Sta raditi? Ostati ili otici?

Nije ovde pitanje kako će majka konkretno da se snalazi u svakodnevnim situacijama košenja travnjaka i održavanja kuće bez tebe, već je pitanje da li si ti spreman na psihičko osamostaljenje i samostalan život bez majke.

Roditelji nas rađaju i podižu da bismo jednog dana postali celovite individue koje će samostalno živeti svoj život.
Nažalost, u Srbiji baš i nije lako živeti svoj samostalan život što bi dalje omogućilo i pishičku samostalnost, jer je osnovni preduslov za ikakvu samostalnost posao i novac.
Tvoja je sreća da imaš priliku da zgrabiš svoj život u ruke. Nemoj se plašiti i nemoj da ti briga o majci bude izgovor za sopstveni strah od samostalnosti i života u kojem bi imao ulogu odraslog čoveka a ne deteta koje još uvek živi zaštićeno sa majkom - iskoristi svoju šansu jer ti ona može doneti samo pozitivne promene, a to je da budeš svoj čovek.
 
Razgovarao sam sa drugarom u medjuvremenu i dogovorili smo se da dodjem kod njega krajem godine. Posto sam prethodno vec odlazio tamo i Bec mi je relativno poznat, odsescu kod njega koliko je potrebno dok ne nadjem neku garsonjeru za sebe i pocnem da zivim samostalno. Samostalan zivot mi inace nije problem, ziveo sam samostalno i dok sam studirao i vrlo korektno sam se snalazio, ali imao sam ziva oba roditelja i nisam imao tu brigu koju sada nosim sa sobom. I naravno, ziveo sam u drugom gradu ali istoj zemlji.
Ono sto mi takodje predstavlja breme a nisam o tome pisao je sledeca stvar - Nemacki jezik ne govorim bas najbolje, ali planiram da sto pre upisem kurs za ucenje. Koliko cu ga nauciti za par meseci, videcemo, ali jezici mi relativno dobro idu i vec imam neku osnovu tako da se toga ne bojim toliko.
Drugo, zavrsio sam menadzment na FON-u (MO) i sa tom diplomom ja tamo ne mogu naci posao - To je drustvena nauka a tamo su prirodne nauke deficitne (medicina, IT sektor).
To znaci da mi, u pocetku, ne ginu neki losiji poslovi. I toga se ne bojim i radio bih to bez ikakvih problema (radio sam i ovde) ali ne bih zeleo da se zakopam i kroz 5 godina shvatim da dalje od toga ne mogu da dobacim.... Razmisljao sam o odredjenim kursevima, neki plan je i da upisem fakultet ili master u Becu posto je skolovanje besplatno (simbolicno malo para), ali za to mi je potrebno izuzetno znanje jezika...
Eto to su jos neke stvari koje me muce ali sam resio da odem i probam pa kako bude jer, kao sto ste vec i pisali, uvek mogu da se vratim za godinu-dve...
 
Valetudo:
Razgovarao sam sa drugarom u medjuvremenu i dogovorili smo se da dodjem kod njega krajem godine. Posto sam prethodno vec odlazio tamo i Bec mi je relativno poznat, odsescu kod njega koliko je potrebno dok ne nadjem neku garsonjeru za sebe i pocnem da zivim samostalno. Samostalan zivot mi inace nije problem, ziveo sam samostalno i dok sam studirao i vrlo korektno sam se snalazio, ali imao sam ziva oba roditelja i nisam imao tu brigu koju sada nosim sa sobom. I naravno, ziveo sam u drugom gradu ali istoj zemlji.
Ono sto mi takodje predstavlja breme a nisam o tome pisao je sledeca stvar - Nemacki jezik ne govorim bas najbolje, ali planiram da sto pre upisem kurs za ucenje. Koliko cu ga nauciti za par meseci, videcemo, ali jezici mi relativno dobro idu i vec imam neku osnovu tako da se toga ne bojim toliko.
Drugo, zavrsio sam menadzment na FON-u (MO) i sa tom diplomom ja tamo ne mogu naci posao - To je drustvena nauka a tamo su prirodne nauke deficitne (medicina, IT sektor).
To znaci da mi, u pocetku, ne ginu neki losiji poslovi. I toga se ne bojim i radio bih to bez ikakvih problema (radio sam i ovde) ali ne bih zeleo da se zakopam i kroz 5 godina shvatim da dalje od toga ne mogu da dobacim.... Razmisljao sam o odredjenim kursevima, neki plan je i da upisem fakultet ili master u Becu posto je skolovanje besplatno (simbolicno malo para), ali za to mi je potrebno izuzetno znanje jezika...
Eto to su jos neke stvari koje me muce ali sam resio da odem i probam pa kako bude jer, kao sto ste vec i pisali, uvek mogu da se vratim za godinu-dve...
Kliknite za proširenje...

