Quantcast

STA MISLITE O MJESANIM BRAKOVIMA

itaka.s

Obećava
Poruka
86
Luger:
JA MISLIM DA GENE UVJET TREBA OSVJEZITI NOVOM KRVLJU
I SMATRAM DA JE SASVIM U REDU DA LJUDI STUPAJU U BRAK AKO SE VOLE AKO MOGU DA ZVE ZAJEDNO BEZ OBZIRA NA VJERU
Sasvim je u redu da vera ne treba da bude prepreka, ali je cinjenica da je tim ljudima u situacijama kakve smo imali u davnijoj i ne teko davnijoj proslosti izuzetno tesko.Mnogi su zbog toga morali da odu sto dalje odavde na mesta gde ih niko nece pitati ko su i sta su.Problem nastupi i onda kada brak stupi u krizu iz nekih sasvim drugih razloga, pa kada se krene sa raznoraznim prebacivanjima.Retko se dogodi, a da na povrsinu ne ispliva i ta razlicitost.
Odrasla sam u Vojvodini gde zaista nije bilo vazno sta je ko,i gde ima zaista mnogo mesovitih brakova.Nekima od njih je u proteklom periodu bilo vrlo tesko.Onima koji su morali da odu odavde,upravo zbog toga,trebace mnogo vremena da prebole neke stvari, ako ih ikada i prebole.
 
V

Vrabac

Gost
Vrabac:
Stoorbak:
JaH_G|rL:
Pa dajte malo vise odgovora,odnosno obimnosti..a ne samo slazem se ili ne...ako imate neki stav pokusajte da ga objasnite ;)
Pa shto se teme tice i nemam neki stav!!!! Jednostavno nek' radi svako ko shta hoce, bar shto se toga tice!!!! Ali setimo se samo da neke vere ne podrzavaju meshopvite brakove, zar ne??? Ja josh uvek ne nameravam da se zenim :P
p0z
Stoorbak, posto zivis u Pristini i ateista si - da li bi se ozenio Albankom?
Gde si nestao-zasto mi ne odgovoris na pitanje? Stvarno me zanima, bez losih namera..
 
D

dzoni bravo

Gost
Anonymous:
Sizif:
Anonymous:
Nemam nista protiv. Samo sto se ja nikad ne bi udala za muslimana ili hrvata. samo u pravoslavnoj crkvi pred bogom ozakoniti brak. jedna mi je strina muslimanka druga hrvatica. drugu nikad nisam upoznala. vjencali se poslje 1995... Prva zivi tu preko puta
Ptica Srbicus domesticus ne veruje da je ljubav između dve ptice potpuna i legalna ako nije potvrđena naročitim ritualom trostrukog obilaska oko najdebljeg šumskog drveta. Činu obilaska mora prisustvovati i gavran Corvus religiosa koji svoje prisustvo naplaćuje kesicom crvića ili drugih šumskih plodova. Srbicus iz nepoznatog razloga ne stupa u brak sa srodnicima Croatia independa i Muslimaria verde.
Sizife obaras me s nogu,odakle ti vise inspiracija?Ja bih se rado udala za nekog tamnoputog,deca bi mi bila preslatka.Poznato je da su najlepsa su deca iz mesanih brakova,primera medju poznatima ima dovoljno.
Samo gde u zapadnoj Srbiji da nadjem takvog? :lol:
najlepsa su deca svalera kad ti kazem, no sto se tice mjesovitih brakova jedini problem su mi deca iz tog braka-(objasnjenje) ja sam musliman i ja cu vaspitavati decu da postuju sve religije, da se vjera ne stice po rodjenju vec covek sam treba da odabere svoj put, moja zena treba isto da uradi ali su problem roditelji i rodjaci jedni ce da vuku na jednu drugi na drugu stranu i eto problema. Sada se zabavljam sa djevojkom koja je pravoslavna i kako vreme odmicei i nasa veza jaca problemi oko vere su sve jaci i izrazeniji ali ne sa nase strane, ona ne sme da kaze svojima da se zabavlja sa muslimanom, moji znaju nije im svejedno ali nemaju nista protiv dog god se iskreno volimo i postujemo. No nedavno je moj prijatelj koji se zabavlja sa curom koja je hriscanka imao problem- naime-devojak je odlucila da kaze svojima da se zabavlja sa muslimanom i to je rekla svom ocu, koji se posvadjao sa njom i doziveo srcani napad i umro, sada znajuci kroz sta prolazi moj prijatelj ja ne bi zeleo da prodjem kroz to isto.
 

