JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
-
- Popularno:
- Putinova tajna ćerka prvi put...
- Kako je Turska ukinula autonomiju...
- Hrvatska slavi 30 godina. Slavi se...
- Žena osvojila 1,3 miliona dolara na...
- Kako birate knjige koje želite da...
- Vučić putuje u Kinu: "Srbija neće imati...
- "Skupoća je velika": Građani krpe kraj...
- Ko izdade Krajinu?
- Predsednik Srbije pomilovao devojku...
- Намерно немате ултра скуп ауто јел' да?
Šta "Putinov mozak" sprema za Srbiju: Glavni ideolog Kremlja sanja o "slovenskom buđenju" u kojem su Rusi i Srbi jedno
- Začetnik teme JankoTheGreat
- Datum pokretanja
GrdobanS
Elita
- Poruka
- 22.553
Jos jedna stvar je jako interesantna: Hrvati, iako katolici su zadrzali slovenske nazive meseca u godini, kao i jos neke od reci tipa odvjetnik, tajnik, veleuciliste.... dok su pravoslavni ''suvereni'' Srbi umesto toga usvojili mrske latinske nazive.
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Jos jedna stvar je jako interesantna: Hrvati, iako katolici su zadrzali slovenske nazive meseca u godini, kao i jos neke od reci tipa odvjetnik, tajnik, veleuciliste.... dok su pravoslavni ''suvereni'' Srbi umesto toga usvojili mrske latinske nazive.
Hrvatski Kajkavski ti je jako srodan Slovenskom.Jos jedna stvar je jako interesantna: Hrvati, iako katolici su zadrzali slovenske nazive meseca u godini, kao i jos neke od reci tipa odvjetnik, tajnik, veleuciliste.... dok su pravoslavni ''suvereni'' Srbi umesto toga usvojili mrske latinske nazive.
Ti nazivi, kojima se obično malo "sprdate" kao hrvatskim novorekom su uključeni u književni Hrvatski iz Kajkavskog te su jako srodni izrazima u knjižnom Slovenskom jeziku. Inaće svi narodi u Evropi imaju svoje izraze za mjesece ali zbog praktičkih razloga se koristi latinske nazive.
Inaće južnoslavenske možemo rasporediti u samo tri jezike. Severnozapadni, Centralni, te Južnoistočni.
Imaš glupana svugde. To je prizivanje rata.
Prizivanje Rusa u pomoc
GrdobanS
Elita
- Poruka
- 22.553
Ne koriste svi latinske nazive.
Ne samo Hrvati, vec i Cesi, Poljaci, Belorusi, Ukrajinci imaju svoje nazive meseca u godini, a takodje i Litvanci i Finci.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 72.981
Srbi hoce slovensko budjenje, ali uz susku evrica.
То само говори да су кроасани изворни Срби али живећи у провинцији, без контаката са светом, задржали су све сем вере!Jos jedna stvar je jako interesantna: Hrvati, iako katolici su zadrzali slovenske nazive meseca u godini, kao i jos neke od reci tipa odvjetnik, tajnik, veleuciliste.... dok su pravoslavni ''suvereni'' Srbi umesto toga usvojili mrske latinske nazive.
- Poruka
- 237.641
Doduše Putin stvarno nije Srbin, ali će biti zlo i napako ako pomisli da ni mi nismo Srbi nego ustvari Rusi. Šta onda biva vidi se u Ukrajini. Ako je suditi po tom ludaku o kojem je tema stvari idu ka tome. Nadam se da Putin nije baš toliko lud.
Ако је судити према твојим постовима, како ти можеш некога назвати лудаком?
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.078
Ne, on to neće pomisliti jer mu se mi nismo zamerili kao Ukrajinci. Takođe, Srbi su znatno stariji narod od Ukrajinaca i naš razvojni put sve do novijeg doba nije bio ni na koji način povezan sa Rusima, tako da je to nemoguće pomešati. To što ti njega smatraš ludakom ne znači ništa
Slavenska
Iskusan
- Poruka
- 5.915
Крв и дух су исти , то није мит .
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Putinov ideolog otkrio ruski plan za Balkan: “Moramo završiti ono što smo započeli”
- 10 Maja, 2022
- 9:22 pm
- Regija,
Share on twitter
Share on whatsapp
Aleksandar Dugin je ruski geopolitičar i književnik, ekstremni desničar, blizak visokim političkim krugovima u Rusiji, konkretno predsjedniku Rusije Vladimiru Putinu. Zapadni mediji ga nazivaju i “Putinovim mozgom”, koji slijedi ideju da Rusija treba zavladati cijelom Evropom.
Za Dugina, najuticajnijeg mislioca u Rusiji, rat u Ukrajini je “historijski trenutak koji će uvesti novi svjetski poredak”. Od invazije na Ukrajinu 24. februara, Putin se nekoliko puta obraćao javnosti, a mediji širom svijeta prepoznavali su u njegovim govorima “rukopis” jednog čovjeka – upravo Dugina.
