Stanje posle sudbonosnog DA

[gost 279852]

Kazu da u braku ne trebaju stvari da se promene, vec da ostanu onakve kakve su i bile pre istog. Neki to bukvalno shvate, pa se u braku ponasaju kao klinci u vezi. Suprotno tome je, na primer: kolicina vidjanja sa svojim drustvom, nikako ne moze da bude ista kao i pre braka. Kao produkt gore navedenog primera je, zanemarivanje novonastale familije i iole ostalih bracnih obaveza... Dakle, sta vi kazete, je se u braku ipak neke stvari menjaju? Da li se odricemo dosta stvari u kojima smo uzivali pre braka? Da li je zbog toga tedencija porasta vanbracnih zajednica....?

 

[_Snow Queen_]

Kazu da u braku ne trebaju stvari da se promene, vec da ostanu onakve kakve su i bile pre istog. Neki to bukvalno shvate, pa se u braku ponasaju kao klinci u vezi. Suprotno tome je, na primer: kolicina vidjanja sa svojim drustvom, nikako ne moze da bude ista kao i pre braka. Kao produkt gore navedenog primera je, zanemarivanje novonastale familije i iole ostalih bracnih obaveza... Dakle, sta vi kazete, je se u braku ipak neke stvari menjaju? Da li se odricemo dosta stvari u kojima smo uzivali pre braka? Da li je zbog toga tedencija porasta vanbracnih zajednica....?

Poslije potpisa....eh....sve se promijeni! Muskarci svoje ljepse polovine pocinju da dozivljavaju kao svoje vlasnistvo! Potpisala si se, sad si moja! Pa potisala si da si moja! I zene isto tako, ali neke zene, muskarci su agresivniji i na ovim prostorima boluju od sindroma "zna se ko je gazda kuce". To se prvo promijeni, a onda to izaziva niz drugih promjena! Pocnu da zanemaruju svoju izabranicu jer vise ne moraju da je osvajaju, pa pobogu oni su je jednom osvojili, sad je njihova i sta tu ima vise! Neki pocnu i da prde, podriguju i tome slicno!

E sad o normalnim ljudima. Nikada vise nisi isti. Jer brak bez djece nije brak a kad dodju djeca ti vise nisi isti covjek, automatski sebi postajes manje bitan i vazan jer je novi centar kosmosa to maleno bice. Vazduh vise nije isti. Cesto se u tom periodu zivota pojavljuju i neki strahovi kojih se ljudi kasnije u zivotu tesko oslobadjaju. Tako govori moje i licno i iskustvo meni bliskih ljudi. Meni se desilo da sam dobila uzasan strah od duboke vode, potpuno nesvojstven dotadasnjem iskustvu u toj situaciji ili sredinu. Oprhrve te briga, zastitnistvo, neiskusena dimencija Ljubavi...i to tako lako moze da predje u neki strah ili fobiju...u krajnjim slucajevima, kao sto se, rekoh, meni desilo. Poceh pricu "sad o normalnim ljudima". Covjek ne poznaje sebe dok ne dobije svoje dijete jer nije svjestan toga koliko je sposoban da voli! To je najjaca i najsvetija vrsta Ljubavi!

Sto se izlazaka tice, to se uskladi najlakse samo ako ima postovanja u medjusobnom odnosu, pravilnoj raspodjeli obaveza itd To ti je, vidjeces, jos i najmanja briga!

Ono sto sam ja uskaro nakon tog potpisa dozivjela je ...slika o tome...da je brak vezivanje dva bica, ili dvije polovine u jedno bice. I pazi sad. Nesvjesno se desava mnogim nesamosvjesnim ljudima, (kao mm ) da im je mnogo lakse da za sve svoje neuspjehe okrive to drugo bice ili tu drugu polovinu , kao antitijelo. Mnogo lakse nego posteno priznati da si sam kriv i odgovoran za pojedine postupke, greske, pa onda samim tim mozes i uciniti nesto da se to ne ponovi, mijenjati sebe, nauciti. Neeee, lakse je okriviti antitijelo i zivjeti u zabludi samozadovoljno!

Na ovu temu imam jos mnogo sto-sat da kazem, ali eto za sad toliko...ko jos cita dugacke postove?!