**case-problem**leptirica

Zainteresovan član
Poruka
301
nemam ništa protiv mješovitih brakova jer ih je oduvijek bilo i bit će i u budućnosti,jer ne možete birati u koga ćete se zaljubiti.srce ne bira.naravno da u takvim brakovima može biti problema kao i u svim drugim,treba ih znati prevazići i biti ustrajni u svojoj ljubavi,boriti se za nju
ps.mrzim kada netko kaže da je veliki vjernik a ne zna poštovati druge religije. ma daj to su zadrte seljačine koji prije rata nisu ni vidjeli crkve.
 
V

Virgo

Gost
Mešoviti brakovi mogu da opstanu,ali ne na balkanskim prostorima.Ovde su ratne uspomene,nacionalne predrasude i slično još aktuelne i biće to ko zna koliko vremena.Bez obzira koliko se neko voleo ne može se odbraniti od uticaja sredine u kojoj živi.Dakle ako hoćete mešoviti brak spakujte kofere i što dalje odavde sa izabranikom/com srca svoga.
 
R

rakun

Gost
Virgo:
Mešoviti brakovi mogu da opstanu,ali ne na balkanskim prostorima.Ovde su ratne uspomene,nacionalne predrasude i slično još aktuelne i biće to ko zna koliko vremena.Bez obzira koliko se neko voleo ne može se odbraniti od uticaja sredine u kojoj živi.Dakle ako hoćete mešoviti brak spakujte kofere i što dalje odavde sa izabranikom/com srca svoga.
:idea: Ma nemoj," ako svi jedu govna onda cu i ja "
:roll: izvini ali se ne slazem sa tobom :!:
 

srbinXP

Zainteresovan član
Poruka
115
izvor: http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_3.html

"...Са овим сеобама проширило се знатно српско етничко подручје. У националним погледу Срби су под Турцима добили изузетан значај, далеко већи него, на пр., Бугари. Они су, истина, изгубили слободу, страдали су доста и физички и материално, давали су тежак порез у крви, али су, ипак, напредовали. Они су имали велику животну снагу, способност сналажења у ситуацији, и у доброј мери потпору својих муслиманских сународника, који су се у Турској попели до високих части. Српска насеља допирала су до иза Будима на северу, до Липове и Арада на истоку, до Жумберка и Книна на западу. Она нису била у етничком континуитету, расплинула су се и с тога многа временом и ишчезла, али су хватала главне прометне и трговачке тачке и допринела привредном и културном развијању извесних наших средина.

Значај ових сеоба треба истакнути и са још једног гледишта. Биолошко јединство југословенске расе, које несумњиво постоји и поред свих ускогрудих племенских реакција, донекле се било помутило животом у посебним политичким јединицама, јер је у њима долазило до мешања са другим расама не само несловенским, него и неиндоевропским. Услед ових сеоба оно се обновило. Нема данас ниједне југословенске области, у којој није дошло до мешања становништва, а врло је мало братстава и породица у којима није било крвне заједнице."
 

srbinXP

Zainteresovan član
Poruka
115
evo odlomak iz istorijskog djela Vladimira Corovica "Istorija Srba" poglavlje "Verski pokreti":
http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/6_6.html

najpre prelasci katolici u pravoslavne:

"Савремени извештаји доносе доста појединости о том, како је у XVII веку католичко становништво осетно назадовало у унутрашњости Турске, и то мање у корист ислама колико у корист православља. Сима Милутиновић изнео је у својој Историји Црне Горе, да је цетињски владика Рувим превео у православље Куче, Дрекаловиће и Братоножиће. Рувим је био савременик Пајсијев и седео је дуго на владичанској столици. Његову активност потврђују и римски извештаји. Међу Бјелопавлићима било је 1633. год. свега још 200 католичких кућа, а 1635. год. међу Зетом и Морачом број католичких душа није прелазио много преко хиљаде. Пипери, који су још 1610. год. сматрани скоро сви као католици, постали су исто већим делом православни. У Попову до 1627. год. од 12 цркава католичких 7 је прешло у православне руке; сличних појава је било и у околини Требиња. Има исто тако вести о преласку католика у православље у Срему, око Руме и Митровице. Главни разлог за то био је тај, што католичко више свештенство у већини није смело да живи под Турцима, него се задржавало махом у суседним хришћанским земљама.(Dakle pravoslavci nisu silili nikoga(prim.srbinxp-a) Много извештаја говори о том, како пук по више година није видео свештеника међу собом. А без непосредног надзора и сталног одржавања веза ствари су природно морале ићи на горе. Босански фрањевци, који су иначе сносили све тегобе са својим народом, нису ван босанског подручја били радо виђени, а и њиховом понашању у Босни стављали су папски визитатори тешке прекоре.
У ово време, 1619-20. год., забележено је и турчење католика у већим масама. У околини Призрена тих је година преко 3.000 душа примило ислам, а око Сутјеске, у Босни, 6-7.000. Међу Бјелопавлићима прешло је 90 породица."