On je ovih dana govorio na jednom događaju i o našem regionu.
Na pitanje o Srbiji i njenom političkom položaju Dugin je odgovorio da nema političko stajalište po pitanju Srbije, zato što je Srbija njegova ljubav.
“Ja razumijem sve i prijateljstvo i neke obaveze prema Zapadu, dakle mi imamo takav odnos sa Srbima, da ga ne možemo procijeniti. Praktično, politički, opći osjećaj koji dijele Putin i naš narod, mi ćemo biti uz Srbiju uvijek”, rekao je Dugin.
Istakao je kako apsolutno razumije šta radi Aleksandar Vučić i da cijene ono što radi Milorad Dodik
“Mi jako cijenimo šta Dodik radi u Bosni i Hercegovini. Mislim, da to pomaže, u tako kritičnoj situaciji da se ne izreknu sankcije Rusiji. To je herojsko djelo. To će koštati mnogo Srbiju, pokušati će da vas još jednom kazne kao što su prije 30 – 35 godina”, rekao je on.
Govoreći o geopolitičkoj budućnosti Dugin je naglasio da će Srbija sigurno izabrati rusku geopolitičku agendu.
“Zaokret Srbije prema ruskoj geopolitičkoj agendi oživljavanja slavenstva će se desiti. Vidjet ćete to kada formulišemo ciljeve na Balkanu. Moramo završiti ono što smo započeli”, najavio je Dugin geopolitička kretanja u budućnosti.
Mnogi smatraju da je Dugin odigrao veliku ulogu u odluci da se Krim pripoji Rusiji. Nalazi se pod sankcijama američkog ministarstva finansija zbog umiješanosti u ukrajinsku krizu.
Alexander Dugin, so called “Putin’s brain” announces Russia’s geopolitical agenda for the Balkans. The last 30 seconds are telling and chilling.pic.twitter.com/5mrObyZXWM
— Ivana Stradner(@ivanastradner) May 8, 2022
Dugin o agresiji na Ukrajinu
“Ovo nije rat s Ukrajinom”, započinje Dugin i nastavlja: “Ovo je sukob s globalizmom kao integralnom planetarnom pojavom. To je sukob na svim razinama – geopolitičkim i ideološkim. Rusija odbacuje sve u globalizmu – unipolarnost, atlantizam, s jedne strane, i liberalizam, antitradiciju, tehnokraciju, jednom riječju, veliko resetiranje s druge strane. Jasno je da su svi evropski lideri dio atlantističke liberalne elite.
I upravo s tim ratujemo. Stoga je njihova reakcija legitimna. Rusiju sada isključuju iz globalističkih mreža. Više nema izbora; ili će izgraditi svoj svijet, ili će nestati. Rusija je postavila kurs da izgradi svoj svijet, svoju civilizaciju. I sad se radi prvi korak. Ali suveren pred globalizmom može biti samo veliki prostor, kontinent država, civilizacija država. Nijedna zemlja ne može dugotrajno izdržati potpuno isključenje”, opisuje Dugin na Facebooku vlastitu viziju evroazijskog svijeta, prema kojoj bi se Rusija trebala udaljiti od Evrope.
Otkrio je i šta bi Rusija trebala dobiti vojnom pobjedom u Ukrajini. Pritom dodaje da ne dobivaju samo Rusi time, već svi narodi, ljevica i desnica.
“Rusija sada stvara polje globalnog otpora. Njezina bi pobjeda bila pobjeda za sve alternativne snage, i desne i lijeve, i za sve narode. Pokrećemo, kao i uvijek, najteže i najopasnije procese. Ali kad pobijedimo, svi to iskorištavaju. Tako je zamišljeno da bude. Sada stvaramo preduvjete za stvarnu multipolarnost. A oni koji su nas sada spremni ubiti, sutra će prvi iskoristiti naš podvig”, zaključio je Dugin.
Ex Srbi =Novorusi
Navikne se na svoje novo naconalno ime
Pa vecina Srba sebe smatra malim Rusima a tako ih posmatra i zapad i zbog toga je zapad Srbe kaznjavao ,raseljavao,etnicki cistio ,genocidisao devedesetih
veliki krang
Legenda
- Poruka
- 71.078
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Tweet
INTERVJU
Milan Blagojević: Velike sile lako mogu zakomplikovati situaciju na Balkanu
Istraživač sa Instituta društvenih nauka u Beogradu o poziciji Srbije između Istoka i Zapada: Slažem se sa tezom da nas ovaj put "istorija treba da zaobiđe", što neće biti nimalo lako, ali to je jedino što Srbiji preostaje. Novi rat na Balkanu bio bi za njegove narode financijsko i demografsko samoubistvo. Verujem da je to ovde jasno svima, i političarima i narodima
Država Srbija i druge zemlje jugoistočne Evrope danas se nalaze pred krajnje delikatnom odlukom kako se politički, pa i vojno, postaviti u odnosu na rat u Ukrajini, koji prijeti da se prelije i na susjedne države i postane sukob globalnih razmjera. O ovoj temi razgovaramo s Milanom Blagojevićem, mladim istraživačem sa Instituta društvenih nauka u Beogradu, koji je znanstveno fokusiran na pitanja suvremenih međunarodnih političkih odnosa.