 

[Џорџи]

Kazu da u braku ne trebaju stvari da se promene, vec da ostanu onakve kakve su i bile pre istog. Neki to bukvalno shvate, pa se u braku ponasaju kao klinci u vezi. Suprotno tome je, na primer: kolicina vidjanja sa svojim drustvom, nikako ne moze da bude ista kao i pre braka. Kao produkt gore navedenog primera je, zanemarivanje novonastale familije i iole ostalih bracnih obaveza... Dakle, sta vi kazete, je se u braku ipak neke stvari menjaju? Da li se odricemo dosta stvari u kojima smo uzivali pre braka? Da li je zbog toga tedencija porasta vanbracnih zajednica....?

Meni se to sve desi i u vezi i tako se ponasamo sto je sasvim normalno jer zelimo tako..to rade isti ti prijatelji kad nadju nekog..u braku se jedino menja to sto se lakse vara jer ce se lakse oprostiti..kad je potpisano onda kao vise vredi da se ne prokocka..to vecina tvrdi

 

[LindaLee]

brak bez dece nije brak

 

[Џорџи]

Pa sta znam za to moj burazer nema i valjda se pomirise da nece imati..nego me zanima kako neki ne mogu zajedno imati a napravise sa drugima a?

 

[donamileva]

Poslije potpisa....eh....sve se promijeni! Muskarci svoje ljepse polovine pocinju da dozivljavaju kao svoje vlasnistvo! Potpisala si se, sad si moja! Pa potisala si da si moja! I zene isto tako, ali neke zene, muskarci su agresivniji i na ovim prostorima boluju od sindroma "zna se ko je gazda kuce". To se prvo promijeni, a onda to izaziva niz drugih promjena! Pocnu da zanemaruju svoju izabranicu jer vise ne moraju da je osvajaju, pa pobogu oni su je jednom osvojili, sad je njihova i sta tu ima vise! Neki pocnu i da prde, podriguju i tome slicno!

E sad o normalnim ljudima. Nikada vise nisi isti. Jer brak bez djece nije brak a kad dodju djeca ti vise nisi isti covjek, automatski sebi postajes manje bitan i vazan jer je novi centar kosmosa to maleno bice. Vazduh vise nije isti. Cesto se u tom periodu zivota pojavljuju i neki strahovi kojih se ljudi kasnije u zivotu tesko oslobadjaju. Tako govori moje i licno i iskustvo meni bliskih ljudi. Meni se desilo da sam dobila uzasan strah od duboke vode, potpuno nesvojstven dotadasnjem iskustvu u toj situaciji ili sredinu. Oprhrve te briga, zastitnistvo, neiskusena dimencija Ljubavi...i to tako lako moze da predje u neki strah ili fobiju...u krajnjim slucajevima, kao sto se, rekoh, meni desilo. Poceh pricu "sad o normalnim ljudima". Covjek ne poznaje sebe dok ne dobije svoje dijete jer nije svjestan toga koliko je sposoban da voli! To je najjaca i najsvetija vrsta Ljubavi!

Sto se izlazaka tice, to se uskladi najlakse samo ako ima postovanja u medjusobnom odnosu, pravilnoj raspodjeli obaveza itd To ti je, vidjeces, jos i najmanja briga!

Ono sto sam ja uskaro nakon tog potpisa dozivjela je ...slika o tome...da je brak vezivanje dva bica, ili dvije polovine u jedno bice. I pazi sad. Nesvjesno se desava mnogim nesamosvjesnim ljudima, (kao mm ) da im je mnogo lakse da za sve svoje neuspjehe okrive to drugo bice ili tu drugu polovinu , kao antitijelo. Mnogo lakse nego posteno priznati da si sam kriv i odgovoran za pojedine postupke, greske, pa onda samim tim mozes i uciniti nesto da se to ne ponovi, mijenjati sebe, nauciti. Neeee, lakse je okriviti antitijelo i zivjeti u zabludi samozadovoljno!