zatim pravoslavnih u katolike:
"На другој страни, у земљама хабсзбуршким, губили су православни на рачун католика. Поступак владике Симеона Вретање само је увод у систематско превођење православних у унијатске редове и у католичанство. Власти су ометале прелазак српским свештеницима, како би народ, обезглављен, лакше примио католичке и унијатске душобрижнике. У том смислу издао је наредбе и сам цар Фердинанд 1638. и 1642. године. Тако се могло догодити, да скоро сви жумберачки ускоци временом приме унију, као и ускоци по Словеначкој. Много католичења вршено је и по Лици. Протестантски покрет није захватио области у којима су Срби живели у гушћим насељима, иако је било извесних тежња у том правцу. Али је у народу ипак постало име лутора као ознака за тешке безбожнике.

У Турској католици су обратили нарочиту пажњу Јужној Србији. У њој су 1658. год. бискупију у Скопљу подигли на степен архибискупије, да би појачали ревност њеног свештенства, али ни та мера није могла зауставити опадање њихова броја. У Боки и по Далмацији трудиле су се црквене власти да православне приведу католичкој цркви, али им успеси нису били значајни, јер им млетачка влада није ишла на руку."

i jos malo:

"Односи између православних и католичких првосвештеника били су неједнаки. Из Рима се тежило и тражило, да верска активност донесе неког плода, па су настављани односи с извесним лицима из српске јерархије. Код православних било је великог колебања. Има доста тужби које говоре о том, како они злостављају католике и како праве насиља католичкој цркви тражећи од њих прирезе и данке. Други су тражили додира с Римом, али веома резервисано. Патриарх Пајсије није хтео да излаже ни себе ни народ. Годинама нема никаквих порука за Рим. Главни радник био је једно време само цетињски владика Мардарије са својим калуђером Висарионом. Конгрегација за пропаганду упутила је с пролећа 1640. тог Висариона са мисионаром Франциском де Леонардис, да са патриархом расправљају о извесним разликама у цркви и да му донесу римску књигу о општим саборима. Патриарх је остао при схватањима православне цркве у чувеном и много расправљаном спорном питању, да Св. Дух исходи од Бога Оца, а не и од Сина (,filioque’). То је, као што се зна, била једна од основних догматских разлика између обе цркве још од времена старог разлаза, и није се дала никако пребродити. Међутим епископ Мардарије је ушао у везе са Римом и признао римску цркву као "матер свега хришћанства" и папу као врховног поглавара. Из Рима су тражили од Мардарија да утиче на патриарха, како би и он променио своје мишљење. Између патриаршије и Рима развила се преписка о тумачењима Светог Писма, али без успеха за римско гледиште, иако су с те стране гледали да утичу на Србе позивајући се на Грке и њихов пристанак на Фјорентинску унију. Уз Рим је пристало, прича се према једном сасвим непоузданом извештају, до 1648. год. неколико стотина свештеника и три владике, али то не изгледа нимало вероватно. Извештаји о том потичу од заинтересованих лица, која су се хтела препознати или извући неке користи. Дух авантуриста и фалзификатора трајао је целог XVII века. Колико је само лажних владарских диплома остављено у то време и колико лажних родослова."

i jos nesto o vjeri na prostoru BiH:
izvor: http://www.rastko.org.yu/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/4_3.html

"...Овај мађарски пораз претставља важан датум у историји Босне и мађарског положаја на Балкану уопште. Овом победом избијају Турци на први план и у тој покрајини и отпочињу припремање своје велике офанзиве. Мађарски је престиж знатно пољуљан и, у ствари, Мађари и на овој страни почињу прелазити у одбрану. Њихов стари замах је осетно скрхан. Босански великаши у борби против Мађара и офанзивног католичанства добили су новог савезника, који је вољан да их прихвати. Традиционална политика апсолутног наслањања на Мађарску није више једина и безусловна. То отсад уноси нов и врло сложен елеменат у босанске односе. Мађарско идентификовање хришћанства с католицизмом, коме су они били не само заточници него и носиоци, учинило је, да се вера почела сматрати не као дубоко уверење, него као политичка потреба. И с тога та вера, често силом натурана, није ушла дубље ни у срца ни у душе. У Србији тај проблем није постојао..."

"Савина организација цркве уткала је православље у цео државни систем и направила га једном врстом националне вере. У Србији се постављала само једна алтернатива: хришћанство или ислам, Срби или Турци. У Босни се, међутим, јављало сад све више питање: Турци или Мађари као врховни господари над широким словенским масама, које су желеле да живе саме и слободно, али којима се то, кроз цело трајање њихове прошлости, сем Тврткова периода, никад није дало. Они су се стално морали повијати пред силом."

e htjeli su van Juge pa su sad pod NATO kontrolom :roll:
 
Top