Srpski državni vrh opredijelio se povodom rata u Ukrajini za vojnu, ali ne i za političku neutralnost: Srbija ne želi uvesti sankcije Rusiji ili isporučivati vojnu opremu Ukrajini, ali je dva puta u UN-u osudila rusku intervenciju u Ukrajini. Kako ocjenjujete takvu kompleksnu poziciju Srbije u odnosu na rat u Ukrajini?
Rekao bih da je trenutna pozicija Srbije jedina moguća u datim okolnostima. U kompleksnim uslovima pozicija Srbije mora da bude kompleksna i ona se javlja kao neka vrsta najmanje lošeg rešenja. Srbija je glasala u UN-u povodom rata u Ukrajini, prvi put 2. marta osudivši rusku agresiju na Ukrajinu i drugi put 7. aprila, kada je glasala za suspenziju Rusije iz Saveta UN-a za ljudska prava. Taj potez Srbije nije bio loš zato što, sa jedne strane, ispunjava očekivanja Zapada koja su implicitno ili eksplicitno postavljena Srbiji, a sa druge strane taj potez nije toliko radikalan da našteti odnosima Srbije i Rusije. Moje mišljenje je da je ruska strana mogla da predvidi ovakav stav Srbije, rešila je da ga toleriše, jer razume poziciju Srbije i zato ne želi da na nju vrši dodatni pritisak. Što se tiče slanja oružja Ukrajini, na primer, jedna Bugarska koja je članica NATO saveza zbog blizine sukoba ne želi da šalje to oružje Ukrajini, već će dostavljati samo humanitarnu pomoć. To oružje ne želi da šalje ni Mađarska, kao članica NATO saveza, a Turska, takođe članica istog saveza, od početka sukoba je skeptična prema sankcijama Rusiji. Treba se podsetiti da je Srbija još 2014. godine izrazila podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, a to je učinila i kada je dan nakon početka rata Savet za nacionalnu bezbednost Srbije zaključio da Srbija podržava celovitost Ukrajine. Srbija, takođe, zakonski sankcioniše sve građane Srbije koji idu da se bore na stranim ratištima što, koliko mi je poznato, nije slučaj u mnogim drugim državama, i to je generalno gledano jedan zadovoljavajući pravac koji nikoga previše ne provocira. Pozitivan gest bio bi da recimo Srbija pošalje humanitarnu pomoć ili prihvati izbeglice iz Ukrajine, kao što je to bio slučaj sa izbeglicama sa Bliskog istoka. Kada se sve sabere, odgovor Srbije je ispravno umeren.
Trampa “nešto za ništa”
Srbija ima tradicionalne prijateljske veze s Rusijom i konkretne ekonomske aranžmane, naročito vezane uz naftu i plin. S druge strane, EU priprema tzv. rezoluciju o Srbiji u kojoj će tražiti da Srbija uvede sankcije Rusiji. Kakav je i koliki manevarski prostor Srbije u ovakvoj situaciji?
Mislim da nije pogrešno ili preterano izjaviti da neka država nešto čini ili ne čini iz razloga svog nacionalnog interesa. Dobar primer je već spomenuta Turska, kada je pre mesec dana njihov predsednik Erdogan jasno rekao da Turska ne može da uvede sankcije Rusiji jer uvozi polovinu gasa iz Rusije i u trenutku kada zajedno sa Rusijom gradi u Turskoj nuklearnu elektranu. “Ja ne mogu da dopustim da se moj narod smrzava kada dođe zima”, izjavio je tom prilikom Erdogan. Slična situacije je i u Srbiji i verujem da to znaju i predstavnici EU-a. Kada ta rezolucija u julu bude izglasana, pritisaka na Srbiju da uvede sankcije će svakako biti, ali što se tiče manevarskog prostora Srbije, on ovisi od intenziteta tog pritiska. Po mojem mišljenju, dugoročno gledano, nije u interesu EU-a da previše antagonizuje Srbiju, zato što će je na taj način brže i lakše gurnuti u naručje Rusima, kamo Srbija, možda, ne bi samoinicijativno požurila. Ono što je takođe sada prisutno jeste da EU trenutno ne zna šta će da radi sa ovim regionom, jer osim verbalne podrške ne postoji stvarna spremnost da se države zapadnog Balkana prime u članstvo EU-a, a sa druge strane ne postoji ni spremnost da se one prepuste trećoj strani, kao što su Rusija ili Turska. U takvoj situaciji postavlja se pitanje čime će se vršiti pritisak EU-a na Srbiju i kako. Srpska strana bi morala da isprovocira EU nekim radikalnijim potezom da bi joj EU uveo sankcije, što Srbija u ovom trenutku ne čini.