Na ovu temu imam jos mnogo sto-sat da kazem, ali eto za sad toliko...ko jos cita dugacke postove?!

ja recimo

 

[neizreciva]

naravno da nije isto kad zivis sam ili sa nekim....probah i jedno i drugo sa svim manama i prednostima....i nema tu kalkulacije kad ga toliko volim....i spremna sam sto-sta da zrtvujem radi porodice dok god mislim da to vredi.....jer, najsrecnija sam kad su oni koje volim srecni i isunjeni.....i sto sam starija sve vise uzivam u svojoj porodici.....

 

[_Ata_]

Udala sam se bez dana prethodnog zajedničkog života. Nekoliko dana pre svadbe dodjoše mm i jedan njegov drug kolima da prebace neke stvari, ostalo smo koji dan posle svadbe kombijem prebacili. U sasvim drugi grad! Ne samo da sam promenila način života, ljude sa kojima živim, već i grad. Ujutru izašla u venčanici iz roditeljske kuće u Beogradu, uveče ušla u svekrovu kuću u provinciji, puf i eto!
Sve se promenilo, kako da nije. Meni lično se sve promenilo. I trebalo je vremena da se naviknem, i ... priznaću - nije uvek bilo lako. I po koja suza je umela da kane, ume i sada... ne krijem to.
Medjutim, tvrdila sam i tvrdim, sve sam uradila kako sam želela i htela! I dete kada smo dobili - želeli smo ga. I ovo drugo što treba da se rodi za par meseci - i njega smo u ljubavi pravili i planirali dete, nije nam se desilo!
I mogu da kažem i da zaista tako mislim - ništa nisam žrtvovala!!! I užasno me nerviraju te priče tipa - moraš da se žrtvuješ, to je žrtva, bez žrtvovanja nema toga i toga Sra.nje kroz gusto granje. Nije žrtva sve čega se privremeno ili trajno odrekneš, u velikom broju slučajeva je to prosto naredna životna faza, onu prethodnu smo prerasli. Ali razmaženi i samoživi, kakvi većinom jesmo, vidimo to kao žrtvu. E, pa baš, ako ti je žrtva, za koji se vrag žrtvuješ? Jel zato da bi jednog dana partneru ili još gore - deci, nabijao/la to na nos???
Sve se menja, činjenica jeste. Ali ne treba to posmatrati kao žrtvu i žrtvovanje, jer to zaista nije to! To je život, i samo je prešao u sledeću, višu fazu. A ko bi hteo da zauvek bude dete, neka ne sklapa brak!

 

[Ona Marge]

Meni je brak bio samo još jedan korak napred, ništa loše nije povukao taj potpis. I posle 20 godina napredujemo u odnosima, poštovanju, poverenju, ljubavi... Jedno dete 17 godina, drugo 14 meseci, i ništa ne bi menjala.

 

[neizreciva]

Udala sam se bez dana prethodnog zajedničkog života. Nekoliko dana pre svadbe dodjoše mm i jedan njegov drug kolima da prebace neke stvari, ostalo smo koji dan posle svadbe kombijem prebacili. U sasvim drugi grad! Ne samo da sam promenila način života, ljude sa kojima živim, već i grad. Ujutru izašla u venčanici iz roditeljske kuće u Beogradu, uveče ušla u svekrovu kuću u provinciji, puf i eto!
Sve se promenilo, kako da nije. Meni lično se sve promenilo. I trebalo je vremena da se naviknem, i ... priznaću - nije uvek bilo lako. I po koja suza je umela da kane, ume i sada... ne krijem to.
Medjutim, tvrdila sam i tvrdim, sve sam uradila kako sam želela i htela! I dete kada smo dobili - želeli smo ga. I ovo drugo što treba da se rodi za par meseci - i njega smo u ljubavi pravili i planirali dete, nije nam se desilo!
I mogu da kažem i da zaista tako mislim - ništa nisam žrtvovala!!! I užasno me nerviraju te priče tipa - moraš da se žrtvuješ, to je žrtva, bez žrtvovanja nema toga i toga Sra.nje kroz gusto granje. Nije žrtva sve čega se privremeno ili trajno odrekneš, u velikom broju slučajeva je to prosto naredna životna faza, onu prethodnu smo prerasli. Ali razmaženi i samoživi, kakvi većinom jesmo, vidimo to kao žrtvu. E, pa baš, ako ti je žrtva, za koji se vrag žrtvuješ? Jel zato da bi jednog dana partneru ili još gore - deci, nabijao/la to na nos???
Sve se menja, činjenica jeste. Ali ne treba to posmatrati kao žrtvu i žrtvovanje, jer to zaista nije to! To je život, i samo je prešao u sledeću, višu fazu. A ko bi hteo da zauvek bude dete, neka ne sklapa brak!

zrtva ne mora da znaci nista lose.....to je u smislu da zarad porodice neke svoje potrebe i htenja stavis malo po strani.....i nema tu nabijanja na nos jer svi smo mi odrasli ljudi koji treba da stojimo iza svojih postupaka.....

