Sta ste poslednje gledali u pozoristu?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Kako videh ovu predstavu ja svojevremeno i zapisah na jednom forumu. Ovde ću ponoviti ono što sam tad zapisao.

УРБАНИЗАЦИЈА БАНОВИЋ СТРАХИЊЕ

Представа „Бановић Страхиња“ у извођењу Народног позоришта из Суботице у режији Адраша Урбана је, још једна у низу представа, која недвосмислено показује да је данас у нашем театру све дозвољено, све могуће. Такав либералан став спрам театра је последица општег стања у нас. Рекао бих помодарства...О томе сам раније негде већ нешто и забележио...Али оно што је битно јесте то да такав став у својој основи не мора бити рђав, под условом да у себи носи, има елементе позоришне конструкције а не деконструкције. Овде намерно рекох позоришне, јер се расчлањавање текста подразумева код се ради поставка једне представе.

Елем, код Урбановог „Бановић Страхиље“ имамо један позоришни парадокс. Редитељ није радио декомпозицију текста, текст је остао у огромној мери интегралан, већ је посегнуо за разградњом позоришта доводећи у питање с једне стране појам естетике у театру, и с друге стране његову етику као човека из света позоришта. Комплетна прича о Бановић Страхињи према виђењу Андраша Урбана почела је од интригантног, а доведена је до вулгарног дотичући рубове увредљивог. Овде се више не ради о спорењу око позоришног аксиома по којем је доживљај представе лична перцепција онога који гледа у односу на оно што види, већ о спорењу око осећања која у нама буди оно што видимо и чујемо поготову ако је оно што гледамо дубоко повезано са национом којем припадамо. Значи једна, изузетно осетљива димензија. О Михизовом тексту „Бановић Страхиња“ се нема шта ново рећи. О њему су мого паметнији људи довољно тога рекли а и сам Михиз кроз текст. Постоје довољно добре смернице куда и како треба ићи када се овај текст користи као драмски предложак за једну представу. Љубав, политика, историја, религија, породица....Толико великих области овај текст дотиче да се чини као непресушан извор за његову инсценацију позоришну, филмску или било коју другу. Области су толико велике и емотивно дубоке да њихово просто сценско збрајање у једно јединствено виђење, просто не бива. Међутим, да би се те непресушне теме могле обрадити постоји један услов без којег се не може. Не бар код овог текста...А то је да народ којег је Михиз у свом тексту „Бановић Страхиња“ анализирао, дајући широку лепезу ликова и карактера, морате добро познавати. Овом тексту „морате“ приступати без икаквих предрасуда у односу на народ о којем Михиз говори, пише. Овде осећања играју веома важну улогу. Разлика између пљувања у вис и пљувања у лице и те како постоји. Осети! У том односу вис – лице у Урбановој поставци „Бановић Страхиње“ видео сам следеће: Сцену попут ринга мада ме је више подсећала на простор предиђен за борбе паса; Југовиће као младе крвожедне псе лишене сваког емотивног осећаја жељни крви и свежег људског меса; Старог Југ Богдан ноторног алкохоличара који се ниједног тренутка не одваја од чаше који је далеко био од карактерне смернице која се намеће кроз текст који изговара, да се ради о човеку који више разуме него што може; Црвене и црне фантомке у камповима за обуку где се учи како се справља Молотовљв коктел; Цара Лазара са фантомком на глави који чита, боље речено сриче „Симбол вере“ на староцрквеном језику; Неписмену и некултурну српску властелу; Страхињину мајку са језиком змије и погледом злобнице; Мајку Југовића која по Урбану представља персонификацију сентенце - „небески народ“; Двор српске властеле на којем се одржавају баханалије и којекакве мантре и у којем се уместо плеса види „глуво гламочко“ које у складном ритму одзвања, попут ратних бубњева; Влах Алију, одметника и безбожника, који делује неупоредиво културније у односу на Југовиће; Жену Страхињину изгубљену у простору и времену код које је црта женске тајновитости, мистичности и личног незадовољства скрајнута; Бановић Страхињу....њега овде скоро да није ни било нормално гледано у целини. Опрост, кључни камен овог текста сведен је на бесконачну малу величину. Све у свему видео сам урбанизованог „Бановић Страхињу“ у којем вулгарност сценског приказа, ипак, није успела да убије лепоту овог Михизовог текста.

Потпуно се слажем са свима онима који кажу да редитељ ради представу онако како осети текст који користи као предложак...Такав став, бар за мене, није био никада предмет расправе...Међутим, оно над чим никада не остајем равнодушан је покушај да се из текста извуче, исцеди као из суве дреновине, нешто што текст у себи не носи. Или оно што је још горе када се ефемерне појаве, нуспродукти текста прикажу као доминантне. Андраш Урбан јесте редитељ посебног сензибилитета, представник једног сасвим другачијег погледа на театар на његову улогу и функцију. Ради се о човеку који на свет и људе гледа једном посебном, њему својственом визуром....То је његово право које му нико не може оспорити...Постоје људи који такав став одобравају, који на њега гледају са одушебљењм и одобравањем....Али, ипак слобода редитеља није да није ничим одређена. Окретање текста на главачке...Нико се не може некажњено бавити кажњавањем!
 