Izvor: p-portal.net
Srpski državni vrh opredijelio se povodom rata u Ukrajini za vojnu, ali ne i za političku neutralnost: Srbija ne želi uvesti sankcije Rusiji ili isporučivati vojnu opremu Ukrajini, ali je dva puta u UN-u osudila rusku intervenciju u Ukrajini. Kako ocjenjujete takvu kompleksnu poziciju Srbije u odnosu na rat u Ukrajini?
Rekao bih da je trenutna pozicija Srbije jedina moguća u datim okolnostima. U kompleksnim uslovima pozicija Srbije mora da bude kompleksna i ona se javlja kao neka vrsta najmanje lošeg rešenja. Srbija je glasala u UN-u povodom rata u Ukrajini, prvi put 2. marta osudivši rusku agresiju na Ukrajinu i drugi put 7. aprila, kada je glasala za suspenziju Rusije iz Saveta UN-a za ljudska prava. Taj potez Srbije nije bio loš zato što, sa jedne strane, ispunjava očekivanja Zapada koja su implicitno ili eksplicitno postavljena Srbiji, a sa druge strane taj potez nije toliko radikalan da našteti odnosima Srbije i Rusije. Moje mišljenje je da je ruska strana mogla da predvidi ovakav stav Srbije, rešila je da ga toleriše, jer razume poziciju Srbije i zato ne želi da na nju vrši dodatni pritisak. Što se tiče slanja oružja Ukrajini, na primer, jedna Bugarska koja je članica NATO saveza zbog blizine sukoba ne želi da šalje to oružje Ukrajini, već će dostavljati samo humanitarnu pomoć. To oružje ne želi da šalje ni Mađarska, kao članica NATO saveza, a Turska, takođe članica istog saveza, od početka sukoba je skeptična prema sankcijama Rusiji. Treba se podsetiti da je Srbija još 2014. godine izrazila podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, a to je učinila i kada je dan nakon početka rata Savet za nacionalnu bezbednost Srbije zaključio da Srbija podržava celovitost Ukrajine. Srbija, takođe, zakonski sankcioniše sve građane Srbije koji idu da se bore na stranim ratištima što, koliko mi je poznato, nije slučaj u mnogim drugim državama, i to je generalno gledano jedan zadovoljavajući pravac koji nikoga previše ne provocira. Pozitivan gest bio bi da recimo Srbija pošalje humanitarnu pomoć ili prihvati izbeglice iz Ukrajine, kao što je to bio slučaj sa izbeglicama sa Bliskog istoka. Kada se sve sabere, odgovor Srbije je ispravno umeren.
Trampa “nešto za ništa”
Srbija ima tradicionalne prijateljske veze s Rusijom i konkretne ekonomske aranžmane, naročito vezane uz naftu i plin. S druge strane, EU priprema tzv. rezoluciju o Srbiji u kojoj će tražiti da Srbija uvede sankcije Rusiji. Kakav je i koliki manevarski prostor Srbije u ovakvoj situaciji?
Mislim da nije pogrešno ili preterano izjaviti da neka država nešto čini ili ne čini iz razloga svog nacionalnog interesa. Dobar primer je već spomenuta Turska, kada je pre mesec dana njihov predsednik Erdogan jasno rekao da Turska ne može da uvede sankcije Rusiji jer uvozi polovinu gasa iz Rusije i u trenutku kada zajedno sa Rusijom gradi u Turskoj nuklearnu elektranu. “Ja ne mogu da dopustim da se moj narod smrzava kada dođe zima”, izjavio je tom prilikom Erdogan. Slična situacije je i u Srbiji i verujem da to znaju i predstavnici EU-a. Kada ta rezolucija u julu bude izglasana, pritisaka na Srbiju da uvede sankcije će svakako biti, ali što se tiče manevarskog prostora Srbije, on ovisi od intenziteta tog pritiska. Po mojem mišljenju, dugoročno gledano, nije u interesu EU-a da previše antagonizuje Srbiju, zato što će je na taj način brže i lakše gurnuti u naručje Rusima, kamo Srbija, možda, ne bi samoinicijativno požurila. Ono što je takođe sada prisutno jeste da EU trenutno ne zna šta će da radi sa ovim regionom, jer osim verbalne podrške ne postoji stvarna spremnost da se države zapadnog Balkana prime u članstvo EU-a, a sa druge strane ne postoji ni spremnost da se one prepuste trećoj strani, kao što su Rusija ili Turska. U takvoj situaciji postavlja se pitanje čime će se vršiti pritisak EU-a na Srbiju i kako. Srpska strana bi morala da isprovocira EU nekim radikalnijim potezom da bi joj EU uveo sankcije, što Srbija u ovom trenutku ne čini.
Izvor: p-portal.net
https://www.frontal.ba/novost/10818...lako-mogu-zakomplikovati-situaciju-na-balkanu
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Koliko povjerenja se može imati u racionalne odluke političara i koliko tzv. psihološki faktor igra ulogu u ovako pregrijanoj atmosferi rata u Ukrajini, koji prijeti da postane globalni sukob?
