Sta raditi? Ostati ili otici?

V

Valetudo

Početnik
Poruka
5
Pozdrav. Od nedavno posedujem pasos jedne drzave EU i pojavila mi se prilika da odem na rad u Austriju.
Prica je svima dobro poznata i prozvakana i verujem da su je mnogi prosli: Nakon zavrsenog fakulteta (a proslo je tri godine) nikako nisam mogao naci posao u struci i u pocetku sam radio razne poslove, uglavnom fizikalije i po nekim magacinima... Posto sam izgubio svaku nadu da cu naci posao i vec godinu dana ne radim nista (veze nemam, od biroa mrka kapa, od oglasa za posao nema vajde i sva iskustva do sada su mi negativna) poceo sam da padam u neku apatiju.
Ne zivim ja toliko lose, imam stan koji sam nasledio i koji iznajmljujem, majka radi, imam i jos neke prihode od neke zemlje, ali jednostavno ne mogu po ceo dan da visim kuci i ne radim nista i usput zivim na tudjoj grbaci sa 27 godina, jako lose se osecam.
Da ne duzim, nedavno se pojavila opcija da odem na rad u Austriju. Imam prijatelja koji se tamo snasao i koji me zove kad god se cujemo.
Otisao bih bez razmisljanja, nikakav problem mi nije da radim bilo kakve poslove u pocetku dok se ne snadjem, ali postoji tu par problema.
Pre 4 godine umro mi je otac i majka je ostala da zivi sa mnom u kuci. Kuca je prilicno velika, ima dosta posla oko spremanja (travnjak, svakodnevno usisavanje, pas, i jos milion malih obaveza) koja uglavnom ja obavljam. Ako odem, ne vidim nacin na koji bi majka mogla da odrzava sama toliku kucu a usput jos i da radi...
To je prvi problem, a drugi problem je sto bih morao da je ostavim samu bez igde ikoga. Ima sestru koja ne zivi u istom mestu i to je to... Ima komsinice i prijateljice koje su stvarno super, ali strasno je to kad je kuca sama...
Stvarno nisam pametan sta da radim. Ne valja kako god okrenes - Ako ostanem, ovde hleba nema a godine se samo redjaju, ja bez dana radnog iskustva. Zarobljen sam izmedju 4 zida, budim se svakog jutra depresivan i nemocan i gledam kako mi zivot prolazi. Da mi je neko rekao pre 5 godina da cu u ovim godinama visiti na internetu i zverati u prazno, ne bih mu poverovao...
Sa druge strane ako odem, zaradicu pare i zivecu bolje ali po koju cenu? Da li ostaviti majku samu... Ona mi kaze da idem slobodno, njoj je bitno samo kako je meni..Ali znate kakve su majke, svaka bi to rekla.
Pitao sam ljude i niko ne zna sta da mi kaze... Evo i ovde da pitam cisto informativno, sta biste vi uradili na mom mestu i u ovakvoj situaciji?
 
idi i povedi majku sa sobom posle nekog vremena
Kliknite za proširenje...
To bi bilo idealno ali je problem sto ne postoji sansa da ona dobije drzavljanstvo. I fali joj ovde par godina do penzije.
idi i zaradi novac, živi svoj život, kad majka toliko ostari da stvarno ne može sama, dovedeš je kod sebe,
ako je sve onako kako pišeš, imaće žena dovoljno novca da plati nekog da radi sve kao da si ti tu,
šanse se ne ukazuju svaki dan, iskoristi je..
Kliknite za proširenje...
Tako nesto sam i ja planirao... Ja sam vec predlozio da se proda kuca, da se ona preseli u taj manji stan koji trenutno iznajmljujemo ali ona nece ni da cuje (za sada).
Hvala vam na savetima inace.
 
Imaš 27 godina.Majka ti je radno sposobna.

, ima dosta posla oko spremanja (travnjak, svakodnevno usisavanje, pas, i jos milion malih obaveza) koja uglavnom ja obavljam. Ako odem, ne vidim nacin na koji bi majka mogla da odrzava sama toliku kucu a usput jos i da radi...
Kliknite za proširenje...

Travnjak,usisavanje,pas,velika kuća,to nisu dovoljno jaki razlozi da ne počneš da gradiš svoj život.Ti si sada još uvek dete u roditeljskoj kući.Ako to budeš i za 10-15 godina,bićeš u još goroj situaciji.Majka starija i sa više zdrastvenih problema,ti već sredovečan a ne mlad,a svojim prisustvom je ionako ne možeš odbraniti od neminovnosti,svima nam vreme ide...