aleksandrica_k:
Poslednje gledah "Kako vam drago", Jugoslovensko dramsko, rezija Slobodan Unkovski...hm, nije mi se dopala predstava, pre svega bila je isuvise razvucena, preko 2.5h, neke scene su se sasvim bespotrebno oduzile...a ni modernizacija Sekspira mi se ovog puta nije dopala, bilo je za moj ukus malo vise vulgarnosti koje mi nekako ne idu na Sekspira...sve u svemu sjajna gluma Nade Sargin je razlog da ne budem potpuno nezadovoljna ;)
Kliknite za proširenje...
Ne idu? Pa Šekspir je sam po sebi pun vulgarnosti. :lol: U svakom komediji, a i u nekim istorijskim dramama, tu i tamo i u tragedijama, stalno je ubacivao seksualne aluzije i igre reči. Čak ih ima i više nego što to se to vidi u današnjim predstavama i ekranizacijama na engleskom, pošto se jezik donekle promenio i neke aluzije više nisu jasne. (Na pr. kad ono Hamlet kaže Ofeliji "Idi u manastir", to je u Šekspirovo vreme moglo da znači i "idi u javnu kuću", pošto je to bilo drugo značenje te reči). Nisam gledala pošto ne volim Šekspirove komedije, ali ako je predstava puna vulgarnosti, to znači da su bili verni Šekspiru.

aleksandrica_k:
"Barbelo, o psima i deci", JDP, rezija Dejan Mijac...surova drama o ljudskim odnosima koji su tako hladni, da se bolje razumemo sa psima nego ljudima...meni se jako dopala drama, ali je bas teska, ostavlja gorak ukus u ustima...po prvi put sam na sceni videla kucice i najdirljiviji momenat u predstavi mi je trenutak kada nalaze malo stene...sjajna simbolika s obzirom na scenu u kojoj se to desava...uh, jos sam pod utiskom ove odlicne predstave, preporuka!
Kliknite za proširenje...
"Barbelo, o psima i deci" mi se najviše dopala od predstava koje sam gledala ove godine u JDP. Dopala mi se znatno više nego "Skakavci", mada ni to nije loša predstava. (Ostale predstave koje sam gledala: "Pred penzijom", "Kandid", "Druga strana", "Pseći valcer", "Šine", "Sanjari", "Shopping and *******".)

Poslednja predstava koju sam gledala je bila "Džepovi puni kamenja" u Ateljeu 212, koja mi nije bila ništa posebno (doduše, i bila sam nešto umorna tada pa mi nije toliko legla), od irskih drama mnogo više mi se dopala "Brana", i "Bazen (bez vode)" u Narodnom na sceni Raša Plaović, koja mi isto nije ostavila neki utisak. Ali pre toga sam gledala "Bli" u Ateljeu, koja je bila divna, a nešto pre toga isto odličnu "Proslavu". Pre toga na Mucijevim danima sam gledala gostovanje "Roki Horor šou" novosadskog pozorišta na mađarskom. Mislim da je ovo prvi put da sam gledala predstavu u kojoj sam morala da čitam titlove, ali funkcionisalo je, mada bi bilo zgodnije da sam sedela na mestu naspram zida sa titlovima a ne na 90 stepeni od njega. Nisam gledala filmsku verziju niti ijednu drugu, pa ne mogu da uporedim, ali ova predstava je stvarno bila fantastično zabavna i jako dobro odigrana i otpevana. Posebno je sjajan glumac koji iga Frenka. :D

Od predstava u Ateljeu 212 najviše su mi se dopale (otprilike ovim redosledom)"Dokle?", "Bli", "Pomorandžina kora", "Art", "Bog masakra", "Da nam živi, živi rad", "Proslava", "Samoudica", dobri su bili i "Svici", "DNK", "Brana", nisu loši "Terapija" i "Don Žuan u Sohou", dok pomenuti "Džepovi puni kamenja", "Smrtonosna motoristika", "Nemreš pobeć od nedjelje" i "Prljave ruke" spadaju u kategoriju 'ništa posebno' ili 'nije me nešto oduševilo'.

edit: ha, ha, forum cenzurisao naslov predstave :zcepanje:
 
Poslednja izmena:
fitolend:
Gledajte BAHATKINJE u Narodnom!!!
Kliknite za proširenje...

Укуси су различити...али од свих представа које сам гледао у Народном или Плаовићу у задње време, Баханткиње су убедљиво најгора представа...

....незанимљива сама по себи....иако је глума била одлична...то се мора признати.
 
"Maratonci trce pocasni krug", Pozoriste na Terazijama. Mnogo mi se dopao mjuzikl, super je ekipa, jedino sto sam kao Lakija Topalovica ocekivala Vujketa, a menjao ga Desimir Stanojevic (jedan od retkih glumaca kog bas ne volim, ni na tv-u ni u pozoristu). Cak me je pozitivno iznenadila Kalina Kovacevic, u ulozi Kristine. Preporuka :)
P.S. Inace ovo je prva predstava koju sam gledala sa prvog reda partera i na samom kraju (kao i u filmu) Topalovici posle fajta sa Bilijem produzuju kolima i jedan od njih drzi pusku i ona bila uperena pravac u mene :lol: uh, jedva sam cekala da se ta scena zavrsi ;)
 
Butho Beket
na Kamernoj sceni SNPa.

sjajna predstava.
Butho ples po prvi put u mom gradu (ili pred mojim očima.. ja sam se interesovao za to i nijedanput nisam naišao na tako nešto.. ne samo ovde nego i na ovim prostorima..
bila je neka Butho radionica u Poreču..ali mi je to pomalo daleko..
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

loptica doskocica
Šta je sa Festom ove godine?
Odgovora
1
Pregleda
191
AleksaJ
AleksaJ
Nina
Novi Avatar stiže u bioskope u decembru
Odgovora
2
Pregleda
176
Nina
Nina
S
"Hajduk u Beogradu" - 13. novembra u beogradskim bioskopima
Odgovora
5
Pregleda
241
Џорџи
Џорџи

Back
Top