 

[Alisa u zemlji čuda]

Menja se sve kad počneš da živiš sa nekim. Delite krevet pa više ne možeš lepo da se naspavaš.
A da ne pričam o tome da ako ti se jede nešto, ako sama ne spremiš, neće niko jer samo mama je u stanju da u po noći peče palačinke svom čedu.
Sve su to frustracije sa kojima naučiš da živiš ili se vratiš kod tate i mame pa kad uđeš u petu deceniju postoji opasnost da te tuže jer više ne mogu da te dvore.

A tek kad deca dođu, onda lepo suspenduješ svoj život kako je lepo rekla jedna poznanica. Trajno...

 

[_Ata_]

zrtva ne mora da znaci nista lose.....to je u smislu da zarad porodice neke svoje potrebe i htenja stavis malo po strani.....i nema tu nabijanja na nos jer svi smo mi odrasli ljudi koji treba da stojimo iza svojih postupaka.....

Naravno da žrtvovanje nije ništa loše, to je podvig, čak! I baš to, to što ćeš nešto zarad porodice staviti po strani, privremeno ili trajno, ili ćeš ga modifikovati da odgovara porodici, ili ćeš prorediti to što radiš... kako god, uklopićeš nekako ili ćeš se sasvim odreći - e baš to ne treba posmatrati kao žrtvu! Opasna je to zamka, preopasna, a kasno se primeti!
To nije žrtva, to je posledica nečijeg zrelog ponašanja kada zasnuje porodicu, to je jednostavno proces razmišljanja, delovanja, logičan neki proces. A sve je to sazrevanje ličnosti donelo sa sobom. Klinci što sa 18, 19 godina ulaze u brak i radjaju decu, obično to nisu u stanju! Ničega bre neće da se odreknu, ništa da podifikuju, pomere... nezreli su i razmaženi, a i nije im, da se ne lažamo, baš ni pravo vreme za porodične obaveze te vrste. I ako takav brak, izmedju ljudi koji svaki porodični napredak i uopšte porodični život mere kroz neku ličnu žrtvu, poživi, obavezno dodje do nabijanja na nos! Ja sam za tebe ovo, eeee, šta sam ja sve mogao/la, ti si mene ukočio/la u tome i tome.... prečesto je da bi bila slučajnost, zar ne?
Ne kažem da je bezuslovno pravilo, ali dogadja se prečesto, nažalost!
Brak i zajednički život kada prihvatiš, onda tu nema žrtve. Ako ima, pak, realno neke žrtve, onda tu nema života.

 

[Alisa u zemlji čuda]

Žrtva je ako se nečeg odrekneš, a ništa ne dobiješ. Šta će ti zapravo zapasti ne možeš znati dok se ne baciš u nepoznato.
E sad svako treba da se presabere da li se žrtvovao ili je na dobitku.

 

[gost 159591]

Žrtva je ako se nečeg odrekneš, a ništa ne dobiješ. Šta će ti zapravo zapasti ne možeš znati dok se ne baciš u nepoznato.
E sad svako treba da se presabere da li se žrtvovao ili je na dobitku.

Pa bas to Eli. Nije svima nama definicija zrtve zajednicka. To sto ce vrsnjakinje sazaljivo da posmatraju tek vencanu prijateljicu koja vec mesecima ne izlazi uvece iz kuce ne znaci da za to zaljenje imaju razlog. Mozda su ona i muz jedva docekali da imaju mogucnost uvece na miru, iz svog kreveta gledati filmove koje vole. Mozda jednostavno uzivaju u svojoj samoci i atmosferi svoga doma. Ili zena koja je privremeno ili cak trajno odrekla se karijere da bi provela vreme sa svojom decom...Ne znaci da je zrtva, mozda je to ona, mozda je to njen smisao zivota i nasla se bas tu.