Imaš i sestru koja nije u istom mestu,ali nije ni na kraju sveta.Čak i da si jedinac,ni onda nisi dužan da živiš sa roditeljima u zajednici do kraja njihovog života.


Poznajem ženu koja je prešla 80-u.Roditelji su joj branili da gradi sopstveni život,bila je jedinica koju su veoma kasno dobili.Negovala ih je do kraja,i sada je potpuno sama.Ne sama u stanu,nego sama na svetu.
 
Obično se na našim prostorima ljudi vezuju za kuću,pa žive u istoj od rođenja do smrti.A potrebe tokom života za stambenim prostorom su veoma različite:mladi par bez dece,pa sa malom decom,onda krenu u školu,na fakultet,udaju se ,žene,odlaze ili ostaju..Nemoguće je da jedna ista kuća pruža idealne uslove za svaku situaciju.Pa na kraju ispadne da smo robovi kuće,umesto da kuća u kojoj živimo služi nama.
 
Valetudo:
Pozdrav. Od nedavno posedujem pasos jedne drzave EU i pojavila mi se prilika da odem na rad u Austriju.
Prica je svima dobro poznata i prozvakana i verujem da su je mnogi prosli: Nakon zavrsenog fakulteta (a proslo je tri godine) nikako nisam mogao naci posao u struci i u pocetku sam radio razne poslove, uglavnom fizikalije i po nekim magacinima... Posto sam izgubio svaku nadu da cu naci posao i vec godinu dana ne radim nista (veze nemam, od biroa mrka kapa, od oglasa za posao nema vajde i sva iskustva do sada su mi negativna) poceo sam da padam u neku apatiju.
Ne zivim ja toliko lose, imam stan koji sam nasledio i koji iznajmljujem, majka radi, imam i jos neke prihode od neke zemlje, ali jednostavno ne mogu po ceo dan da visim kuci i ne radim nista i usput zivim na tudjoj grbaci sa 27 godina, jako lose se osecam.
Da ne duzim, nedavno se pojavila opcija da odem na rad u Austriju. Imam prijatelja koji se tamo snasao i koji me zove kad god se cujemo.
Otisao bih bez razmisljanja, nikakav problem mi nije da radim bilo kakve poslove u pocetku dok se ne snadjem, ali postoji tu par problema.
Pre 4 godine umro mi je otac i majka je ostala da zivi sa mnom u kuci. Kuca je prilicno velika, ima dosta posla oko spremanja (travnjak, svakodnevno usisavanje, pas, i jos milion malih obaveza) koja uglavnom ja obavljam. Ako odem, ne vidim nacin na koji bi majka mogla da odrzava sama toliku kucu a usput jos i da radi...
To je prvi problem, a drugi problem je sto bih morao da je ostavim samu bez igde ikoga. Ima sestru koja ne zivi u istom mestu i to je to... Ima komsinice i prijateljice koje su stvarno super, ali strasno je to kad je kuca sama...
Stvarno nisam pametan sta da radim. Ne valja kako god okrenes - Ako ostanem, ovde hleba nema a godine se samo redjaju, ja bez dana radnog iskustva. Zarobljen sam izmedju 4 zida, budim se svakog jutra depresivan i nemocan i gledam kako mi zivot prolazi. Da mi je neko rekao pre 5 godina da cu u ovim godinama visiti na internetu i zverati u prazno, ne bih mu poverovao...
Sa druge strane ako odem, zaradicu pare i zivecu bolje ali po koju cenu? Da li ostaviti majku samu... Ona mi kaze da idem slobodno, njoj je bitno samo kako je meni..Ali znate kakve su majke, svaka bi to rekla.
Pitao sam ljude i niko ne zna sta da mi kaze... Evo i ovde da pitam cisto informativno, sta biste vi uradili na mom mestu i u ovakvoj situaciji?
Kliknite za proširenje...
super rekla ti zena da ides znaci snaci ce se sama,popricajte jos malo o detaljima i da li neko povremeno moze da joj pomogne eventualno da se plati nesto,dolazices i ti mozda povremeno pa laganica,i ne trazi vise izgovore ako ti je frka
 
Kuca je prilicno velika, ima dosta posla oko spremanja (travnjak, svakodnevno usisavanje, pas, i jos milion malih obaveza) koja uglavnom ja obavljam. Ako odem, ne vidim nacin na koji bi majka mogla da odrzava sama toliku kucu a usput jos i da radi...
Kliknite za proširenje...

