Šta nikad neće videti novi klinci?

[crveni oblak]

Nece osetiti car cekanja crtaca u 19:15

To zavisi od roditelja, a ne od napretka tehnologije.

 

[crveni oblak]

Gde da kupim klikere?

Ima ih svuda gde se prodaju drangulije.

 

[Vera kaplarski]

..i danas igram yamb i remi sa komšinicom

 

[gost 36952]

Pa evo i ja se pitam.
Pročitala sam sve postove, deluje mi da si ti najzadovoljnija sadašnjim "razvojem situacije" i ne mogu čudom da se načudim..

Mozda je moje dete i njegovo drustvo imalo srece jer zivimo u Beogradu u naselju koje je veoma humano za zivot, prilicno daleko od centra. Uvek su imali gde da igraju fudbal i sve ostali, vozili rolere, ada nam je blizu, Kosutnjak nam je blizu, vole da vide sta im po gradu od kulturnih desavanja i on za kompom provodi mnogo manje vremena nego ja. kako god, zaista sam prezadovoljna, a i on, jer mi je bas juce ova tema bila povod da popricam sa njim sta misli o ovome i isti su nam utisci.

A to kako danas živimo mi i naša deca, diktira potrošačko društvo, tehnološki napredak, demokratsko društvo koje podstiče što veću zavisnost od svih materijalnih stvari kako bi nas potpuno otuđilo.
Svaka čast ako ti i tvoja deca živite bolje nego što se nekad živelo.

Sustinski izmadju mog i njegovog odrastanja nema razlike osim mobilnog i kompjutera, ali mu ni jedno ni drugo nisu nista oduzeli od kvaliteta zivota, vec ga samo ucinili prakticnijim i efikasnijim.

Ali nije tema da nas ubeđuješ kako smo mi loši roditelji i kako se sada "kvalitetnije" živi nego da se podsetimo nekih delova našeg detinjstva koja će naša deca propustiti. Da li je to bolje ili lošije za našu decu opet nije tema, poenta i jeste da uporedimo sada i onda.

Nigde nisam nikoga ubedjivala da je losiji roditelj od mene, nego samo iznela da se ne slazem sa tim da je sada losije i da smatram da to zavisi narocito od roditelja koji na malim uzrastim kontrolisu dete, a ujedno ga vaspitavaju za dalje. Uporedila sam u prethodnom delu odgovora...

Što se mene tiče, puno su mi značili spomenari koje smo popunjavali, skupljanje i razmenjivanje sličica za albume, druženje sa svom komšijskom decom istog uzrasta bez straha da li su komšije decoubice ili neki manijaci, što smo pomagali jedni drugima sa školom, a ne naši roditelji, što su nastavnici bili autoritet, što su roditelji mogli da nas vaspitaju, a da ne strahuju da im decu odvedu kojekakve službe, što smo se radovali jedinom crtanom u 7:15 uveče, što smo pre podne imali edukativne programe za decu i što su roditelji dolazili kući s posla po danu pa smo imali vremena da budemo porodica....
Ima toga još, ali mi je sad jako kasno pa ću opet pustiti malo vas.

Sve to sto je obelezilo nase detinjstvo znacilo je i meni, naravno i sve postoji i dalje, samo sto vise ne postoji samo taj jedan crtani i sto obrazovni program vise ne mora da se gleda iskljucivo na RTS-u vec postoje mnoge druge mogucnosti.

Mozda se ne razumemo zato sto nasa porodica ne zivi nekim narocito modernim zivotom, tako da ta prica o potrosackom drustvu ne stoji u nasem slucaju. Zivimo sasvim obicno, oblacimo se prosecno, dete je nauceno da nema neke preterane zahteve u tim smislu, tako da ni tu nema razlike. Tu vrstu pritiska da se dokazujemo kroz materijalne statusne simbole ne osecamo uopste.
Razlika je u odnosu prema profesorskom autoritetu u tom smislu da profesor vise nije bog, a i ne treba da bude. S obzirom da ide u ozbiljnu skolu gde je atmosfera radna, ali normalna bez zastrasivanja, voli i svoju skolu i svoje profesore ali ih se ne boji i drago mi je sto je tako (november zna na koju skolu mislim )