Jezik ces jako brzo savladati, pogotovo nemacki koji je jezik pravila... ne sekiraj se za to... kroz sest meseci maksimalno ima da pricas k'o veliki..
Srecno ti bilo inace...
 
Valetudo:
Razgovarao sam sa drugarom u medjuvremenu i dogovorili smo se da dodjem kod njega krajem godine. Posto sam prethodno vec odlazio tamo i Bec mi je relativno poznat, odsescu kod njega koliko je potrebno dok ne nadjem neku garsonjeru za sebe i pocnem da zivim samostalno. Samostalan zivot mi inace nije problem, ziveo sam samostalno i dok sam studirao i vrlo korektno sam se snalazio, ali imao sam ziva oba roditelja i nisam imao tu brigu koju sada nosim sa sobom. I naravno, ziveo sam u drugom gradu ali istoj zemlji.
Ono sto mi takodje predstavlja breme a nisam o tome pisao je sledeca stvar - Nemacki jezik ne govorim bas najbolje, ali planiram da sto pre upisem kurs za ucenje. Koliko cu ga nauciti za par meseci, videcemo, ali jezici mi relativno dobro idu i vec imam neku osnovu tako da se toga ne bojim toliko.
Drugo, zavrsio sam menadzment na FON-u (MO) i sa tom diplomom ja tamo ne mogu naci posao - To je drustvena nauka a tamo su prirodne nauke deficitne (medicina, IT sektor).
To znaci da mi, u pocetku, ne ginu neki losiji poslovi. I toga se ne bojim i radio bih to bez ikakvih problema (radio sam i ovde) ali ne bih zeleo da se zakopam i kroz 5 godina shvatim da dalje od toga ne mogu da dobacim.... Razmisljao sam o odredjenim kursevima, neki plan je i da upisem fakultet ili master u Becu posto je skolovanje besplatno (simbolicno malo para), ali za to mi je potrebno izuzetno znanje jezika...
Eto to su jos neke stvari koje me muce ali sam resio da odem i probam pa kako bude jer, kao sto ste vec i pisali, uvek mogu da se vratim za godinu-dve...
Kliknite za proširenje...

Nek je sa srećom, pa piši opet kad budeš tamo...
 
Ма иди није то преко света кад већ имаш могућност. Увек можеш по мало да обиђеш мајку и своје. Шта је то пар сати вожње. Само напред кад ти је прилика. Вероватно ћу и ја у те крајеве догодине...
 