To će mnogi obavljati za malu nadoknadu, smešno je to što ti je takva stvar "nekakav" argument. Uz to ne radi svaki dan i spremiti u kući, za normalnu osobu nije nikakav problem


To je prvi problem, a drugi problem je sto bih morao da je ostavim samu bez igde ikoga. Ima sestru koja ne zivi u istom mestu i to je to...
Kliknite za proširenje...

Prvi iskaz se kosi sa drugim. Ima sestru, koja nije preko sveta ima i komšije, jel treba da ima i dadilju, odrasla i zrela osoba ?

Osim, ako nije neko emocionalno ucenjivanje od strane tvoje majke dileme su ti vrlo glupe. Odlaskom mnogo više dobijaš, iskustvo, učenje jezika, šansu za zaradu, a ostajanjem ne dobijaš ništa , što bi ti bio kapital za dalji život

Ovo je jedna propala zemlja i svako ko ima takvu mogućnost bi trebao da ode i proba , kako je u inostranstvu
 
I majka bi vise volela da tebi bude dobro nego da se zakopas ovde.
Ako i dalje ostane sve kao do sada, situacija nece biti ista, nego samo jos gora.
Majka starija i nemocnija, ti stariji i ocajniji sto ti zivot ni na sta ne lici...

Probaj, pa vidi stace da se desi.
Majka sigurno nije ni toliko stara ni toliko nemocna da ne moze da se stara o sebi, a kuce i travnjaci... besmisleno je da te te stvari zarobe.

Sad je prilika da probas dok nemas nikakve obaveze.

Ako ne funkcionise taj zivot tamo, uvek mozes da se vratis, nemas sta da izgubis.

Sve u svemu, ne moze da ti bude gore nego sad, probaj i vidi.

Jos nemas decu, a da imas, znao bi da ti je majka iskreno rekla da ides i da nijedan roditelj ne bi zeleo da dete upropasti sebi zivot zbog njega.
 
Poslednja izmena:
Distance:
I majka bi vise volela da tebi bude dobro nego da se zakopas ovde.
Ako i dalje ostane sve kao do sada, situacija nece biti ista, nego samo jos gora.
Majka starija i nemocnija, ti stariji i ocajniji sto ti zivot ni na sta ne lici...

Probaj, pa vidi stace da se desi.
Majka sigurno nije ni toliko stara ni toliko nemocna da ne moze da se stara o sebi, a kuce i travnjaci... besmisleno je da te te stvari zarobe.

Sad je prilika da probas dok nemas nikakve obaveze.

Ako ne funkcionise taj zivot tamo, uvek mozes da se vratis, nemas sta da izgubis.

Sve u svemu, ne moze da ti bude gore nego sad, probaj i vidi.

Jos nemas decu, a da imas, znao bi da ti je majka iskreno rekla da ides i da nijedan roditelj ne bi zeleo da dete upropasti sebi zivot zbog njega.
Kliknite za proširenje...


Na žalost,postoje i roditelji kojima je prvenstveni cilj da njima bude dobro,a pri tom potpuno zaboravljaju da gledaju i interese sopstvenog "deteta".Ako neko ima takvog roditelja,mora na vreme da prepozna tu situaciju.Najčešće to nije direktna naredba,to su suptilne emocionalne ucene i manipulacije.Jedno se govori,a drugo se želi i radi.

Ovim nisam želela da kažem da je majka iz uvodnog posta takva,samo sam se nadovezala na tvrdnju da "nijedan roditelj ne bi zeleo da dete upropasti sebi zivot zbog njega".
 
Mogu se samo pridružiti mišljenju većine i savjetovati ti da iskoristiš priliku. Lijepo je što misliš na majku, ali moraš misliti i na sebe.
Izgradi svoj život, ali ne zaboravljaj i na onu koja ti je dala taj život, sve se može organizirati...za te sitne poslove oko kuće uvijek možeš platiti nekog da ih povremeno obavi, majka još uvijek može sama, a kada ne bude mogla, tada razmišljaj šta ćeš i kako ćeš, ne razbijaj sada glavu s tim, sve u svoje vrijeme.
Kreni u novi život i neka ti je sa srećom!
 
