Ja nisam završila kao narkoman pukom srećom - moj najbolji drug iz detinjstva ne znam da li je i živ uopšte. A nisam dete iz rasturene porodice, roditelja koji ganjaju karijere, nezainteresovanih itd...
Kao neko ko je itekako kroz svoj posao imao kontakta sa rasturanjem droga po školama, prvu drogu dobiješ na poklon i to čak ni ne znaš šta si dobio (i u ono "naše" vreme i u ovo sadašnje). I opet ponavljam, ne moraju roditelji da ti budu cigani, intelektualci koji ganjaju karijere, dopištie sami... Deca su generalno podložna manipulaciji, bez obzira što roditelj tupi do sutra. Dalje, u predtinejdžerskom i tinejdžerskom periodu zbog nedovoljno razvijenog logičkog mišljenja i čeonog režnja čije je formiranje tek u najavi, smanjena im je moć racionalnog rasudjivanja. Ne radi se samo o sredini, već i o biologiji. Neko dete jednostavno ima sreće, a neko ne.
Slažem se da su deca iz marginalizovanih grupa podložnija, ali to ne znači da ih ima više kao narkomana - njih ima više kao dilera. Konzumenti uglavnom dolaze iz grupacije dece koja su "od roditelja koji paze na svoju decu i pričaju sa njima i znaju da li im je dete ukralo novac iz novčanika". Verovali ili ne.
I ne zaboravimo da postoji nešto što se zove tip ličnosti zavisnika - nismo svi podjednako podložni uticajima bez obzira iz koje sredine i od kakvih roditelja dolazimo.
Ima još, ali mrzi me dalje da pišem.
Idem da pijem kafu.
.