Valetudo:
Pozdrav. Od nedavno posedujem pasos jedne drzave EU i pojavila mi se prilika da odem na rad u Austriju.
Prica je svima dobro poznata i prozvakana i verujem da su je mnogi prosli: Nakon zavrsenog fakulteta (a proslo je tri godine) nikako nisam mogao naci posao u struci i u pocetku sam radio razne poslove, uglavnom fizikalije i po nekim magacinima... Posto sam izgubio svaku nadu da cu naci posao i vec godinu dana ne radim nista (veze nemam, od biroa mrka kapa, od oglasa za posao nema vajde i sva iskustva do sada su mi negativna) poceo sam da padam u neku apatiju.
Ne zivim ja toliko lose, imam stan koji sam nasledio i koji iznajmljujem, majka radi, imam i jos neke prihode od neke zemlje, ali jednostavno ne mogu po ceo dan da visim kuci i ne radim nista i usput zivim na tudjoj grbaci sa 27 godina, jako lose se osecam.
Da ne duzim, nedavno se pojavila opcija da odem na rad u Austriju. Imam prijatelja koji se tamo snasao i koji me zove kad god se cujemo.
Otisao bih bez razmisljanja, nikakav problem mi nije da radim bilo kakve poslove u pocetku dok se ne snadjem, ali postoji tu par problema.
Pre 4 godine umro mi je otac i majka je ostala da zivi sa mnom u kuci. Kuca je prilicno velika, ima dosta posla oko spremanja (travnjak, svakodnevno usisavanje, pas, i jos milion malih obaveza) koja uglavnom ja obavljam. Ako odem, ne vidim nacin na koji bi majka mogla da odrzava sama toliku kucu a usput jos i da radi...
To je prvi problem, a drugi problem je sto bih morao da je ostavim samu bez igde ikoga. Ima sestru koja ne zivi u istom mestu i to je to... Ima komsinice i prijateljice koje su stvarno super, ali strasno je to kad je kuca sama...
Stvarno nisam pametan sta da radim. Ne valja kako god okrenes - Ako ostanem, ovde hleba nema a godine se samo redjaju, ja bez dana radnog iskustva. Zarobljen sam izmedju 4 zida, budim se svakog jutra depresivan i nemocan i gledam kako mi zivot prolazi. Da mi je neko rekao pre 5 godina da cu u ovim godinama visiti na internetu i zverati u prazno, ne bih mu poverovao...
Sa druge strane ako odem, zaradicu pare i zivecu bolje ali po koju cenu? Da li ostaviti majku samu... Ona mi kaze da idem slobodno, njoj je bitno samo kako je meni..Ali znate kakve su majke, svaka bi to rekla.
Pitao sam ljude i niko ne zna sta da mi kaze... Evo i ovde da pitam cisto informativno, sta biste vi uradili na mom mestu i u ovakvoj situaciji?
Kliknite za proširenje...
Snaći ce se ona,odrasla odavno...ako ostaneš oboje ćete se mučiti svako sa svojom grizom savesti:ok:
 
Ovakva licna pitanja ne mogu naci odgovor na forumu. To moras sam odluciti, probati pa videti da li funkcionise i da li si zadovoljan takvim nacinom zivota. Uglavnom, imas dve opcije: da ostanes i kajes se ili da probas i da pronadjes svoju srecu ili se i tad pokajes. Nije svako ni za inostranstvo, tesko je uklopiti se, tj prve dve godine su najteze, ali ako to zelis idi ka svom cilju!
 
Ostani ovde,nisi zedan ni gladan.Imas svoju zemlju i kucu.Imas majku,prijatelje i rodbinu.Zivis solidno,nisi beda.Pozdravljam odlazak samo onih koji mogu zaraditi velike pare u velikim i ozbiljnim kompanijama.Ako planiras da rmbas i podmeces kicmu a diplomu okacis o klin to mozes i ovde.Nece biti razlike osim sto ces tamo patiti za onim sto si ostavio.Dok se snadjes u tudjini i krvavo zaradis koju devizu procice godine a vec ce te izrabiti tudjinci.Ostace ti samo kriva kicma,bolesti,nostalgija i neka manja sumica novca u banci.Da upises master studije mozes i ovde kad steknes uslove,nemoj da te to zavara.Nisu oni zeljni nasih studenata da ih dodatno obrazuju o svom trosku.Za tu vrstu umetnosti ces morati da pogines od posla i da se mnogo vise dokazujes.Ko ti garantuje bolji zivot tamo?
 