Pa ja bih u svemu ovome što se događa ipak dao šansu nekoj racionalnosti odlučivanja. Ne mislim da je moguće da zbog neke neracionalne odluke, incidenta ili psihološkog faktora ovaj sukob u Ukrajini eskalira i da se evropsko javno mnijenje zagreje i da se rat proširi na puno širi prostor. U knjizi Alvina Toflera iz 70-ih godina “Šok budućnosti” on kaže da kada je čovek suočen sa previše informacija, to ga dovodi do paralize odlučivanja, tako da kada ste danas bombardovani informacijama i kada ne znate šta su lažne, a šta istinite vesti, teško da neko na mestima odlučivanja u takvoj situaciji može da napravi nešto radikalno i proširi sukob na druga područja. Mislim da je ovaj rat lokalizovan na prostoru Ukrajine i da su akteri dovoljno racionalni i svesni do kuda mogu da idu. Zapad naglašava da tamo neće slati svoju vojsku, te se čini da im dovoljno zadovoljenje predstavlja status moralnih pobednika koji dobijaju kao pružaoci pomoći Ukrajini.
Pa ja bih u svemu ovome što se događa ipak dao šansu nekoj racionalnosti odlučivanja. Ne mislim da je moguće da zbog neke neracionalne odluke, incidenta ili psihološkog faktora ovaj sukob u Ukrajini eskalira i da se evropsko javno mnijenje zagreje i da se rat proširi na puno širi prostor. U knjizi Alvina Toflera iz 70-ih godina “Šok budućnosti” on kaže da kada je čovek suočen sa previše informacija, to ga dovodi do paralize odlučivanja, tako da kada ste danas bombardovani informacijama i kada ne znate šta su lažne, a šta istinite vesti, teško da neko na mestima odlučivanja u takvoj situaciji može da napravi nešto radikalno i proširi sukob na druga područja. Mislim da je ovaj rat lokalizovan na prostoru Ukrajine i da su akteri dovoljno racionalni i svesni do kuda mogu da idu. Zapad naglašava da tamo neće slati svoju vojsku, te se čini da im dovoljno zadovoljenje predstavlja status moralnih pobednika koji dobijaju kao pružaoci pomoći Ukrajini.
"Mislim da je ovaj rat lokalizovan na prostoru Ukrajine i da su akteri dovoljno racionalni i svesni do kuda mogu da idu"
Ranijih godina Srbija je računala na podršku Rusije (i Kine) kada je pred međunarodnim forumima u pitanju rješavanje situacije na Kosovu. Što će biti s takvim savezništvom u atmosferi pritisaka Evrope i Amerike na Srbiju?
Rekao bih da bi u ovom trenutku odricanje takvog savezništva sa Rusijom i Kinom bilo neracionalno. Zašto? U političkoj trgovini vi morate da date nešto za nešto. U ovom slučaju, kada je podrška Evrope i Amerike po pitanju statusa Kosova u okviru Srbije prilično slabašna, onda bi iz pozicije službenog Beograda to bila trampa “nešto za ništa” i u tom slučaju odluka o odustajanje od podrške Rusije i Kine po pitanju Kosova bila bi prilično neracionalna. Čak i ako ne gledate blagonaklono na savezništvo sa Rusima i Kinezima, morali bi da priznate logiku racionalnosti koja stoji iza oslanjanja na njih. Ako bi postojala neka konkretna ponuda Evrope i Amerike u vezi Kosova koja bi, kako bih rekao, zagolicala maštu Srbiji, onda bi se o takvoj ponudi moglo razgovarati, ali koliko ja znam takva ponuda za sada ne postoji. Pogotovo kada se radi o mogućnosti nekog budućeg članstva Srbije u EU-u koja do sada ničim nije zagarantovana.
Da li je bolja neutralnost Srbije ili njeno svrstavanje na stranu EU-a, NATO-a i Amerike kada su u pitanju prilike u Bosni, Crnoj Gori i na Kosovu?
Sećam se teksta profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Filipa Ejdusa iz 2007. godine pod naslovom “Jeftinije je ući u NATO”, u kojem on govori o racionalnim i financijskim razlozima ulaska Srbije u ovaj savez. U današnjoj situaciji, kada je većina građana Srbije protiv ulaska u NATO, jedna racionalna vlada bi morala da uzme u obzir stav svojih građana, naročito u pitanju koje bi verovatno uključivalo referendumsko izjašnjavanje, promenu zakona i ustava, na temu neutralnosti Srbije. Sa druge strane, s obzirom na to da je Amerika pozdravila odluku Saveta za nacionalnu bebednost Srbije da osudi agresiju Rusije na Ukrajinu u prvim danima rata, mislim da su dobri odnosi sa NATO-om i Amerikom nužni, jer velike sile lako mogu da se umešaju i zakomplikuju stvari na Balkanu. Tu mislim na veoma osetljivu situaciju u Bosni i Hercegovini, na veze, ekonomske, kulturne i političke, koje prirodno Srbija ima sa Republikom Srpskom i na stanje na Kosovu, na kojem se Aljbin Kurti do sada pokazao kao ne previše stabilan igrač koji, po potrebi, može da napravi određene probleme. Zato mislim da je minimum dobrih odnosa sa Evropom i NATO savezom nužno potreban. Previše eksplicitno svrstavanje Srbije na jednu stranu moglo bi da izazove reakciju koja bi mogla da zakomplikuje položaj Srba u BiH, na Kosovu i u Crnoj Gori, a to bi onda otežalo i položaj Srbije u svemu tome. Videli smo da je Velika Britanija nedavno poslala protivtenkovske rakete Kosovu, što jeste neka vrsta poruke da može da se napravi problem “ako bude potrebno”.