Kod nas je inače problem što su deca i mnogo starija od tebe previše i na pogrešan način vezana za roditelje,i roditelji za decu i tu te potpuno razumem i više nego što bih volela. :)
Ali to jednostavno nije normalan sled događaja, moraćeš kad tad da se odvojiš od majke, samim tim što o tome uopšte razmišljaš tim je stvar alarmantnija. I zato je i bolje da bude što pre, da bi i ona mogla da se drugačije organizuje i dok je mlađa lakše će se dočekati na noge. Sa godinama će vam biti samo teže.
Iskoristi šansu makar na kratko da se oboje osamostalite i vidite da i tako može, a uvek možeš kući da se vratiš ako nešto zaškripi ili iskrsne bolji posao, dosadi ti tamo, šta već...
 
E ljudi hvala vam jos jednom na odgovorima.. Iskreno, i ja sam nesto slicno planirao da uradim i nadao sam se da cu procitati ohrabrajuce odgovore ovde i to se i dogodilo.
Nadao sam se i cekao jako dugo ovde i nije da nisam pokusao, radio razne gluposti, trudio se da pronadjem bilo kakav iole normalan posao ali nista, i zbog toga mislim da me nece jesti savest sto odlazim.
Ne bi inace problem bio nikakav da nisam jedinac, ili da mi je otac ziv, ili da ona ne zivi sama u kuci. Nekako se osecam kao da je izdajem, ceo zivot je podredila meni, iskolovala me, trpela me je u teskim trenucima, volela me, dala mi je sve sto imam u zivotu i sada ja treba da odem i pljunem na sve to.. Mislim tako sam se osecao u jednom trenutku, sada je vec bolje.
Pitanje je i tamo kako cu se snaci, i to je lutrija, ali otom-potom.
 
Ja imam vrlu slicnu situaciju... Malo sam starija od tebe i imam svoju porodicu sa kojom planiram da odem iz zemlje, ali sam jako zabrinuta za roditelje kojima ce kad tad trebati briga. Ne razumem kritiku od strane ostalih clanova, iako se slazem sa stavom da je bolje otici. Ako odes i probijes se, dodjes do neke svoje love, moci ces da platis nekome da se dobro brine o njoj. Jasno je da si svestan toga koliko je vazno da se osamostalis i boris za sebe (sto nije tako tipicno za nase podneblje, mnogo se oslanjamo na roditelje). Ocigledno si i mami dobar prijatelj i veran drug cim brines o njoj i tesko ti je da je ostavis. Pomenula sam da sam starija par godina (tacnije 3) i imam cerku od godinu i po dana... I veruj mi, majka te ne laze da ce biti srecnija onda kada ti budes srecan. Sto se tice tvojih godina... Mogu ti reci samo da sam ja u tovjim godinama postavljala sebi isto pitanje kada sam se osetila izgubljeno u zivotu putujuci po belom svetu i radeci gluposti... Sada imam 30, vratila sam se kuci, zavrsila fakultet i imam porodicu i posao. i osecam da jos uvek mogu jako puno toga da promenim. U nasim godinama te se stvari desavaju relativno brzo, samo pocni da radis i otisni se, jer jasno ti je kakav te zivot ceka ako ostanes (mada nikad se ne zna). Skupi hrabrost i probaj. Uvek mozes da se vratis... A i Austrija nije daleko, mozes da dodjes kada god hoces! (Za razliku od Burme u kojoj sam prelomila da se ipak vratim u Srbiju i zavrsim fakultet :) )
 
Izvinjavam se postavljacu teme, ali moram da pitam
da li ti je ovo samo izgovor da ne odes?
znamo da svaki uspeh nosi i teskoce i rizike, pa je ovo mozda idealan izgovor da se sebi i dalje dopadas iako nisi spreman da pokusas, lakse je ostati ovde i ne pokusati nista..
mislim, nece tamo niko da te hapsi, uvek mozes da se vratis.
 
