Vise ne pisem u blogu...Nemam inspiraciju...Prazan sam i cadjav iznutra...Plasim se da to nije dobar znak....Da se nesto primice...
Ali, imam dragih prica iz bloga, pa cu jednu da postavim ovde....Vervatno se tamo niko ne zavlaci da cita....A draga mi je....
BEHIJA
Dogodilo se to jos davne 1986. ili 1987. godine (sad se vise ni ne secam) u Brckom, negde na pola puta prema Gornjem Rahicu i Maoci, kod Fazanerije, jos tacnije na oglednim poljima Instituta za uljane kulture gde sam u to vreme radio kao mladi inzinjer..
Na ogledima je cele sezone radila jedna grupa od 20-ak zena iz Brke, Ulovica, Palanke i ostalih sela tog podrucja.
Uglavnom su sve to bile starije zene, sem Behije, jednog devojceta od jedno 16-17 godina...Iz Palanke, seoca pored glavnog puta prema Maochi..
Behija je bila lepa, tiha, poslusna, vredna, mila, dobra...Kao prelepi cvetic koji se otvara..
Njoj bi uvek davao najlakse poslove i obicno je donosila vodu ostalim radnicama kada bi ozednele.
Stalno, kada bi me pogledala, vragolato bi se nasmejala, a meni bi bilo nesto milo oko srca...A bio sam malte ne duplo stariji od nje...
Nisam smeo ni da pomislim na nesto vise, iako mi je pokadkad i takva misao sevnila kroz glavu, ali bih je snagom volje odmah odande izgonio..
Jednog letnjeg popodneva je nevreme doslo rano...Kada je pljusak poceo, sve zene su pobacale motike i pobegle u supu...
Samo smo Behija i ja jos ostali na toplom letnjem pljusku.
Odjednom, Behija me uhvati za ruku i rece: "Hajdemo, imam ja ovde jednu nenu.." i povuce me prema obliznjim kucama..
Udjosmo u jednu kucu, ona, mokra kao mis se pozdravi sa jednom punackom nenom u sirokim dimijama, predstavi i mene, a nena sva zbunjena rece: "Deco, jeste li vi za maslenjak? Evo, bas je gotov!"
Bio sam galdan, mokar, sramotno nezakopcane kosulje...
Posedasmo na zemlju i nena stavi ispred nas tepsiju sa pokajmacenim maslenjakom...
I tada poce da se odvija nesto sto nikada , ni pre, ni posle, nisam doziveo...
Jeli smo topli i ukusni maslenjak, a Behja me je u polutami sobe gledala pravo u oci...
Nije skretala pogled, nije treptala..Fiksirala me je..
I ja sam, kao hipnotisan, gledao u nju i glupavo zvakao pitu..
Sa crne kose joj se cedila voda po bledom licu...Netremice me je posmatrala...Mokra majica se pripijala uz devojacke grudi koje su se ritmicno podizale i spustale kako je disala..
Nena nam je nesto pricala, ali ja je vise nisam cuo..Video sam samo Behijine oci...Krupne, duboke, nezne...
U sobi kao da je postalo odjednom svetlije...
Bili smo vise od metra udaljeni jedno od drugog, a meni se cinilo da je medju nama nesto pocelo da iskri..Hiljade malih iskrica se stvarlo i pucketalo izmedju nas..
Ni sam ne znam kako sam pogadjao rukom u tepsiju da uzmem parce pite jer pogled sa njenih ociju nisam mogao da odvojim....
I nena je primetila da se sa nama nesto cudno dogadja, pa je izasle nekuda iz sobe..
Ne znam koliko je ova fantasticna iluzija trajala.
Odjednom, negde u blizini puce grom i ona i ja se trgosmo......Iluzije odjednom nestade..
Kroz dusu mi toga casa, na momenat, pristruji neka cudna, crna slutnja..
Malo zatim udje nena u sobu noseci fidzane sa kafom..
Popismo lagano kafu i primetismo da je kisa prestala..
Zahvalismo se i pozdravismo sa domacicom..
Nikada bolji maslenjak nisam u zivotu pojeo..
Behija je sakupljala po polju pobacane motike i smejala se zvonkim smehom...
Uzimao sam ih od nje i nosio u supu, a kolena su mi klecala..