Orvel i Haksli
Ima puno onih u Srbiji koji smatraju da bi “ovog puta historija trebala da nas zaobiđe”, da Srbija treba da čeka i ostane u zavjetrini. Da li je to moguće u ovom sukobu?
Potpuno bih se složio sa ovom tezom da “istorija treba da nas zaobiđe”, što neće biti nimalo lako, ali to je jedino što Srbiji preostaje. Mislim da je Srbija iskonzumirala jako puno istorije za jako dugo vremena i da bi istorija ovoga puta zaista mogla da nas zaobiđe. Kao što sam već rekao, skeptičan sam prema mogućnosti da će rat u Ukrajini dalje eskalirati, jer takvo komplikovanje situacije značilo bi ništa manje nego svetski rat. Naravno, nezahvalno je u ovoj situaciji tvrditi nešto pouzdano, jer zaista sa sigurnošću ne možemo da znamo kakav se to “crni labud” može pojaviti, kakva nenadana situacija može da se desi i kakav to usamljeni vuk može nešto da preduzme na svoju ruku. Ali primera radi, i “najveći cirkusant” na međunarodnoj sceni, Severna Koreja, dovoljno se racionalno ponaša u odnosima sa svojim proklamovanim neprijateljima, da ne napravi ništa što bi njima samima moglo da našteti.
Što ako se sukob ipak prelije na Balkan?
Možda precenjujem ulogu racionalnosti u političkim odnosima, ali ponovo se vraćam na Srbiju koja čitavo vreme daje do znanja da ne želi da bude shvaćena kao svrstana na bilo čiju stranu. Ako je to tako, onda se postavlja pitanje kako bi se taj sukob prelio na Balkan, kojim povodom i u čijem interesu. Sigurno da mogući sukob na Balkanu ne bi bio u interesu stanovnika država u regionu. Kojim povodom? Pa sigurno ne zbog Srbije, koja nema nikakav strateški interes da bilo koga napadne, niti bi za to dobila podršku vlastite javnosti. Verujem da je to slučaj sa javnim mnijenjem i u drugim državama u regionu. Konačno, narodi na ovom prostoru imaju dovoljno bolnog iskustva iz prošlih ratova da bi sada bili spremni na neku novu ratobornost. Kada obični čovek gleda ovaj užas u Ukrajini, jasno mu je šta je prava cena sukoba. Iz te vizure gledano, novi rat na Balkanu bio bi za njegove narode financijsko i demografsko samoubistvo. Ljudski i materijalni trošak, uz postojeću depopulaciju stanovništva, bio bi takav da se od toga svi mi nikada ne bismo oporavili. Verujem da je to ovde jasno svima, i političarima i narodima.
"Mala zemlja poput Srbije i sličnih malih država treba da uradi onoliko koliko može: da razvija vlastitu ekonomiju, da štiti svoje energente, da razvija suverenitet vlastitih materijalnih resursa i da gaji svoju vojnu neutralnost i kulturnu autentičnost"
Govori se da je rat u Ukrajini rat u kojem se stvara tzv. novi svjetski poredak. Kako se u takvom poretku mogu snaći male zemlje poput Srbije ili drugih država na Balkanu?
Mi već neko vreme jesmo u novom svetskom poretku, jer se bipolarni ili unipolarni svet pretvorio, sa uticajnim državama na svetskoj sceni, u multipolarni svet. Mračna fantazija današnjeg duha vremena jeste da živimo u nekoj vrsti kombinacije orvelijanske autokratije i “vrlog novog sveta” Oldusa Hakslija. Zato mala zemlja poput Srbije i sličnih malih država treba da uradi onoliko koliko može: da razvija vlastitu ekonomiju, da štiti svoje energente, da razvija suverenitet vlastitih materijalnih resursa i da gaji svoju vojnu neutralnost i kulturnu autentičnost u najvećoj mogućoj meri. Ukratko, neizbežna je koegzistencija malih država sa globalnim političkim, tehnološkim i financijskim tendencijama u svetu, ali definitivno je moguće boriti se, ako govorimo o Balkanu ili o bilo kojoj maloj zemlji, za vlastite vrednosti i specifičnosti. U tom smislu polažem značajnu nadu u mladu generaciju koja je, verujem, prilično politički svesna, od ekologije do zaštite humanijeg i smislenijeg načina života.