Valetudo:
Pozdrav. Od nedavno posedujem pasos jedne drzave EU i pojavila mi se prilika da odem na rad u Austriju.
Prica je svima dobro poznata i prozvakana i verujem da su je mnogi prosli: Nakon zavrsenog fakulteta (a proslo je tri godine) nikako nisam mogao naci posao u struci i u pocetku sam radio razne poslove, uglavnom fizikalije i po nekim magacinima... Posto sam izgubio svaku nadu da cu naci posao i vec godinu dana ne radim nista (veze nemam, od biroa mrka kapa, od oglasa za posao nema vajde i sva iskustva do sada su mi negativna) poceo sam da padam u neku apatiju.
Ne zivim ja toliko lose, imam stan koji sam nasledio i koji iznajmljujem, majka radi, imam i jos neke prihode od neke zemlje, ali jednostavno ne mogu po ceo dan da visim kuci i ne radim nista i usput zivim na tudjoj grbaci sa 27 godina, jako lose se osecam.
Da ne duzim, nedavno se pojavila opcija da odem na rad u Austriju. Imam prijatelja koji se tamo snasao i koji me zove kad god se cujemo.
Otisao bih bez razmisljanja, nikakav problem mi nije da radim bilo kakve poslove u pocetku dok se ne snadjem, ali postoji tu par problema.
Pre 4 godine umro mi je otac i majka je ostala da zivi sa mnom u kuci. Kuca je prilicno velika, ima dosta posla oko spremanja (travnjak, svakodnevno usisavanje, pas, i jos milion malih obaveza) koja uglavnom ja obavljam. Ako odem, ne vidim nacin na koji bi majka mogla da odrzava sama toliku kucu a usput jos i da radi...
To je prvi problem, a drugi problem je sto bih morao da je ostavim samu bez igde ikoga. Ima sestru koja ne zivi u istom mestu i to je to... Ima komsinice i prijateljice koje su stvarno super, ali strasno je to kad je kuca sama...
Stvarno nisam pametan sta da radim. Ne valja kako god okrenes - Ako ostanem, ovde hleba nema a godine se samo redjaju, ja bez dana radnog iskustva. Zarobljen sam izmedju 4 zida, budim se svakog jutra depresivan i nemocan i gledam kako mi zivot prolazi. Da mi je neko rekao pre 5 godina da cu u ovim godinama visiti na internetu i zverati u prazno, ne bih mu poverovao...
Sa druge strane ako odem, zaradicu pare i zivecu bolje ali po koju cenu? Da li ostaviti majku samu... Ona mi kaze da idem slobodno, njoj je bitno samo kako je meni..Ali znate kakve su majke, svaka bi to rekla.
Pitao sam ljude i niko ne zna sta da mi kaze... Evo i ovde da pitam cisto informativno, sta biste vi uradili na mom mestu i u ovakvoj situaciji?
Kliknite za proširenje...

Pre par godina bih se verovatno lomila i ja.. sad sigurno znam da bih otisla. Zapravo cim zavrsim fakultet, idem. Bez obzira na porodicu, vezu, da li cu uspeti naci posao ovde ili ne.
Znam da je tesko prelomiti. Na kraju krajeva, vidi kakav je stav tvoje majke povodom toga da krene za tobom.
Ovde definitivno nista ne valja... sve je trulo i urusava se i tek ce biti gadno. Ja to gadno ovde ne bih cekala ako ne moram. Bice ovde opet redova za hleb, ljudi i dalje nestaju kao devedesetih, glava sve jeftinija i jeftinija, da izvadis licnu kartu hebu te u zdrav mozak, lekarima puca kuvac jesi ziv ili mrtav, jer u svakom slucaju nijedan nece ostati bez licence.
Ma spakovala bih kofere sutra.
 
