Sta Vama znaci ljubav?

[Maha-maja]

 

[ne_prilagodjen]

nemam sad vremen aza test samo sma htela da napisem u vooj temi da meni ljubav znaci sve i kada bi mi ponuldili pola sveta a rekli da se odreknem ljubavi ja bih odbila. isto tako ljubav je u svemu, cvetu, prijateljima, zivotinjama, decici Ko j eBlagosloven pa ih ima, ljubav j eu odnosima muskaraca i zene nama najinteresantija, ali i u sunacanom danu i svakom poslu koji s ljubavlju obavljamo,

ljubav ah ljubav.

sretni bili svi koji umete da je osetitie i u njoj uizvat ebez nepotrebnih zahteva i podpitanja.

lep dan zsvima zurim,

sory za slovne greske majo i kao sma omasila temu

bilo je s ljubavlju i za LJUBAV

Ljubav je put

Cane :

Tamo gde je srce, tamo sija sunce

 

[Maha-maja]

„Да ли верујеш да љубав живи у срцима?
Не.
Срце је сувише мало да је сву прими.
Она ти испуњава и прожима цело тело, као каква страшна грозница.
Гориш у њој и распадаш се на делиће и у теби се ослобађа све што носиш под кожом.
Нож којим је један твој прадед убио човека.
Рука која се у тајности пружа да узме туђе.
Гомилу животињских мисли што ти се крију у месу и излећу из тебе само у сну, као рoј слепих мишева из мрачног торња.
Видиш ли, љубав, необуздана, дивља, смртна љубав појури ти телом и душом и истерује из тебе све као што пламен тера из запаљене куће људе, животиње, птице и бубе. . .

Али, немој да мислиш да у нама има само гамади.
Поред кобаца излећу из тебе и бели голубови.
Човек никада не може не може да буде ни толики светац ни толики нитков какав може да буде у љубави.
Под свим осталим околностима он може да се пренемаже. Али, у љубави не.
Ту из тебе избија све оно што лежи у најскривенијем куту људског бића.“

Посмртно пролеће -Лајош Зилахи

 

[Suljo.L]

 

[Maha-maja]

Vecernji sutoni govorice ti o Smrti, a tisine o Zaboravu.
-A ti ces odgovoriti sutonima i tisinama: "Ima nesto sto ne umire za ljudsko srce,
a to je nerasudna ali nenadmasna vera u nerealno i nemogucno.
I ima nesto sto stoji iznad sudbine coveka,
a to je Ljubav koja je, kao i Smrt, uvek slepa moc prirode, a ne cilj covecje srece ili nesrece."

Jovan Ducic, Stari zapis

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

Ljubav, kaže Badiou, počinje kao gotovo beznačajan čin, susret, no pretvara se u doista radikalan događaj na mikro-razini, a načinom na koji traje i izdržava nosi i univerzalno značenje. Te najjednostavnije riječi, “volim te”, postaju nabijene intenzitetom koji je gotovo nepodnošljiv. Slučajna priroda susreta pretvara se u pretpostavku početka. A često ono što počne traje toliko dugo, toliko je nabijeno novošću i iskustvom svijeta da se, u retrospektivi, više uopće ne čini nasumičnim i potencijalnim, nego gotovo neizbježnim. Tako je ona početna šansa, slučajnost zauzdana: aposlutna potencijalnost susreta s nekim koga nismo poznavali konačno preuzme izgled sudbine. Izjava ljubavi označava trenutak tranzicije iz slučajnosti u sudbinu; ono što ta izjava znači jest, zapravo - izvući ću iz ovoga više od obične slučajnosti. Izvući ću trajanje, upornost, zalaganje, vjernost.
A kakav je odnos ljubavi i vječnosti, jer izgovarajući “volim te” oni koji vole nerijetko zapravo misle “voljet ću te zauvijek”? “Ako je ‘volim te’ uvijek, po mnogim aspektima, najava jednog ‘volim te zauvijek’, to je upravo zato što postavlja slučaj u dimenziju vječnosti. Sav je problem nakon toga upisati tu vječnost u vrijeme. Jer to je, zapravo, ljubav: deklaracija vječnosti koja se mora ostvariti i razviti kako zna u vremenu. Silazak vječnosti u vrijeme. Zato je taj osjećaj toliko intenzivan. Znate, ti skeptici nas stvarno nasmijavaju, jer kad bismo se pokušali odreći ljubavi, kad više ne bismo vjerovali u nju, nastala bi ozbiljna subjektivna katastrofa, i to svatko zna. Život bi, treba reći, postao jako bezbojan! Znači, ljubav je i dalje sila. Subjektivna sila. Jedno d rijetkih iskustava gdje se, na temelju slučaja upisanog u trenutak, upuštate u prijedlog vječnosti”, odgovara Badiou. Ljubav, dodaje, dokazuje da vječnost može postojati u samom vremenu života.
I za kraj, njegov odgovor na pitanje koje mu je postavio britanski dnevni list Guardian u povodu objave njegove knjižice na engleski jezik. Nije li, pita list, ironično da o ljubavi, i vjernosti, i odanosti govori Badiou, kad je i on sam učestvovao u raspaljenom hedonizmu Pariza u svibnju 1968. godine? “Dakle, apsolutno se slažem da je seks trebalo osloboditi od morala. Neću, kao neka stara budala, govoriti protiv slobode da se seksualno eksperimentira, no kad se seksualno oslobodite, to ne znači i da ste riješili probleme ljubavi. Upravo zato predlažem novu filozofiju ljubavi.”
Tanja Tolić
sa http://www.najboljeknjige.com/content/vijesti_opsirnije.aspx?NewsID=533