Zao mi je ako nekome moje zadovoljstvo deluje lazno, ali je sasvim realno, provereno i kod samog deteta, a ja s druge strane ne volim obicaj da se stalno kuka kako je lose. Mnogo zavisi od nas, ali je pitanje da li smo spremni da preuzmemo odgovornost za svoj deo roditeljske obaveze. Ako je osnova dobra, dalje se sasvim prirodno slicni druze sa slicnima i sve ide samo od sebe: aktivni sa aktivnima, snobovi sa snobovima, sportski orijentisani sa sportski orijentisanima...

 

[gost 36952]

sad se setih
u moje vreme je bila prica kako deca (mi) previse vremena provodimo pred televizorom umesto da se igramo napolju
a igrali smo se i te kako, samo su takav utisak imali nasi roditelji koji u svom detinjstvu nisu imali TV
a da nije bilo TV-a ne bi bilo ni ctranog u 19 15, ni obrazovnog programa... kojih se danas secamo s nostalgijom i navodimo ih kao jedan primer kvalitetno provedenog detinjstva
da li iko smatra da smo mi osteceni postojanjem TV-a , kasetofona i fiksnog telefona (u nasem detinjstvu) i da su nasi roditelji odrastali kvalitetnije jer to nisu imali kad su bili deca?
nije problem u tehnologiji vec u njenoj upotrebi ili zloupotrebi

 

[Milos Bojanic]

"ej cao, hocemo na Adu na fudbal?"
"Vazi, evo me na fb, sad cu da organizujem ekipu, vidmo se"
(dogovore se mnogo brze nego da idu licno od jednog do drugog ili u nase vreme preko fiksnog ostavljajuci poruke necijoj baki ili bratu...)

"hocemo u bioskop veceras?"
"samo da bacim pogled sta se daje (net naravno), OK, idemo."

"kako si resio onaj zadatak?"
"evo ovako...." (ne gubi se ni minut vremena)

....

Ovako izgleda u teoriji, u praksi je malcice drugacije (mislim na vecinu). I dinamit i marihuana su smisljeni kao pozitivne stvari, ali ga je covek izopacio. Ti koji vise na FB ili igraju igrice ili su u fazi skidanja igrice ili su upravo seli za komp, gde ce da idu na fudbal. A i taj fudbal, ili ga ne vole pa ih smara, ili ga treniraju pa ih je smorio, a sad je letnja pauza pa se treba odmoriti posto se pikanje sa drugarima smatra za umor.

Da bi uzeo privatan cas treba da ti ne znas, da ti roditelj ne zna, da starija sestra ne zna, da ti niko iz komsiluka ne zna, da niko iz razreda ne zna, da niko sa FB ne zna. A uzima ih sve vise, ne studenata nego ucenika petog osnovne gde se rade cetiri operacije sa pozitivnim celim brojevima. Pa nije bas da niko ne zna, ali decu mrzi da trazi pomoc, a ko zna da li ce je i dobiti.

Video sam jedan razgovor trinaestogodisnjaka na FB. Neko je objavio da je decaku stan izgoreo od poda do plafona. 72 osobe likes this. A komentari su bili hahahahahaha, Djole sada ces biti klosar, Djole ce spavati u parku hahahahahahaha, Djole se seli u kartonsko naselje aaaaaaaaaaaaaahaha. Ajde sto niko nije ponudio pomoc, ali NIKO u tri reci nije napisao da mu je zao, da je sreca sto nema povredjenih i tome sl.

Слажем се....али...

Једино моја деца су знала и хтела да играју ластиш, да прескачу вијачу, врте хулахоп...и нико више из целог комшилука...
Покушале су да популаришу те игр емеђу вршњакињама, али безуспешно...

