Шта тренутно радиш? 15

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
moonja..:
Letovali su tu...... sve je ispričala u jednoj od saga
To je bilo nasledstvo neke babe, pa kombinacija, a na kraju znamo i ko je kupio, pisala je neki mafijaš-advokat...nije što ja to hoću da znam, nego što ona servira tu kuću jednom mesečno minimum. I kad se primeti, onda je to uvreda čega ne zna se...
Kliknite za proširenje...
Pa moonja, prosli put, kada je smokva i pisala detaljno o kuci, pocela je zato sto si je ti pomenuo jer si negdje vidio da je prodaju za goleme novce.
 
Mi smo našu morali prodati, što je pradeda (nevoljeno prvenče mog čukundede, mladog udovca), razbaštinjen, bez golog dinara ičije pomoći, sopstvenim rukama zidao.
U toj kući mi je odrastao deda, iz te kuće mu je proterana prva žena, kad su švabe posle rata proterivali iz Vojvodine, u tu kuću je došla moja baba iz Srbobrana, tu mi je odrasla majka. Tu sam odrasla ja. U sobi koja je bila puna babinih ručno šivenih jorgana i jastuka, u sobi koja je mirisala na nanu i kamilicu, u kujnici u kojoj mi je baba nedeljom ujutro, dok svi ostali spavaju, pekla džigericu za doručak i lepinjicu od okrajaka sukanih kora, u bašti u koju je bilo dovoljno da uđem i pružim ruku i najedem se najslađeg voća, neprskanog, netaknutog.
U toj ulici sam naučila da vozim bicikli. U toj ulici sam sa braćom igrala fudbal. U toj ulici sam imala svoju prvu pravu ljubav.
Kuća je prodata jer moja mama nije želela da naruši odnose sa jedinom sestrom, kojoj ništa od svega toga nije ništa značilo.
 
Lúnasa:
Mi smo našu morali prodati, što je pradeda (nevoljeno prvenče mog čukundede, mladog udovca), razbaštinjen, bez golog dinara ičije pomoći, sopstvenim rukama zidao.
U toj kući mi je odrastao deda, iz te kuće mu je proterana prva žena, kad su švabe posle rata proterivali iz Vojvodine, u tu kuću je došla moja baba iz Srbobrana, tu mi je odrasla majka. Tu sam odrasla ja. U sobi koja je bila puna babinih ručno šivenih jorgana i jastuka, u sobi koja je mirisala na nanu i kamilicu, u kujnici u kojoj mi je baba nedeljom ujutro, dok svi ostali spavaju, pekla džigericu za doručak i lepinjicu od okrajaka sukanih kora, u bašti u koju je bilo dovoljno da uđem i pružim ruku i najedem se najslađeg voća, neprskanog, netaknutog.
U toj ulici sam naučila da vozim bicikli. U toj ulici sam sa braćom igrala fudbal. U toj ulici sam imala svoju prvu pravu ljubav.
Kuća je prodata jer moja mama nije želela da naruši odnose sa jedinom sestrom, kojoj ništa od svega toga nije ništa značilo.
Kliknite za proširenje...
:zag:
 
moonja..:
@Poslednja Igra Leptira

Naš koliko tih saga ima o Smokvici.....ko bi to pohvatao.

Sad j aslikam zgradu opštine negde tamo u CG i kažem: e, ovo je bilo naše, a jeste....pa nije i neće biti nikad više.
Kliknite za proširenje...
Pa sta? Zasto je cudna nostalgija?
Nije zena protjerana odande pa da je nesto boli, nego suprotno, budi joj zanimanje.
Jos munjo da trazis i da nik promijeni:lol:

Kad napisah protjerana, nedavno je bila emisija Peternek sa Mirom Furlan. Mirom protjeranom iz Zagreba, sikaniranim...i Peternek nju pita da li je nostalgicna. Da li pati za tim vremenima... Peternek cak ocekuje da zena koja je prozivjela pakao gleda unazad sa setom i evocira uspomene. A onda cudno da se zena koja je prozovjela divan period zivota tu sa ljubavlju sjeca i zeli da isprati sta se desava sa tim krajem. Vjerujem da bi kacila i da su dovezli bagere pa sve sravnili i poboli tri suncobrana.
 
