E, Pero,
Evo nadjoh jedan clanak BAS kao porucen u vezi onoga sto sam htela da kazem!
Jeste malo duzi, ali imajte strpljenja - vredi!
>>>CEO SVET JE U ROPSTVU
Jelena KOSANOVIĆ, 9. septembar 2006
Milovan Danojlić,jedan od naših najistaknutijih pisaca i intelektualaca-romanopisac, esejista, pesnik, prevodilac... stigao je ove godine iz Francuske, gde živi već dvadesetak godina,sa korpom punom stihova.O voću i povrću.O bombardovanju,o siromašenom uranijumu,buvljacima... Objavio ih je u knjizi "Velika pijaca" (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva),i namenio "ozbiljnoj deci i neozbiljnim odraslim". Da li ih je doneo u istoj onoj korpi sa kojom je odavde otišao? Kaže - i jeste, i nije. Svake godine provede po mesec-dva u rodnom selu, u Šumadiji, pa prođe,kako kaže i kroz Beograd, gde neizostavno obiđe neku veću pijacu, da oslušne kako se živi, o čemu se priča. Kupi ponešto za jelo. "Korpa utisaka" s kojom je pre četvrt veka otišao u beli svet dopunjena je novim pojedinostima:
VAPAJ
- Što se tiče voća i povrća, stanje se pogoršalo - kaže pesnik. Prodrli su evropski standardi, kvantitet je pobedio kvalitet, paradajz je spolja crven a iznutra tvrd i zelen, crni luk je obljutavio, domaće vrste su potisnute i sa tezgi i iz bašta, seme se uvozi...Ne samo politički, privredni i kulturni život, nego nam je i povrtarstvo kolonizovano. Do pre pet godina mi smo imali najzdravije voće i povrće u Evropi, a sad smo se srozali na nivo Holandije... I dok se u Francuskoj gde živim, udeo hemijskih sredstava u poljoprirednoj proizvodnji planski smanjuje, mi, izgleda, oduševljeno prihvatamo otrove koje Evropa odbacuje. Upropašćivanju našeg voća i povrća Evropa je dala i dodatni doprinos bacanjem bombi sa oslabljenim uranijumom, od čega je stradao jug Srbije, ali ne samo jug. Moja nova knjiga stihova je ekološki vapaj zbog tog i takvog stanja, u meri u kojoj satirično-dečja poezija takvu ulogu može poneti i podneti.
* "Pijaca" je pohvala zemlji, prirodi, seljaku. I prilika da kažete kako sve što je veliko nije i dobro,da je svet postao veliko selo, ali mu jabuke nisu za jelo, da nam je narod pao u ropstvo. O svemu tome mislite dok sa prozora svoga stana, u Poatjeu, gledate tamošnju gradsku pijacu?
- Eh, šta sve čoveku ne padne na um, dok gleda kroz prozor... Jeste, tri puta nedeljno odlazim na ovdašnju pijacu, gde pokušavam da nađem prirodne proizvode. Razgovaram sa seljacima, naročito sa starijim ženama, koje me podsećaju na moju majku: ona je, do kraja života, imala tezgu na zelenoj pijaci, pa sam joj, pre trideset i više godina, posvetio zbirku "Rodna godina".
Nosila je čak i biljno ime, zvala se Višnja. Narod je svuda isti, i ceo svet je u ropstvu. Naš zajednički porobljivač je Novac. Da bi prodro na naš prostor, Novac je morao upotrebiti i bombardere. Bombama je prokrčio put industrijskim proizvodima koji teško nalaze kupca i genetski promenjenim žitaricama. Tradicionalno selo je, inače, svuda na samrti, Dvadeseti vek je dokrajčio ruralnu civilizaciju. Sad je valja graditi na novom, tehnološki višem nivou, vratiti se zemlji drugim putevima a to nije lako...
BUDUĆNOST
* Sa kakvim osećanjem ste se vratili u Francusku, posle letovanja? Nosite li sa sobom neko novo saznanje, osećanje, iskustvo?
- Vratio sam se tužniji i zabrinutiji nego ranije. Sve je vidnija demografska katastrofa. U mom selu niko se više ne udaje i ne ženi, devojke beže u varoš gde se prihvataju bilo kakvog posla. Na desetine mladih ljudi između dvadesete i četrdesete drežde ispred prodavnice gde natežu pivo iz flaša, škole se prazne... Svi bi da žive u Beogradu, koji je postao ogromna maligna izraslina na telu obamrlog organizma, otrgnut od svog prirodnog zaleđa, okrenut velikom svetu od koga, ne znam s kojim pravom, očekuje pomoć i spasenje...