blizance:
Ostani ovde,nisi zedan ni gladan.Imas svoju zemlju i kucu.Imas majku,prijatelje i rodbinu.Zivis solidno,nisi beda.Pozdravljam odlazak samo onih koji mogu zaraditi velike pare u velikim i ozbiljnim kompanijama.Ako planiras da rmbas i podmeces kicmu a diplomu okacis o klin to mozes i ovde.Nece biti razlike osim sto ces tamo patiti za onim sto si ostavio.Dok se snadjes u tudjini i krvavo zaradis koju devizu procice godine a vec ce te izrabiti tudjinci.Ostace ti samo kriva kicma,bolesti,nostalgija i neka manja sumica novca u banci.Da upises master studije mozes i ovde kad steknes uslove,nemoj da te to zavara.Nisu oni zeljni nasih studenata da ih dodatno obrazuju o svom trosku.Za tu vrstu umetnosti ces morati da pogines od posla i da se mnogo vise dokazujes.Ko ti garantuje bolji zivot tamo?
Kliknite za proširenje...
Niko ne garantuje ništa ni u čemu u životu, ali je u ljudskoj prirodi da koristi mogućnosti koje mu se pružaju i da pokušava da stvori sebi bolji život, kod zdravih i normalnih ljudi dakako.

Mlad čovek treba da ide i treba da pokušava i treba da se bori - uvek može da se vrati ako ne uspe, jer mu u Srbiji svakako ne gine kriva kičma, bolesti, žal za propuštenim šansama i nikakva sumica u banci. Ne koriste šansu samo oni koje je život pregazio, koji se osećaju suviše starim i koji se plaše promena na bolje, pa racionalizuju situaciju razlozima koje si navela.
 
U sustini ja sam vec odlucio da odem i najavio odlazak, tako da je to definitivno i bilo bi vrlo neozbiljno sada da odustanem. Krajem godine put pod noge pa sta mi bog da.
Prijatno sam iznenadjen koliko ljudi se slozilo i saglasilo da treba da probam, ne samo ljudi na forumu, vec i bliski ljudi, cak i rodbina.
Radi se o tome sto sam ja ovde sve vec probao - Vec sam pisao da sam radio po magacinima i kao kurir za 20 000 dinara, u praksi posao ne mogu da nadjem jer na koji god oglas da sam se javio i gde god sam pokusao ocigledno je bilo da je radno mesto, ili prethodno kaparisano, ili se trazi neko sa visegodisnjim iskustvom. Dakle u situaciji sam da sam presao 25. godinu, nemam jednog dana radnog staza, godinama unazad ne uspevam da pronadjem posao i kako vreme odmice padam u blagu depresiju i pocinjem da sumnjam i u sebe, svoj intelekt, sposobnosti, bas se neprijatno osecam sedeci kod kuce.
Pokusacu pa sta mi bog da, u najgorem slucaju i tamo cu raditi periferne poslove koje radim i ovde, ali tamo cu makar nesto i zaraditi i biti tretiran kao covek...
Imam drzavljanstvo EU i pravo na skolovanje tamo tako da mi je to sada neki dugorocni plan, takodje postoje i odredjeni kursevi (za medicinsko osoblje/tehnicare a to je deficitno zanimanje u AUT) pa cu se snaci, nadam se... Ovde se osecam kao da sam udario u zid koji ne mogu da preskocim, nema dalje, ne vidim sta bi moglo da se promeni.
 