A o promeni zivota ulaskom u brak ima se stosta reci. Zivot se svakim danom menja, a ti neki posebni dani npr dan vencanja, dan kad smo diplomirali, prvi radni dan, dan rodjenja deteta, nateraju nas da jace osetimo te promene i da nam se ureze u secanje trenutak u kom su dosle. Ziveti sa nekim znaci spremnost na saradnju i kompromise. Drugacije ne moze, mislim moze ali onda treba biti spreman shvatiti brak kao vecitu borbu ili trajno nezadovoljstvo.

 

[gost 237967]

Nema to veze nikakve... bar je kod mene tako bilo. Nista se nije znacajno promenilo, faks, izlasci, posao... sve se to lepo da ukomponovati ako se ne pravi bespotrebna frka. Sta sad, kao, e sad smo u braku, moramo da sedimo kuci... Naravno da se stvari malo promene kad dodju deca, ali nista drasticno.

 

[gost 16798]

mislim da se zene udajom pretvaraju u robove i muzeva i dece + ih zahebavaju...osim ako se ne udaju za nekog trulog bogatasa ili imaju srece kao moj mami ...ako nadjem nekog kao moj tata odmah se udajem

 

[_Ata_]

mislim da se zene udajom pretvaraju u robove i muzeva i dece + ih zahebavaju...osim ako se ne udaju za nekog trulog bogatasa ili imaju srece kao moj mami ...ako nadjem nekog kao moj tata odmah se udajem

Evo, ja slično mislim... dok imam snage da mislim
Vučem ove robovske bukagije na lancu, i to na obe noge, ruke mi čvornovate i ispucale od rada, zabranjen mi je svaki vid mentalne aktivnosti, a ako ne završim sve zadate dnevne obaveze, uskrate mi i večeru... I batine se spominju, ali toga još nema, osećam da je to sledeći korak...


Opusti se, devojko, ne možeš nikada robovati ni mužu, ni deci, svekrvi, ni svekru, nikome, koliko možeš robovati svojim predrasudama i svom pogrešnom načinu razmišljanja! Robom te niko ne može napraviti, robom praviš sama sebe! Imaj to u vidu, i slobodno se udaj, kada naidje pravi, srce zatreperi, a leptirići u stomaku podivljaju...

 

[gost 16798]

ma da ni oko dece nece da rade a ne nesto po kuci... ako im ih ostavis na 5 minuta polude ko jedan na plazi - pusti me dete, oli me pustit, dje ti je majka

 

[_Ata_]

ma da ni oko dece nece da rade a ne nesto po kuci... ako im ih ostavis na 5 minuta polude ko jedan na plazi - pusti me dete, oli me pustit, dje ti je majka

"polude ko jedan na plaži" Joooj, ima da uz'em plajvaz i sokoćalo i da zapisujem sve narodne umotvorine koje ovde pročitah, pa da izdam kao sabrana dela Krstarice, i da se obogatim kao niko
Andrea, sve shvatam, ali nemoj da generalizuješ

 

[gost 16798]

...brak je borba za prevlast i zene koje to ne shvate posle kukaju a same su krive...evo moj tata kuva rucak kad nju mrzi...i kafu samo on kuva... kad sam bila mala on me vodio na plazu...jednom mama dosla a oni ljudi okolo pitaju - je li ti to tetka

 

[gost 237967]

Nije brak borba za prevlast, ako dobro odaberes. I nije tvoja mama nadmocna nego ti je tata divan.

 

[DeeLite]

obično posle venčanja krene suptilno "doterivanje" (štelovanje) partnera na svoju ruku...nažalost, ali tako je...

 

[gost 16798]

...jeste - divan je... moj vrapcic nista mu nije tesko da uradi za mene bez pijukanja..mami pijuce al bez rezultata

 

[_Snow Queen_]

brak bez dece nije brak

Slazem se!

 

[_Snow Queen_]

ja recimo

starosjedioche nas dragi, kad ces da me naucis da u 1 postu imam vise citata?