Šta znači to da je Bog na nebu?

dok nismo smislili masine za letenje i kosmosiranje bog je bio nedostizan na nebu.
Sad smo pomakli nebo, bog je morao da ode negde dublje u svemir (ili dublje u unutrasnjoj duhovnosti kako ko zeli da mu je nekako).

Na tu temu (bog u svemiru) jedna jako lepa knjiga:

The Race for God
by Brian Herbert
"Несумњиво је тачно, како показују многобројни цитати код епископа Игњатија, да сви православни извори – Свето Писмо, богослужења, житија Светих, дела светих Отаца, -говоре о Рају и Небесима као о ономе што је “горе”, а о паклу као о ономе “доле” под земљом. А пошто су Анђели и душе ограничени у простору (као што смо видели у поглављу “Православно учење о анђелима”), такође је истина да се они морају увек налазити на једном одређеном месту – на Небесима, у аду, или на земљи.
Већ смо наводили учење преподобног Јована Дамаскина о анђелима да, “када се они налазе на Небесима, нису на земљи, а када их Бог пошаље на земљу, тада нису на Небесима (“Тачно изложење православне вере” т. II, стр. 206), што се сасвим слаже са учењем св. Василија Великог, (“О Духу Светом”, гл. 23), св. Григорија Двојеслова (“Поуке на књигу о Јову”, књ. II, 3), и у суштини, са учењем свих православних Отаца.
Небеса су дакле, несумњиво – место, које се, опет несумњиво, налази “горе” у односу на било коју тачку на земљи, а ад је несумњиво “доле”, у утроби земље; али људи та места и оне који у њима бораве не могу видети док им се не отворе духовне очи, како смо објаснили раније, говорећи о ваздушном царству.
Осим тога, ова места се налазе ван “координата” нашег просторно-временског система: авиони не пролећу “невидљиво” кроз Рај, ни сателити кроз треће небо, нити се бушењем земљине коре може допрети до душа које у аду чекају Страшни Суд. Оне су тамо, али у другој врсти простора. Тај простор започиње баш овде, али се пружа у сасвим другом смеру.
"
https://svetosavlje.org/dusa-posle-smrti/10/

Оци никада нису учили да се може стићи до Бога ако се иде горе.
 
dok nismo smislili masine za letenje i kosmosiranje bog je bio nedostizan na nebu.
Sad smo pomakli nebo, bog je morao da ode negde dublje u svemir (ili dublje u unutrasnjoj duhovnosti kako ko zeli da mu je nekako).

Na tu temu (bog u svemiru) jedna jako lepa knjiga:

The Race for God
by Brian Herbert
oni su zaista verovali da je Bog na bukvalnom nebu...setimo se mita o zidanju vavilonske kule...kažnjeni su ljudi jer su hteli da zidajući u visinu dopru do boga....
 
ne... koliko ja znam podnebesje je područje gde po verovanju hrišćana obitavaju demoni....
s obzirom da nije bilo svesti da je Zemlja okrugla verovalo se da je Bog negde najviše gore na nebu a da su demoni i Satana izbačeni sa tog vrha svega na nivo ispod... u podnebesje....

inače to su predstave iz duhovnog sveta....zamisli da imaš bezdan sa dnom a bez vrha...na dnu su demoni a Bog vlada u gornjim delovima bezdana...mi se svi kroz niz života penjemo stepenicama na gore ka Bogu..poneko može i da malo leti nagore...prevedeno na stanje duha što više ljubavi više si duhovno ljubav na dnu bezdana je nula ljubavi a puno egoizma
I demoni su iznad čoveka, treba se odupreti demonima i izaći u svetlost neba....retki to mogu, ovde nije reč o čitanju i citiranju Biblije, to može svako....ali, pobediti podnebesje može samo bezuslovna ljubav.
 