Valetudo:
Pozdrav. Od nedavno posedujem pasos jedne drzave EU i pojavila mi se prilika da odem na rad u Austriju.
Prica je svima dobro poznata i prozvakana i verujem da su je mnogi prosli: Nakon zavrsenog fakulteta (a proslo je tri godine) nikako nisam mogao naci posao u struci i u pocetku sam radio razne poslove, uglavnom fizikalije i po nekim magacinima... Posto sam izgubio svaku nadu da cu naci posao i vec godinu dana ne radim nista (veze nemam, od biroa mrka kapa, od oglasa za posao nema vajde i sva iskustva do sada su mi negativna) poceo sam da padam u neku apatiju.
Ne zivim ja toliko lose, imam stan koji sam nasledio i koji iznajmljujem, majka radi, imam i jos neke prihode od neke zemlje, ali jednostavno ne mogu po ceo dan da visim kuci i ne radim nista i usput zivim na tudjoj grbaci sa 27 godina, jako lose se osecam.
Da ne duzim, nedavno se pojavila opcija da odem na rad u Austriju. Imam prijatelja koji se tamo snasao i koji me zove kad god se cujemo.
Otisao bih bez razmisljanja, nikakav problem mi nije da radim bilo kakve poslove u pocetku dok se ne snadjem, ali postoji tu par problema.
Pre 4 godine umro mi je otac i majka je ostala da zivi sa mnom u kuci. Kuca je prilicno velika, ima dosta posla oko spremanja (travnjak, svakodnevno usisavanje, pas, i jos milion malih obaveza) koja uglavnom ja obavljam. Ako odem, ne vidim nacin na koji bi majka mogla da odrzava sama toliku kucu a usput jos i da radi...
To je prvi problem, a drugi problem je sto bih morao da je ostavim samu bez igde ikoga. Ima sestru koja ne zivi u istom mestu i to je to... Ima komsinice i prijateljice koje su stvarno super, ali strasno je to kad je kuca sama...
Stvarno nisam pametan sta da radim. Ne valja kako god okrenes - Ako ostanem, ovde hleba nema a godine se samo redjaju, ja bez dana radnog iskustva. Zarobljen sam izmedju 4 zida, budim se svakog jutra depresivan i nemocan i gledam kako mi zivot prolazi. Da mi je neko rekao pre 5 godina da cu u ovim godinama visiti na internetu i zverati u prazno, ne bih mu poverovao...
Sa druge strane ako odem, zaradicu pare i zivecu bolje ali po koju cenu? Da li ostaviti majku samu... Ona mi kaze da idem slobodno, njoj je bitno samo kako je meni..Ali znate kakve su majke, svaka bi to rekla.
Pitao sam ljude i niko ne zna sta da mi kaze... Evo i ovde da pitam cisto informativno, sta biste vi uradili na mom mestu i u ovakvoj situaciji?
Kliknite za proširenje...

Begaj odavde i ne osvrći se. Vidiš i sam da je u zemlji sve gore i gore. Majka može da pređe u taj stan koji izdajete ako ne može sama da održava kuću, a kuću možete da izdate umesto stana. Ako brineš zato što će ti majka biti sama, dovedi je kod sebe kada se malo središ. Samo ne budi lud i ne propuštaj priliku, kajaćeš se. Uostalom, uvek možeš da se vratiš ovde ukoliko ono što tamo zatekneš nije ono što si očekivao.
 
Prvo,u Austriji i nije neki standard ako uzmes u obzir da ovde imas svoju kucu i neki prihod za zivot.Drugo,dok se tamo snadjes bez obzira na diplomu moze proci mnogo vremena i opet ce ti se ciniti da gubis dane radeci kao izbacivac ili konobar ili radnik ucistoci.Trece,otisla bih na privremeni rad u inostranstvo samo kad bih imala nesto sigurno i adekvatno diplomi koju imam uz dobru platu.Znas ono kad neko ode u neku stranu firmu sa dobrim ugovorom i pod dobrim uslovima,ostane par meseci ili godina i vrati se kuci.Dakle,inostranstvo DA ali ne po svaku cenu.
 
blizance:
Prvo,u Austriji i nije neki standard ako uzmes u obzir da ovde imas svoju kucu i neki prihod za zivot.Drugo,dok se tamo snadjes bez obzira na diplomu moze proci mnogo vremena i opet ce ti se ciniti da gubis dane radeci kao izbacivac ili konobar ili radnik ucistoci.Trece,otisla bih na privremeni rad u inostranstvo samo kad bih imala nesto sigurno i adekvatno diplomi koju imam uz dobru platu.Znas ono kad neko ode u neku stranu firmu sa dobrim ugovorom i pod dobrim uslovima,ostane par meseci ili godina i vrati se kuci.Dakle,inostranstvo DA ali ne po svaku cenu.
Kliknite za proširenje...
a i duhovita si
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

C
Шта је лапот
Odgovora
17
Pregleda
502
Chiki64
C
Nina
Šta mladi misle i osećaju, a šta odrasli ne čuju?
Odgovora
14
Pregleda
421
Ortak2
Ortak2
Nina
Šta je tačno metoda 54321?
Odgovora
2
Pregleda
169
Nina
Nina

Back
Top