E da, mogu da vam prepričam šta sam sinoć sanjao, baš me zanima imate li neko tumačenje.
Imam periode kada nekoliko dana sanjam jako intenzivne snove, više različitih snova tokom noći, onda nastupe duži periodi kad ništa ne sanjam, i onda opet intenzivni snovi.
Vezano za ovaj san - nisam dugo, dugo igrao igrice na kompjuteru, niti sam skoro gledao na tv-u nekakav akcioni film. Malo će potrajati opis.
Trebam da autom pređem neki veliki most i da odem u neko mesto, međutim, nekako ga promašim, i dođem u neku veliku, staru kuću, više nekakav ambar, čardak. Tamo sam se preselio da živim sam. Išao sam u školu, i tamo me je neko non stop gnjavio na času. I kaže mi - znam da te ovo povređuje, jer ti u svesci vidim da si osetljiv na ljude. A ja ga pogledam i kažem nešto u fazonu - varaš se, to sam napisao pre četiri godine.
U tom trenutku, ulazi gomila nekih ljudi u crnim kaputima sa oružjem, možda su bili i zombiji, nisu se jasno videli. ne sećam se, ja se sakrivam ispod stola, ne znam odakle mi neki pištolj ili puška, i počnem da ih rokam, jedno po jedno, sve u glavu, a oni ulaze, ko da nikad neće ni prestati da dolaze.
U jednom trenutku, kao da sam skroz druga osoba, koja pokušava da u tu učionicu uđe sa druge strane da mi pomogne, i taman kad treba da uđe izađe joj obaveštenje, nešto kao - ti ćeš umreti u ovoj prostoriji, bolje stani i čekaj dok se ovaj bori.
Pa se opet vratim u svoje telo, izađem na ulicu jer nemam municije, borim se sa nekim likom sa nunčakama, pa uzmem opet neku pušku, i onda vidim da je čitav kvart pun nekih robota, da su me okružili i da idu ka meni. Ja bežim, pucam na njih i odjednom se dogodi velika eksplozija i nestanem sa njima u plamenu.
Inače, još od malena često imam ili jako čudne ili nasilne snove, u snovima uvek bežim ili se tučem, koljem, uvek neko ludilo. I retko kad su ljudi, uglavnom nekakvi zmajevi, roboti, duhovi. A ne interesujem se za njih inače.
Možda Mars u 12.?
inače bi to bilo biološko oružje