Poslednja izmena:
idi
a majka neka izda sobu nekoj zeni recimo, ili porodici deo kuce, sta god, tako ce imati drustvo i pomoc oko kuce, nece biti sama
nije ti poenta zivota da pravis drustvo majci, moras da zivis svoj zivot
kad se tamo sredis i dobijes papire onda mozda dovedes majku il sta god...uostalom to je vec dalja buducnost, pusti da vreme odradi svoje...

ne radi se samo o tome da li imas para ovde da zivis, radi se o tome da ovde nema zivota sa parama ili bez, zato idi ako mozes
 
Valetudo:
Razgovarao sam sa drugarom u medjuvremenu i dogovorili smo se da dodjem kod njega krajem godine. Posto sam prethodno vec odlazio tamo i Bec mi je relativno poznat, odsescu kod njega koliko je potrebno dok ne nadjem neku garsonjeru za sebe i pocnem da zivim samostalno. Samostalan zivot mi inace nije problem, ziveo sam samostalno i dok sam studirao i vrlo korektno sam se snalazio, ali imao sam ziva oba roditelja i nisam imao tu brigu koju sada nosim sa sobom. I naravno, ziveo sam u drugom gradu ali istoj zemlji.
Ono sto mi takodje predstavlja breme a nisam o tome pisao je sledeca stvar - Nemacki jezik ne govorim bas najbolje, ali planiram da sto pre upisem kurs za ucenje. Koliko cu ga nauciti za par meseci, videcemo, ali jezici mi relativno dobro idu i vec imam neku osnovu tako da se toga ne bojim toliko.
Drugo, zavrsio sam menadzment na FON-u (MO) i sa tom diplomom ja tamo ne mogu naci posao - To je drustvena nauka a tamo su prirodne nauke deficitne (medicina, IT sektor).
To znaci da mi, u pocetku, ne ginu neki losiji poslovi. I toga se ne bojim i radio bih to bez ikakvih problema (radio sam i ovde) ali ne bih zeleo da se zakopam i kroz 5 godina shvatim da dalje od toga ne mogu da dobacim.... Razmisljao sam o odredjenim kursevima, neki plan je i da upisem fakultet ili master u Becu posto je skolovanje besplatno (simbolicno malo para), ali za to mi je potrebno izuzetno znanje jezika...
Eto to su jos neke stvari koje me muce ali sam resio da odem i probam pa kako bude jer, kao sto ste vec i pisali, uvek mogu da se vratim za godinu-dve...
Kliknite za proširenje...

jezik se savlada vremenom
radi bilo sta i vidi da ides tamo na neke prekvalifikacije, kurseve i sl....nesto sto te interesuje
pa da probas da nadjes onda posao u toj struci, a ko zna ako ti lepo krene mozda upises i nesto jace u toj oblasti

ili upisi master, samo vidi kako ide kombinacija rad i studiranje da li je izvodljivo zbog rasporeda vremena, jer ti prevashodno moras da radis

imas razne opcije, samo je bitno dal se tebi ide, ako ti se ide pali i srecno
 
Nije uopste tesko za sta se treba odluciti. Nije ti Austrija na drugom kraju sveta. Ja sam recimo u subotu bio u Austriji, pa sam vikend proveo u Banjaluci, da bih se juce vratio opet nazad. Nista strasno. S´tim da sam isao po klince, koji su tri nedelje bili kod zeninih roditelja...inace me moras terati g*vnjivom motkom na taj put ka Srbiji/RS...

A ako si bas u fazonu gastarbajtera najgorih - ni to nije frka. Imas ovde likova koji bukvalno svaki vikend putuju "kuci", kako oni zovu to sto imaju dole (iako ovde zive i rade i provode vecinu vremena).
Ali to je druga tema, pljuvanje gastarbajtera cemo drugi put. :mrgreen:
 