Данас, кад су старије, током викенда и распуста, једино моја деца устају у 9 или 10...већина њихових другара се не буди пре 1-2 поподне...
Некако, чини ми се да је џаба што ја код своје деце покушавам да одржим неке добре навике и да подстакнем дружења и све оно што смо ми имали....када нема одзива код њихових вршњака.
Цео зимски распуст нису успеле ниједну другарицу или друга да убеде да иду заједно на базен, сви су смоорени или спавају...
Чак и летос је био проблем да се скупе и оду заједно на купање... Ником не пада на памет да узму ролере или седни на бајс па да се возају негде... Моја деца би хтела, али немају са ким. А сваки пут кад отворе Фејсбук, стотине њих су онлајн.

И за то смо криви ми, маторци, моја генерација. ''Само нек ми је он код куће, за компјутером...боље него да иде у град па да се дрогира...''
''Шта ћеш напољу - хладно је (топло је, пада киша, дува ветар, снег је...), боље седи код куће и играј игрице.''
То је родитељска линија мањег отпора:''Само да се ја мање секирам!''

Au, meni strasno i budjenje u deset.

Upravo tako. Mozes ti reci da desetogodisnjaka ne treba sacekivati posle skole jer ni nas niko nije cekao, ali mi smo isli kuci u grupama, a ako ostalih 30 roditelja ceka svoju decu u kojoj grupi ce ici tvoje dete? Decu uglavnom mrzi da uce sto je sasvim prirodno i jedva cekaju raspust sto je jos prirodnije, ali kad 20. januara pitas klince kako je bilo na raspustu i 9/10 ti kaze dosadno i smaranje onda je to malo cudno. Onaj deseti kom je bilo lepo za tri nedelje nije izasao iz stana nego je igrao igrice celi dan i noc.

I slazem se da su opet roditelji krivi, sto bi rekla jedna osoba bolje da sedi pred kompjuterom nego da ga nesto pregazi, temperatura nije u idealnih 22-27 i milion drugih izgovora.

Jeste, ali mi ne deluje nimalo ljudski i toplo secanje na predjeni 7. nivo na igrici spram pentranja na krov skole i vrh 30m visokog stabla, decju tucu u kojoj si pobedio i odneo kuci najlepse zuto stene kerushe Done i voleo ga kao da je od zlata, decije kradje i prevarice u vreme ratova, branje najsladjih tresanja, zabranjene voznje biciklima po kolovozu sve do Ade, pravljenje kartonske kuce na tajnom mestu, preskakanje ograde bazena i virkanja u zenske, sporazumevanje tajnim signalima ( umesto sms-om) ... To je detinjstvo, a i igrice su detinjstvo, ali siromasno i verovatno staje u film od 5 minuta.

Slazem se, ali to deca ne vide. Vide smrknute roditelje koji isto tako nekvalitetno trose slobodno vreme uz tv. To je kao kad otac koji se 90 minuta nije mrdnuo iz horizontale pita da li zna sta njegova lenjstina. A stalno ga teram da uci. Pa gospodine ne moras znati matematiku, ali mozes nesto cackati i majstorisati da budes uzor svom detetu. Ko se grozi kad procita kako se deca ne druze, igraju igrice, ne citaju i ne obilaze muzeje. Njihovi roditelji koji se ne druze, igraju igrice, ne citaju i ne obilaze muzeje. Da ne budem pogresno shvacen, posle 4-5. godine roditelji ne treba da se (stalno) igraju sa decom, ali treba da im ponesto pokazu, objasne i ne samo recima "during the war" nego i konkretnim primerom.

Mogao sam jos pisati, ali i ovo je previse vremena za kompjuterom odoh da se penjem na drvo kao pravi predstavnik onih koji znaju sta je zivot.

 

[Lexa]

Članak sa istim naslovom me je podsetio koliko smo imali lepše detinjstvo i kako nas guta hebena tehnologija:
http://www.infogo.biz/sta-nikad-nece-videti-novi-klinci.html

Meni je najtužnije što se deca gotovo više uopšte ne igraju zajedno kao nekad, nema više lastiša, klikeranja, kvrce sa sličicama, žmurke, vije...

Hajde da se setimo svega što je vredelo, a više ne postoji jer je izgubilo bitku pred tehnologijom...