Читам Лу... Какве ствари памтимо...
Ја се сећам огромне, старе кајсије у башти, три човека да је обгрле. На њој ми је висила љуљашка. А плодови мирисни и слатки, никада више такве нисам јела. Рађала је толико да је бака правила по 100л сирупа, 50 тегли пекмеза и још смо делили по комшилуку у згради у кантама.
Сећам се краја распуста, када се кува парадајз. Напољу, испод стрехе, на шпорету на дрва. А деда ”украде” од комшије главу сунцокрета и тако је целу убаци у рерну да сменке испеку.
Сећам се августовских киша и пуних канала воде. Када сеоска деца скачу у њих, а ми дошли на распуст, посматрамо и завидимо на тој слободи.
Памтим бакину сестру код које сам волела да ноћим, па ми она ујутру, у повратку из продавнице узме свеже пециво и стави на јастук док још спавам.
Волела сам са тетком да играм реми, и била сва поносна ако издржим до 23ч и не заспим :lol:
Вашар сваког 1. у месецу и циркус који је тој деци би догађај, па трче за оним што дели летке као да је неко чудо.
И гуске пред неким кућама, спасавај се ко може :lol:
 
Poslednja Igra Leptira:
Pa sta? Zasto je cudna nostalgija?
Nije zena protjerana odande pa da je nesto boli, nego suprotno, budi joj zanimanje.
Jos munjo da trazis i da nik promijeni:lol:

Kad napisah protjerana, nedavno je bila emisija Peternek sa Mirom Furlan. Mirom protjeranom iz Zagreba, sikaniranim...i Peternek nju pita da li je nostalgicna. Da li pati za tim vremenima... Peternek cak ocekuje da zena koja je prozivjela pakao gleda unazad sa setom i evocira uspomene. A onda cudno da se zena koja je prozovjela divan period zivota tu sa ljubavlju sjeca i zeli da isprati sta se desava sa tim krajem. Vjerujem da bi kacila i da su dovezli bagere pa sve sravnili i poboli tri suncobrana.
Kliknite za proširenje...
Mira je doživela mnoge porodične tragedije, mešovitiog verskog i nacionalnog porekla na ovim prostorima je to neoprostivo. Ono jevrejsko joj je bilo neoprostivo i mnogo pre rođenja
Rodila se tim, živela sa tim, bila slobodna...da l se ikad kurčila nečim, materijalnim, fotkala kuće po LA, jer ona nije malo zaradila od Losta, naglasak na zaradila, ne nasledila....ne znam, nisam primetio ....ispratio... Al svakako je uvek pričala sigurno o tome da je sa Let3 drmala rokenrol, putovala, uživala..e, to ima neprocenjivu vrednost.
 
86bogomoljka:
Никада више видела ни јела такву. Оно је било чудо. И стабло и крошња и плод.
Kliknite za proširenje...
to je retkost bas.. svi znamo za poneku staru kajsiju ali ta tvoja je bas ogromna... inace, one nisu dugovecne... kad se "desi" dugovecna, to je ravno genetskom poremecaju.. pricao mi jedan zastitar sa novosadskog instituta kako su isli po mestima gde su culi za dugovecne kajsije i pokusali su uzorkujuci ih da stvore dugovecnu sortu ali nisu uspeli..
 
bundeva:
to je retkost bas.. svi znamo za poneku staru kajsiju ali ta tvoja je bas ogromna... inace, one nisu dugovecne... kad se "desi" dugovecna, to je ravno genetskom poremecaju.. pricao mi jedan zastitar sa novosadskog instituta kako su isli po mestima gde su culi za dugovecne kajsije i pokusali su uzorkujuci ih da stvore dugovecnu sortu ali nisu uspeli..
Kliknite za proširenje...
Не знам баш толико. Ако нађем неку слику, окачићу.
 
Kako su to sve lepa sećanja.❤️
Meni se isto probudile uspomene.
Dedina radionica, smederevac na kojem smo mi deca od svežeg testa za supu otkidsli testo i pekli na plotni.
Na zimski raspust i sankanje od ujutro do uveče.
Uđemo samo da na brzaka jedemo a baba nas ganja metlom i krpom jer smo uneli sneg u kuću.
Na onog opasnog petla zbog kog nisam smela u drugo dvorište, na čardan sa kukuruzima i taman iza njega dovoljno prostora da stanemo nogama i pređemo na komšijski zid i uberemo par višanja, nema veze što smo i mi imali......
Eh ta sećanja.....
Izmame ti skoro uvek osmeh na licu.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top