Dragi moj prvo da ti kazem da bi i ja isto oklevala da mi je majka bila sama ali srecom kad sam odlazila ostavila sam celu svoju familiju i krenula u avanturu koja traje uvek...da dragi moj u stranoj zemlji nikad nisi zavrsio lutanje jer uvek ima izazova uvek ima uspona i padova..sad necu o tome kako bi ti bilo kad bi dosao u Austriju to i nije sustina tvoje teme vec eto majka koja ostaje sama...primera radi moja prijateljica dipl inzenjer nije htela da ostavi majku i ode kod oca koji je vec bio u Nemackoj i tad mi je to bilo jako cudno jer je sve vreme sedela kod nje i totalno sve ostalo zapostavila...majka je umrla otac se opet ozenio ona ostala vec matora devojka sama..ali eto udala se rodila decu i sad kad pogledam ima porodicu i ne fali joj nista...znaci na zivot i dogadjaje ne mozemo da uticemo desice se sta mora...gledaj sebe i ako osecas prazninu sto ne radis kreni...iskreno vise puta sam pozelela moju kucu moju sobu dane kad sam spavala dugo kad sam izlazila kad me majka saceka sa ruckom...nema toga ovde...i sto ima nije od srca...mozda bi puko i vratio se ..probaj...
 
Cvetna:
Niko ne garantuje ništa ni u čemu u životu, ali je u ljudskoj prirodi da koristi mogućnosti koje mu se pružaju i da pokušava da stvori sebi bolji život, kod zdravih i normalnih ljudi dakako.

Mlad čovek treba da ide i treba da pokušava i treba da se bori - uvek može da se vrati ako ne uspe, jer mu u Srbiji svakako ne gine kriva kičma, bolesti, žal za propuštenim šansama i nikakva sumica u banci. Ne koriste šansu samo oni koje je život pregazio, koji se osećaju suviše starim i koji se plaše promena na bolje, pa racionalizuju situaciju razlozima koje si navela.
Kliknite za proširenje...

Moze biti da si sve u pravu sto kazes.;)

- - - - - - - - - -

Valetudo:
U sustini ja sam vec odlucio da odem i najavio odlazak, tako da je to definitivno i bilo bi vrlo neozbiljno sada da odustanem. Krajem godine put pod noge pa sta mi bog da.
Prijatno sam iznenadjen koliko ljudi se slozilo i saglasilo da treba da probam, ne samo ljudi na forumu, vec i bliski ljudi, cak i rodbina.
Radi se o tome sto sam ja ovde sve vec probao - Vec sam pisao da sam radio po magacinima i kao kurir za 20 000 dinara, u praksi posao ne mogu da nadjem jer na koji god oglas da sam se javio i gde god sam pokusao ocigledno je bilo da je radno mesto, ili prethodno kaparisano, ili se trazi neko sa visegodisnjim iskustvom. Dakle u situaciji sam da sam presao 25. godinu, nemam jednog dana radnog staza, godinama unazad ne uspevam da pronadjem posao i kako vreme odmice padam u blagu depresiju i pocinjem da sumnjam i u sebe, svoj intelekt, sposobnosti, bas se neprijatno osecam sedeci kod kuce.
Pokusacu pa sta mi bog da, u najgorem slucaju i tamo cu raditi periferne poslove koje radim i ovde, ali tamo cu makar nesto i zaraditi i biti tretiran kao covek...
Imam drzavljanstvo EU i pravo na skolovanje tamo tako da mi je to sada neki dugorocni plan, takodje postoje i odredjeni kursevi (za medicinsko osoblje/tehnicare a to je deficitno zanimanje u AUT) pa cu se snaci, nadam se... Ovde se osecam kao da sam udario u zid koji ne mogu da preskocim, nema dalje, ne vidim sta bi moglo da se promeni.
Kliknite za proširenje...

Tek sad vidim da imas pasos EU.Nisam ranije primetila da si to pomenuo ili sam propustila.To menja ceo kontekst price.Nadam se da su ti onda sanse mnogo vece da uspes.Srecno!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

C
Шта је лапот
Odgovora
17
Pregleda
502
Chiki64
C
Nina
Šta mladi misle i osećaju, a šta odrasli ne čuju?
Odgovora
14
Pregleda
421
Ortak2
Ortak2
Nina
Šta je tačno metoda 54321?
Odgovora
2
Pregleda
169
Nina
Nina

Back
Top