Rekao bih da bi u ovom trenutku odricanje takvog savezništva sa Rusijom i Kinom bilo neracionalno. Zašto? U političkoj trgovini vi morate da date nešto za nešto. U ovom slučaju, kada je podrška Evrope i Amerike po pitanju statusa Kosova u okviru Srbije prilično slabašna, onda bi iz pozicije službenog Beograda to bila trampa “nešto za ništa” i u tom slučaju odluka o odustajanje od podrške Rusije i Kine po pitanju Kosova bila bi prilično neracionalna. Čak i ako ne gledate blagonaklono na savezništvo sa Rusima i Kinezima, morali bi da priznate logiku racionalnosti koja stoji iza oslanjanja na njih. Ako bi postojala neka konkretna ponuda Evrope i Amerike u vezi Kosova koja bi, kako bih rekao, zagolicala maštu Srbiji, onda bi se o takvoj ponudi moglo razgovarati, ali koliko ja znam takva ponuda za sada ne postoji. Pogotovo kada se radi o mogućnosti nekog budućeg članstva Srbije u EU-u koja do sada ničim nije zagarantovana.
Da li je bolja neutralnost Srbije ili njeno svrstavanje na stranu EU-a, NATO-a i Amerike kada su u pitanju prilike u Bosni, Crnoj Gori i na Kosovu?
Sećam se teksta profesora na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Filipa Ejdusa iz 2007. godine pod naslovom “Jeftinije je ući u NATO”, u kojem on govori o racionalnim i financijskim razlozima ulaska Srbije u ovaj savez. U današnjoj situaciji, kada je većina građana Srbije protiv ulaska u NATO, jedna racionalna vlada bi morala da uzme u obzir stav svojih građana, naročito u pitanju koje bi verovatno uključivalo referendumsko izjašnjavanje, promenu zakona i ustava, na temu neutralnosti Srbije. Sa druge strane, s obzirom na to da je Amerika pozdravila odluku Saveta za nacionalnu bebednost Srbije da osudi agresiju Rusije na Ukrajinu u prvim danima rata, mislim da su dobri odnosi sa NATO-om i Amerikom nužni, jer velike sile lako mogu da se umešaju i zakomplikuju stvari na Balkanu. Tu mislim na veoma osetljivu situaciju u Bosni i Hercegovini, na veze, ekonomske, kulturne i političke, koje prirodno Srbija ima sa Republikom Srpskom i na stanje na Kosovu, na kojem se Aljbin Kurti do sada pokazao kao ne previše stabilan igrač koji, po potrebi, može da napravi određene probleme. Zato mislim da je minimum dobrih odnosa sa Evropom i NATO savezom nužno potreban. Previše eksplicitno svrstavanje Srbije na jednu stranu moglo bi da izazove reakciju koja bi mogla da zakomplikuje položaj Srba u BiH, na Kosovu i u Crnoj Gori, a to bi onda otežalo i položaj Srbije u svemu tome. Videli smo da je Velika Britanija nedavno poslala protivtenkovske rakete Kosovu, što jeste neka vrsta poruke da može da se napravi problem “ako bude potrebno”.
Orvel i Haksli
Ima puno onih u Srbiji koji smatraju da bi “ovog puta historija trebala da nas zaobiđe”, da Srbija treba da čeka i ostane u zavjetrini. Da li je to moguće u ovom sukobu?
Potpuno bih se složio sa ovom tezom da “istorija treba da nas zaobiđe”, što neće biti nimalo lako, ali to je jedino što Srbiji preostaje. Mislim da je Srbija iskonzumirala jako puno istorije za jako dugo vremena i da bi istorija ovoga puta zaista mogla da nas zaobiđe. Kao što sam već rekao, skeptičan sam prema mogućnosti da će rat u Ukrajini dalje eskalirati, jer takvo komplikovanje situacije značilo bi ništa manje nego svetski rat. Naravno, nezahvalno je u ovoj situaciji tvrditi nešto pouzdano, jer zaista sa sigurnošću ne možemo da znamo kakav se to “crni labud” može pojaviti, kakva nenadana situacija može da se desi i kakav to usamljeni vuk može nešto da preduzme na svoju ruku. Ali primera radi, i “najveći cirkusant” na međunarodnoj sceni, Severna Koreja, dovoljno se racionalno ponaša u odnosima sa svojim proklamovanim neprijateljima, da ne napravi ništa što bi njima samima moglo da našteti.
Što ako se sukob ipak prelije na Balkan?