Pročitala sam sve i, izuzev ovog ugrožavanja privatnosti (svi znaju gde smo) ne nađoh ništa što bi me rastužilo. Na primer: faks mašine.
Jao koji bedak, nema više faks mašina

 

[DaDaSt]

Izem ti tehnologiju kad moj muž nema mobilni
Ako ode negde, čik ga nađi

 

[Alisa u zemlji čuda]

Moj ako ode, ne javlja se.

 

[hejti]

Ka' sam se uspentrala na prvo drvo ,shvatila sam smisao zivota

 

[DaDaSt]

Moj ako ode, ne javlja se.

Moj je na kratkom lancu
Skrenusmo malo sa teme, ali moram da napišem da je poverenje ključ
Tako moj hazbnd može da ode u kafanu bez telefona, tako ja mogu da skoknem do sestre u Bg-u..
Bez ljubomorisanja i sl.
Ljubav!

 

[DaDaSt]

Mislim, glup primer, mogu i ja do kafane

 

[Alisa u zemlji čuda]

Mozda je moje dete i njegovo drustvo imalo srece jer zivimo u Beogradu u naselju koje je veoma humano za zivot, prilicno daleko od centra. Uvek su imali gde da igraju fudbal i sve ostali, vozili rolere, ada nam je blizu, Kosutnjak nam je blizu, vole da vide sta im po gradu od kulturnih desavanja i on za kompom provodi mnogo manje vremena nego ja. kako god, zaista sam prezadovoljna, a i on, jer mi je bas juce ova tema bila povod da popricam sa njim sta misli o ovome i isti su nam utisci.

Sustinski izmadju mog i njegovog odrastanja nema razlike osim mobilnog i kompjutera, ali mu ni jedno ni drugo nisu nista oduzeli od kvaliteta zivota, vec ga samo ucinili prakticnijim i efikasnijim.

Nigde nisam nikoga ubedjivala da je losiji roditelj od mene, nego samo iznela da se ne slazem sa tim da je sada losije i da smatram da to zavisi narocito od roditelja koji na malim uzrastim kontrolisu dete, a ujedno ga vaspitavaju za dalje. Uporedila sam u prethodnom delu odgovora...

Sve to sto je obelezilo nase detinjstvo znacilo je i meni, naravno i sve postoji i dalje, samo sto vise ne postoji samo taj jedan crtani i sto obrazovni program vise ne mora da se gleda iskljucivo na RTS-u vec postoje mnoge druge mogucnosti.

Mozda se ne razumemo zato sto nasa porodica ne zivi nekim narocito modernim zivotom, tako da ta prica o potrosackom drustvu ne stoji u nasem slucaju. Zivimo sasvim obicno, oblacimo se prosecno, dete je nauceno da nema neke preterane zahteve u tim smislu, tako da ni tu nema razlike. Tu vrstu pritiska da se dokazujemo kroz materijalne statusne simbole ne osecamo uopste.
Razlika je u odnosu prema profesorskom autoritetu u tom smislu da profesor vise nije bog, a i ne treba da bude. S obzirom da ide u ozbiljnu skolu gde je atmosfera radna, ali normalna bez zastrasivanja, voli i svoju skolu i svoje profesore ali ih se ne boji i drago mi je sto je tako (november zna na koju skolu mislim )

Zao mi je ako nekome moje zadovoljstvo deluje lazno, ali je sasvim realno, provereno i kod samog deteta, a ja s druge strane ne volim obicaj da se stalno kuka kako je lose. Mnogo zavisi od nas, ali je pitanje da li smo spremni da preuzmemo odgovornost za svoj deo roditeljske obaveze. Ako je osnova dobra, dalje se sasvim prirodno slicni druze sa slicnima i sve ide samo od sebe: aktivni sa aktivnima, snobovi sa snobovima, sportski orijentisani sa sportski orijentisanima...