 

[Siver]

Kob

Ah, ljubav, ljubav – reči drevne –
savez je duša rođenih –
njihovo stapanje i sjedinjenje,
i sudbinsko im kalemljenje,
i dvoboj njihov sudbinski.

I čim je od njih nežnje jedno
u nejednakoj borbi srca dva,
tim stvarnije i neizbežno,
dok ljubi, pati, klone nežno,
iznemogne... I tu je kraj.

Fjodor Ivanovič Tjutčev

 

[Suljo.L]

 

[Boljarin]

Kenjanje prijatelju, ljubav je kad volis.

 

[Pepeljuga I Zver]

Ljubav je svee. zivot, korak, moc, snaga,

 

[Boljarin]

Veliki crveni balon u koji uvlacis ljude koji zele s tobom da podele osecanja, misli, pobede i poraze, radost i tugu.
Sve drugacije je sarena laza da prodje zivot.

 

[Suljo.L]

 

[bobuljka]

Kukavica je nesposobna da oseti ljubav – to je osobina hrabrih.​

 

[Guede]

 

[Maha-maja]

 

[Arhimedes]

 

[Suljo.L]

 

[Branko Lori]

Samo - Marina Ugrin
Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji zudnje;
Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce.
Sakrij me.
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja.
Sakrij me.
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.
Sakrij me.
U pricu sto ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,
- Samo ljubav mi ne sakrivaj!

 

[Slavenaa]

Kradem ovo ... a ostavljam i nadam se da sam nadomestila ukradeno...

 

[Branko Lori]

 

[Maha-maja]

 

[Maha-maja]

Ima jedno mesto
Ima jedno mesto
iza sedam mora
gde ceo svet spava,
spavati se mora.
Ima u tom mestu
gospođica prava
koja nikad, nikad
ne želi da spava.
Ima jedno selo
iza sedam gora
gde sva deca jedu
jer se jesti mora.
Ima u tom selu
jedno roze cveće,
jedan junak mamin
koji jesti neće.
Ja predlažem za njih dvoje
da se nađu, da se spoje.
Pa neka se cvećka
sa suprugom nećka.

Ljubivoje Ršumović
​

 

[Maha-maja]

Propovedanje ljubavi

Nema mene al ima ljubavi moje;
Vidim je u suncu i zemlji gde nam trunu kosti.
Dovršava se an u njenoj zahvalnosti
Slično muzici slično praznini, spokojem.

Ona će sačuvati namere moje i tvoje
I vaskrsnuće mrtve rođendane po milosti.
U podnožju vetra nemerljiva sen oholosti
Nestaće u pepelu onih što više ne postoje.

U pusto srce u mrtvo vreme me zovi,
Minula čežnjo, da se svet ponovi.
Ako ne saznah ljubav i uspavah svoj um,
Pa mi je prazan dan koji još došao nij,
Ko granu koja se izdužuje u uzaludan šum
Neka me nedostojnog vetar obavije.

Branko Miljković​