionir je i radio-tehnike, bežične telegrafije, radara. Bez izuma Tesle, jednog od najpoznatijih naučnika sveta, savremena civilizacija imala bi potpuno drugačiji izgled.
Po njemu je jedna jedinica međunarodnog "SI" sistema dobila naziv - mera za magnetnu indukciju "tesla".
Ovaj svet napustio je u jeku Drugog svetskog rata na samom početku 1943. godine. Sahranjen je 12. januara na njujorškom groblju, posle opela služenog u srpskoj katedralnoj (sabornoj) crkvi svetog Jovana Bogoslova na Menhetnu. (Novosti)


tesla.jpg
 
Još uvek tražim fotografiju Manastira Devič iz vremena pre Drugog svetskog rata i ne gubim nadu. Našao sam snimak naselja na dopisnici iz tog vremena, ali to nije ono što sam želeo. Interesovao me izgled ulaska u manastir.
Kako sam srednju školu završio u Kosovskoj Mitrovici posebno me interesuje svaka pojedinost iz tog grada, u kome nisam boravio pedesetak godina. Zato u tri nastavka objavljujem u prilogu slike iz tog našeg grada


mitrovica1.jpg
mitrovica2.jpg
mitrovica3.jpg
mitrovica4.jpg
mitrovica5.jpg
 
Ove stare izbledele fotografije vraćaju me u davna vremena i bude u meni čudne osećaje. Asocijacijama nekada se nađem sa svojim društvom, a nekada podsećaju na neobično težak život. Neke teško mogu da identifikujem, možda i zato što u mojim sećanjima izgledaju malo drugačije. Kao što je slučaj izgleda nekadašnje gimnazije iz ulice koja vodi ka Vučitrna. U toj zgradi pohađalo je nastavu svih osam razreda tadašnje gimnazije, i u njoj je bio internat za nekoliko stotina učenika iz okolnih udaljenih mesta. A sada je to porobljena varoš!?

mitrovica6.jpg
mitrovica7.jpg
mitrovica8.jpg
mitrovica9.jpg
mitrovica10.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top