Šta rade oni koji ništa ne rade?

[Nina]

Šta rade oni koji nemaju posao i ništa ne rade?
Od čega žive i kako provode dane ?

 

[adelaidea]

Ne poznajem nikoga ko ne radi baš ništa.

 

[38imak]

Dobrodosli u svet Drzave Blagostanja, gde mozes cak i da ne radis nista, a dobijas pare za to.

Pitaj ove po kancelarijama Vodovoda i PIO fonda.

 

[DJ 5ak]

Pa imao sam ja periode i kad sam radio i kad baš dugo nisam radio ništa (obično to kod mene ide onako ciklično) i ono iz iskustva mogu ti reći da i jedno i drugo ima svojih mana i prednosti.

Iskreno kad ne radim dosta bolje se osećam, ono osećam se odmornije, vedrije, opuštenije, svežiji sam i imam više energije, sam sam gospodar svog vremena i imam više vremena za sebe i za stvari koje volim i koje me ispunjavaju i živim onako kako ja želim, nema nikog da mi visi nad glavom, ne moram nikom da polažem račune, ne moram negde da boravim po 8 sati protiv svoje volje dok ne poludim, da čekam slobodan dan ili vikend da bi se naspavao i odmorio i takve stvari, takodje uvek sam slobodan da nešto planiram, itd i da li mi tad nedostaje posao, apsolutno ne, apsolutno mi ne nedostaje posao i odlazak na posao svaki dan, jedino mi možda nedostaje plata, iako naravno kad nisi zaposlen možeš da nadješ neke honorarne poslove i isto da zaradiš neki dinar.

E sad koje su mozda mane toga kad ne radis, pa ono uglavnom manjak novca, ono nemaš redovan prihod i onda kako bi namirio svoje potrebe moraš stalno da razmišljaš, da vijugaš, da se snalaziš, da se dovijaš (pa i za neke najsitnije stvari), da strogo vodiš računa o svakom dinaru, itd što takodje ume da bude malo stresno i zamorno, jer ono u takvoj situaciji uglavnom je sve stvar nekog snalaženja i improvizacije, takodje možda malo i osećaj izolovanosti i usamljenosti jer kad radiš i ideš negde svaki dan ipak imaš malo više kontakta sa ljudima i imaš malo više osećaj da ti se nešto dešava ( iako taj osećaj često zna biti iluzija jer tek kad radiš upadaš u neku rutinu, monotoniju i svaki dan ti postaje isti).

Tako da ono i jedno i drugo može imati svojih prednosti i mana, zavisi sve od ugla gledanja i percepcije, ono i ako nisi zaposlen može da se živi ok i da se vodi zanimljiv i ispunjen život (ono to više zavisi od same osobe nego od toga da li je neko u radnom odnosu ili ne što je u biti samo jedan tehnički detalj) i ono nezaposlen nije isto i naravno ne mora biti isto što i besposlen i dokon i ne treba stavljati znak jednakosti izmedju tih pojmova.

 

[Jasna]

Dobrodosli u svet Drzave Blagostanja, gde mozes cak i da ne radis nista, a dobijas pare za to.

Pitaj ove po kancelarijama Vodovoda i PIO fonda.

Baš tako. U Vodovodu nisam radila ništa i baš sam lepo za to bila
plaćena. Sad se ubih od posla, al od plate ništa..

 

[Metronomy]

Dobro je da se zna zašto branite dobar sistem, gde se ne radi, a plaćaju ti...glupost.
Osim što Srbija nije engleska....

 

[Џорџи]

Uzivamo u zivotu

 

[Rudimir]

Zive na maminoj i tatinoj grbaci, skidaju pornjavu, filozofiraju o svemu i svacemu

 

[Џорџи]

Stos ljubomoran

 

[The_Night_Hawk]

Šta rade oni koji nemaju posao i ništa ne rade?
Od čega žive i kako provode dane ?

Oni koji su bogataska deca trosse pare.
Veccina drugih zavisi od clanova familije
a ako neko zivi sam i ne radi
neka mu je Bog na pomocci.

 

[Redmond]

Šta rade oni koji nemaju posao i ništa ne rade?
Od čega žive i kako provode dane ?

mislim da jednog mog rodjaka izdrzava situirani brat iz Svajcarske...
jedan skolski poznanik lezilebovic je mami i tati na grbaci, btw nisu neki bogatuni

 

[Nina]

Ne mogu da zamislim da ne radim ništa pa da imam gomilu love , nešto bih radila tj bavila se necim

 

[Zelena milja]

Šta rade oni koji nemaju posao i ništa ne rade?

Vremenom postaju suvišni sami sebi.
Dosada i višak slobodnog vremena učine svoje.

 

[DJ 5ak]

Vremenom postaju suvišni sami sebi.
Dosada i višak slobodnog vremena učine svoje.

Ne treba poistovećivati nezaposlenost i besposlenost i dosadu jer te stvari nisu iste.

Recimo ja sam se baš tako osećao kad sam radio, znas ono budim se rano ujutro, nije mi dobro (jer čitav život bioritam mi je takav da tad spavam najdubljim snom), borim se oću li uopšte uspeti da izadjem iz kuće i odem tamo, pa onda usput kad pomislim da ću tamo provesti narednih 8 sati ono jaooo , pa onda tamo ono dosada (retko prekidana nečim), čekaš da prodje vreme da ideš kući a ono nikako da prodje, pa sav ono izmožden, nadrndan, mrzovoljan, sve mi smeta, ono sam sebi idem na onu stvar, baš ono sam sebi postajem suvišan i ono pomislim nema sumnje koliko sam se bolje osećao kad nisam radio i ono sad da se lepo naspavam, malo prošetam , pomognem svojima tu nešto po kući, izrokam basket, istreniram, pročitam nešto zanimljivo, pogledam neki film ili neki dokumentarac, poslusam neku dobru muziku, snimim nesto za youtube, itd .......koliko se bolje osećam, ono skroz drugi čovek i nema sumnje da sam takav bolji i sebi i drugima.
Tako da ono iskreno malo mi se sere kad čujem da neki ljudi idealizuju posao i odlazak na posao svakog dana i ono svoju sreću i svoju svrhu u životu poistovećuju sa poslom i ono maltene sebe same poistovećuju sa poslom i ne znam radom u nekoj firmi, kancelariji, iza nekog šaltera, u nekoj prodavnici, radionici ili već gde (iako je naravno Ok i poželjno da neko bude zadovoljan svojim poslom i da se na njemu oseća koliko je to moguće ugodno) i nekako mi to govori koliko su verovatno te osobe dosadne i isprazne kada maltene nemaju drugih interesovanja i aktivnosti van posla i kada ne bi znali šta će sa sobom i svojim životima kada ne bi išli na posao.