Možda precenjujem ulogu racionalnosti u političkim odnosima, ali ponovo se vraćam na Srbiju koja čitavo vreme daje do znanja da ne želi da bude shvaćena kao svrstana na bilo čiju stranu. Ako je to tako, onda se postavlja pitanje kako bi se taj sukob prelio na Balkan, kojim povodom i u čijem interesu. Sigurno da mogući sukob na Balkanu ne bi bio u interesu stanovnika država u regionu. Kojim povodom? Pa sigurno ne zbog Srbije, koja nema nikakav strateški interes da bilo koga napadne, niti bi za to dobila podršku vlastite javnosti. Verujem da je to slučaj sa javnim mnijenjem i u drugim državama u regionu. Konačno, narodi na ovom prostoru imaju dovoljno bolnog iskustva iz prošlih ratova da bi sada bili spremni na neku novu ratobornost. Kada obični čovek gleda ovaj užas u Ukrajini, jasno mu je šta je prava cena sukoba. Iz te vizure gledano, novi rat na Balkanu bio bi za njegove narode financijsko i demografsko samoubistvo. Ljudski i materijalni trošak, uz postojeću depopulaciju stanovništva, bio bi takav da se od toga svi mi nikada ne bismo oporavili. Verujem da je to ovde jasno svima, i političarima i narodima.
"Mala zemlja poput Srbije i sličnih malih država treba da uradi onoliko koliko može: da razvija vlastitu ekonomiju, da štiti svoje energente, da razvija suverenitet vlastitih materijalnih resursa i da gaji svoju vojnu neutralnost i kulturnu autentičnost"
Govori se da je rat u Ukrajini rat u kojem se stvara tzv. novi svjetski poredak. Kako se u takvom poretku mogu snaći male zemlje poput Srbije ili drugih država na Balkanu?
Mi već neko vreme jesmo u novom svetskom poretku, jer se bipolarni ili unipolarni svet pretvorio, sa uticajnim državama na svetskoj sceni, u multipolarni svet. Mračna fantazija današnjeg duha vremena jeste da živimo u nekoj vrsti kombinacije orvelijanske autokratije i “vrlog novog sveta” Oldusa Hakslija. Zato mala zemlja poput Srbije i sličnih malih država treba da uradi onoliko koliko može: da razvija vlastitu ekonomiju, da štiti svoje energente, da razvija suverenitet vlastitih materijalnih resursa i da gaji svoju vojnu neutralnost i kulturnu autentičnost u najvećoj mogućoj meri. Ukratko, neizbežna je koegzistencija malih država sa globalnim političkim, tehnološkim i financijskim tendencijama u svetu, ali definitivno je moguće boriti se, ako govorimo o Balkanu ili o bilo kojoj maloj zemlji, za vlastite vrednosti i specifičnosti. U tom smislu polažem značajnu nadu u mladu generaciju koja je, verujem, prilično politički svesna, od ekologije do zaštite humanijeg i smislenijeg načina života.
pa ja pricam svima da je izmislio bombase, ali badava, svi misle mrski zapad, tako da srbija nastavlja
to sto je vucic vodao bajdena po skadarliji, pa vodao ga jeste, ali i navodao k'o majmuna, a ja sam tek sad ukapirao da nema nista od evrope, vucic je lazov, jedno prica, a drugo radi dok se srpsko javno mnjenje polako okrece od propale eu i postaje sve vise za rusiju
eu majmunise srbiju za ulazak koliko vec?
e sad je doslo vreme da srbija izmajmunise eu kada prete laznim bombama - sve je prevara, i laz, ali se izgleda racuna ko koga izmajmunise
zapadni bombasi ce naterati srbe da omrznu evropu, to ja iz usa mogu da kazem da je sve inscenirao, ali to je krajnji rezultat srbija u PUTINVOJ UNIJI, eu kaput.
Poslednja izmena:
- Poruka
- 372
Dovoljno je da Rusi "slucajno" ispale jednu supersonicnu u Jadransko more sto bi bilo upozorenje zapadu da se ne mjesaju, a mi bi vas rjesili za par mjeseci. Zbog toga vam je svima bolje da ostavite Srbe na miru i da se okrenete sami sebi. Bolje je Srbe imati za dobre susjede nego za neprijatelje, zato bez previse talasanja i vlaznih snova da cete otjerati Srbe sa njihove zemlje.
Stari Sloveni su poznati po tome što su imali reči kao što su odvjetnik, tajnik i velikoučilišteJos jedna stvar je jako interesantna: Hrvati, iako katolici su zadrzali slovenske nazive meseca u godini, kao i jos neke od reci tipa odvjetnik, tajnik, veleuciliste.... dok su pravoslavni ''suvereni'' Srbi umesto toga usvojili mrske latinske nazive.
Корнелије
Domaćin
- Poruka
- 4.597
Да, само је главно остало народ Русије да устане против њега.
JankoTheGreat
Buduća legenda
- Poruka
- 27.326
Foto: BiznisInfo
Zavirite u objekat ruskog trgovačkog lanca koji je danas otvoren u BiH
0BY BIZNISINFO ON 18/05/2022EKONOMIJA
Ruski trgovački lanac Svetofor, u evropskim zemljama poznat pod brendom MERE, započeo je ekspanziju i na bh. tržištu. Oni su danas u Istočnom Sarajevu otvorili svoj prvi prodajni objekat u BiH.
https://www.biznisinfo.ba/zavirite-u-objekat-ruskog-trgovackog-lanca-koji-je-danas-otvoren-u-bih/
Slične teme