Sve što se gradi, gradi se u prestonici. Seoska domaćisntva stare, rad je obezvređen, nikom se ništa ne isplati. Prošao sam kroz mnoge države, Srbija spada u pet-šest najlepših zemalja koje sam video, ali šta nam vredi kad je nemilosrdno prljamo i zagađujemo!Sve te plastične kese i boce, konzerve, krš i otpad što se kupi po jarcima i urvinama, šporeti, automobili, gume, veš-mašine - to vekovima ne može istrunuti! Pored kaznenih, trebalo bi uvesti i razne vaspitne mere, postavljati, na sve strane, kontejnere i kante. U "Velikoj pijaci" je i to dotaknuto, u njoj ima svega i svačega, pobeležio sam sve što mi je, tokom dva meseca, koliko sam je pisao, palo na um...
* Primećujete li, možda, da i mi ovde već zaziremo, osećamo se krivi što nam nije bolje,što vi koji ste otišli ovde ne vidite mesto gde biste rado živeli... Što nam poneko, poput jednog pisca koji je na životu i radu u Americi, olako reče: Ovde više nema nade...
- Da, teško je, ali da sam Amerikanac, ja bih se mnogo više plašio budućnosti: toliki prekršaji ljudskih i Božjih zakona, koje je Amerika počinila, ne mogu proći bez kazne. Mi smo saterani u ćošak, pa više i nemamo bogzna šta da izgubimo. Imam nade, kako da nemam! Nadam se da će mladi uvideti težinu i dubinu evropskog licemerja, da će se otrezniti i pokazati zube svakome ko pokuša da im pogazi čast i nacionalno dostojanstvo. Da će se vratiti izvršavanju osnovne Božje zapovesti: "Rađajte i množite se, i napunite zemlju i vladajte njome!" Nadam se da ću svoje dane okončati u Srbiji. Meni je u njoj i dalje lepo, ali njoj samoj nije dobro.
* Gde su danas srpski intelektualci? Jesu li ostavili svoj narod bez utehe i duhovnog putokaza?
- Oni su podeljeni na nacionaliste i mondijaliste. I jedna i druga strana ima dobrih argumenata, a zemlja bi od njih videla vajde tek kad bi se udružili i počeli učiti jedni od drugih. Ovde, razume se, ne mislim na rodoljube-mutivode, i internacionaliste-strane plaćenike, nego na zdrave i lucidne glave, kojih ima i na jednoj i na drugoj strani. Mi smo mali, poljuljan narod; treba imati snage da se dostojno nosi i ostvaruje takva sudbina. Mnogi već prepoznaju istorijski model situacije u kojoj smo se našli. Imamo okupaciju u novom ruhu, ali se uloge uvek raspoređuju na isti način. Oni koji pristaju da služe nalaze za to veoma ubedljiva opravdanja. Mnogi pisci i javne ličnosti pružaju otpor, što im služi na čast...
NOVAC
* Aleksandar Genis u Budvi nedavno kaže : Sa totalitarnim režimom prestao je svaki politički značaj pisca. U demokratskim društvima on je na margini. Je li Genis u pravu?
- To je površno zapažanje, istina drugog reda. Nekadašnji disidenti su potisnuti sa scene, ali sukob između Duha i Sile nastavlja se na jednoj mnogo višoj ravni. Marginalci kao što su Noam Čomski, Harold Pinter, Peter Handke ili Aleksandar Zinovjev još kako zagorčavaju život svojim vladama i ministarstvima. Novi totalitarni silnik zove se Novac; on je jači i opasniji od komunističkih vlastodržaca. U želji da ovlada planetom napreduje mnogo brže od Kominterne. Kad se uporedi sa prodorima multinacionalnih kompanija, Kominterna danas deluje kao pevačka družina. Novom silniku smetaju nacionalne kulture, nacionalne crkve i nacionalna prošlost. Nema pomirenja između Duha i Sile, između slobode i ropstva. Nije zadatak književnosti da napada ili brani neki režim, nego da vaspitava osećanja ljudi, da ih upućuje na razmišljanje i da održava jezik u dobrom zdravstvenom stanju...
PSOVKE
* Osećate li potrebu da i dalje zapisujete, komentarišete, promišljate dnevno politički? Šta mislite o izjavi Martija Ahtisarija?
- Listovi i časopisi, u kojima sam nekad objavljivao hronike, sad od mene ne traže saradnju, pa imam više vremena za čisto književni rad. Što se tiče izjave g. Ahtisarija, ja u svojim tekstovima nerado koristim vulgarne psovke, a mislim da bi i novine trebalo da ih izbegavaju. Kakakv god ishod pregovora bio, mi Kosovo ne možemo izgubiti: ono je sačuvano u poeziji. <<<
http://www.novosti.co.yu/code/navig...a&vest=93697&search=danojlic&datum=2006-09-12
)-prazne glave-nismo ni svesni koliko nam je,recimo taj kulturni nivo jadan. recimo,najsveznije islustvo-samo u jednom kvartu u becu postoji 15 muzeja,jedan do drugog,sa odlicnim postavkama,i puni! izmedju njih je prepuno ljudi.. studenata,turista..koji konstantno struje iz jednog u drugi..sa druge strane,da li neko zna da li je nash narodni muzej uopste otvoren,da li se i dalje rekonstruise,sta se tamo znacajno deshava,ima li posetioce...da li prokishnjava yebote?