"Несумњиво је тачно, како показују многобројни цитати код епископа Игњатија, да сви православни извори – Свето Писмо, богослужења, житија Светих, дела светих Отаца, -говоре о Рају и Небесима као о ономе што је “горе”, а о паклу као о ономе “доле” под земљом. А пошто су Анђели и душе ограничени у простору (као што смо видели у поглављу “Православно учење о анђелима”), такође је истина да се они морају увек налазити на једном одређеном месту – на Небесима, у аду, или на земљи.
Већ смо наводили учење преподобног Јована Дамаскина о анђелима да, “када се они налазе на Небесима, нису на земљи, а када их Бог пошаље на земљу, тада нису на Небесима (“Тачно изложење православне вере” т. II, стр. 206), што се сасвим слаже са учењем св. Василија Великог, (“О Духу Светом”, гл. 23), св. Григорија Двојеслова (“Поуке на књигу о Јову”, књ. II, 3), и у суштини, са учењем свих православних Отаца.
Небеса су дакле, несумњиво – место, које се, опет несумњиво, налази “горе” у односу на било коју тачку на земљи, а ад је несумњиво “доле”, у утроби земље; али људи та места и оне који у њима бораве не могу видети док им се не отворе духовне очи, како смо објаснили раније, говорећи о ваздушном царству.
Осим тога, ова места се налазе ван “координата” нашег просторно-временског система: авиони не пролећу “невидљиво” кроз Рај, ни сателити кроз треће небо, нити се бушењем земљине коре може допрети до душа које у аду чекају Страшни Суд. Оне су тамо, али у другој врсти простора. Тај простор започиње баш овде, али се пружа у сасвим другом смеру.
"
https://svetosavlje.org/dusa-posle-smrti/10/

Оци никада нису учили да се може стићи до Бога ако се иде горе.
znaci, paralelna realonst (ni ono sto vidimo na nebu nije realnost - to je nasa realnost) - stvarna realnost je sasim drugacija.
 
"Несумњиво је тачно, како показују многобројни цитати код епископа Игњатија, да сви православни извори – Свето Писмо, богослужења, житија Светих, дела светих Отаца, -говоре о Рају и Небесима као о ономе што је “горе”, а о паклу као о ономе “доле” под земљом. А пошто су Анђели и душе ограничени у простору (као што смо видели у поглављу “Православно учење о анђелима”), такође је истина да се они морају увек налазити на једном одређеном месту – на Небесима, у аду, или на земљи.
Већ смо наводили учење преподобног Јована Дамаскина о анђелима да, “када се они налазе на Небесима, нису на земљи, а када их Бог пошаље на земљу, тада нису на Небесима (“Тачно изложење православне вере” т. II, стр. 206), што се сасвим слаже са учењем св. Василија Великог, (“О Духу Светом”, гл. 23), св. Григорија Двојеслова (“Поуке на књигу о Јову”, књ. II, 3), и у суштини, са учењем свих православних Отаца.
Небеса су дакле, несумњиво – место, које се, опет несумњиво, налази “горе” у односу на било коју тачку на земљи, а ад је несумњиво “доле”, у утроби земље; али људи та места и оне који у њима бораве не могу видети док им се не отворе духовне очи, како смо објаснили раније, говорећи о ваздушном царству.
Осим тога, ова места се налазе ван “координата” нашег просторно-временског система: авиони не пролећу “невидљиво” кроз Рај, ни сателити кроз треће небо, нити се бушењем земљине коре може допрети до душа које у аду чекају Страшни Суд. Оне су тамо, али у другој врсти простора. Тај простор започиње баш овде, али се пружа у сасвим другом смеру.
"
https://svetosavlje.org/dusa-posle-smrti/10/

Оци никада нису учили да се може стићи до Бога ако се иде горе.
Kada jednom budeš napisao nešto samo svoje, nešto iskreno iz srca, možda i pročitam....
Ima vas nekoliko koji ste kao mašine, samo lepite citate, pre će ubica dobiti ljubav Božiju nego vi.
 
Kada jednom budeš napisao nešto samo svoje, nešto iskreno iz srca, možda i pročitam....
Ima vas nekoliko koji ste kao mašine, samo lepite citate, pre će ubica dobiti ljubav Božiju nego vi.
A што бих ја ризиковао да нешто непрецизно или не дај Боже јеретички објасним када имамо јасно прецизно објашњења светитеља? Ова питања су јако јако шкакљива и нимало лака за одговарање и човјек ту лако склизне.
 

Back
Top