Glavni problem u tvojoj priči je što ti na osnovu svoje porodice negiraš opštu situaciju. Ako malo podigneš glavu i pogledaš oko sebe.
Toliko toga nam se sada nudi da nemamo potrebu za druženjem. Imamo mp3 plejere u ušima, igrice na kompjuteru, filmove na kompjuteru, telefone za dopisivanje. To nas sve udaljava i definitivno se više ne družimo kao nekada. Naša deca nikad neće ni saznati koliko i kako smo se nekada družili, šta nam je sve činilo zadovoljstvo i kako smo se radovali sitnicama. Današnjoj deci je sve na tacni pa su opet besni i nezadovoljni.
Ali jeste činjenica da smo mi narod sklon da ne vidi ništa dalje od nosa. I kad nas tuku po leđima mi ćutimo i zatvaramo oči. A kamoli nešto što nam naizgled daje komfor, a zapravo nas pretvara u asocijalne robote.
I ovo nije trebala da bude tema o pljuvanju na modernu tehnologiju nego samo podsetnik na ono što naša deca neće doživeti. Bez obzira da li su u pitanju dobre ili loše stvari. Niko ne kaže da je tada sve bilo bolje ili da je sada sve bolje. Ali ja lično ne preferiram scenario koji nas čeka u budućnosti, a ta budućnost je već počela.

 

[gost 36952]

Glavni problem u tvojoj priči je što ti na osnovu svoje porodice negiraš opštu situaciju. Ako malo podigneš glavu i pogledaš oko sebe.
Toliko toga nam se sada nudi da nemamo potrebu za druženjem. Imamo mp3 plejere u ušima, igrice na kompjuteru, filmove na kompjuteru, telefone za dopisivanje. To nas sve udaljava i definitivno se više ne družimo kao nekada. Naša deca nikad neće ni saznati koliko i kako smo se nekada družili, šta nam je sve činilo zadovoljstvo i kako smo se radovali sitnicama. Današnjoj deci je sve na tacni pa su opet besni i nezadovoljni.
Ali jeste činjenica da smo mi narod sklon da ne vidi ništa dalje od nosa. I kad nas tuku po leđima mi ćutimo i zatvaramo oči. A kamoli nešto što nam naizgled daje komfor, a zapravo nas pretvara u asocijalne robote.
I ovo nije trebala da bude tema o pljuvanju na modernu tehnologiju nego samo podsetnik na ono što naša deca neće doživeti. Bez obzira da li su u pitanju dobre ili loše stvari. Niko ne kaže da je tada sve bilo bolje ili da je sada sve bolje. Ali ja lično ne preferiram scenario koji nas čeka u budućnosti, a ta budućnost je već počela.

Nisam iznela misljenje samo na osnovu svoje porodice, vec i na osnovu mnogih mladih ljudi koji nam dolaze u kucu, a i mnogih mladih ljudi sa kojima godinama radim, a jako dobro poznajem njihov nacin zivota. Nije mi bila zelja da te nerviram, niti da skrecem sa zadate teme i zao mi je ako te nervira to sto ne vidim dalje od nosa.

Tamo gde su roditelji aktivni i sirokih interesovanja, takva su i deca i nema sanse da se zatupljuju monotonim nacinom zivota. Tamo gde su roditelji pasivni i nezainteresovani, takva su i deca. Vise nego logicno...

Odgovor na temu: ne postoji nista lepo sto smo mi imali priliku da dozivimo, a da ne mogu da dozive i oni, ako im omogucimo da saznaju, vide i probaju. Da bi mogli da izaberu, moraju prvo da imaju priliku da vide, a ta je odgovornost pre svega na roditeljima.

 

[gost 36952]

Naša deca nikad neće ni saznati koliko i kako smo se nekada družili, šta nam je sve činilo zadovoljstvo i kako smo se radovali sitnicama.

Da li ti je zao sto se tvoje odrastanje razlikuje od odrastanja tvojih roditelja i da li smatras da su oni bili u prednosti u odnosu na tebe?

 

[Poznavalac stvari]

Како је кренуло...и сеХ је доведен у питање!
http://forum.krstarica.com/showthre...E-KRESNEMO?p=24423892&viewfull=1#post24423892