Šta mislite o Milomiru Mariću?

[Urvan Hroboatos]

Миломир Марић је био значајан публициста у прошлом веку. Овај данашњи се само спрда са свиме и са свима и зарађује паре од тога.

Možda je on autor "Dece komunizma". Pregledao sam ju, i to je zgodno, no Marić mi je novinar koji se motab amo-tamo, ruje po tračevima, čuo od nekog ovo ono....

Novinari baš i nisu ozbiljna pasmina, no on je meni kao publicist lošija verzija Pere Zlatara koji se isto motao svugdje, bio sa svakim, a nije izrazio nikakav svjetonazor. Što ti i takvi ljudi zapravo hoće?

Svjetlo pozornice i to je sve.

 

[комшија]

Marić je tračerski informiran,

Не. Чмарић је веома начитани ерудита са највећом приватном библиотеком ретких књига у Србији, можда и у целом Региону. Е сад друга је ствар што је рођени лажов.

Миломир Марић је био значајан публициста у прошлом веку. Овај данашњи се само спрда са свиме и са свима и зарађује паре од тога.

Зарађивао је лепо он и осамдесетих од "Деце комунизма", a ни плата новинара у Dugi осамдесетих није била мала. После Dugе где је догурао до главног и одговорног уредника, био је уредник краткотрајног часописа Diva који је покренула невенчана супруга покојног контраверзног бизнисмена и шверцера цигарета Вање Бокана, Сања Бошковић, иначе кћерка генерала Неђе Бошковића. После тога се Чмарић, такође за добру плату, запошљава код Богољуба Карића. Код Карића уређује часопис Profil, а затим и ТВ БК. Паре је трошио на ретке књиге, а по кафанама су му други плаћали - никада ни кафу није сам платио. Увек је лагао како нема ни динара.

А његова каријера новинара познатог по томе што прави интервјуе са контраверзним личностима, заправо почиње његовим интервјуом са Антом Топићем Мимаром у Dugi (интервју је ишао у више наставака). Tо је био први интервју са тим мистериозним колекционаром, а наводно и великим фалсификатором, врхунских уметничких дела који је радио (и) за Тита. Интервју је изазвао огромну пажњу јавности осамдесетих. Тај интервју је оно што је лансирало Чмарића, а то се у овој епизоди "Јунаци доба злог" посвећеној Чмарићу не спомиње.
Подстакнут тим успехом, Чмарић креће у Dugi да прави интервјуе са легендарним комунистима и народним херојима, углавном онима који су на овај или онај начин политички "зглајзнули" или на неки други начин били контраверзни. На пример са Кочом Поповићем, затим са тада незаобилазним Милованом Ђиласом, Светозаром Вукмановићем Темпом и другима. Све те интервјуе из Duge ће 1987 да објави у књизи "Деца комунизма". Књига одмах постаје бестселер и ствар престижа да се има у библиотеци премда је била доста скупа за то време. Успех и популарност тих интервјуа у целој СФРЈ је био такав да је на пример Горан Бреговић, инспирисан тим Чмарићевим интервјуима, чак довео поменутог Светозара Вукмановића Темпа да заједно за хором отпева песму "Падај сило и неправдо" на албуму Бијелог дугмета из 1986.

Оригинал издање за које је дизајн и илустрацију урадио сада већ у свету чувени хрватски дизајнер и илустратор Мирко Илић:

 

[Urvan Hroboatos]

Не. Чмарић је веома начитани ерудита са највећом приватном библиотеком ретких књига у Србији, можда и у целом Региону. Е сад друга је ствар што је рођени лажов.

Зарађивао је лепо он и осамдесетих од његових књига "Деца комунизма", a ни плата новинара у Dugi осамдесетих није била мала. После Dugе где је догурао до главног и одговорног уредника, био је уредник краткотрајног часописа Diva који је покренула невенчана супруга покојног контраверзног бизнисмена и шверцера цигарета Вање Бокана, Сања Бошковић, иначе кћерка генерала Неђе Бошковића. После тога се Чмарић, такође за добру плату, запошљава код Богољуба Карића. Код Карића уређује часопис Profil, а затим и ТВ БК. Паре је трошио на ретке књиге, а по кафанама су му други плаћали - никада ни кафу није сам платио. Увек је лагао како нема ни динара.

А његова каријера новинара познатог по томе што прави интервјуе са контраверзним личностима, заправо почиње његовим интервјуом са Антом Топићем Мимаром у Dugi (интервју је ишао у више наставака). Tо је био први интервју са тим мистериозним колекционаром, а наводно и великим фалсификатором, врхунских уметничких дела који је радио (и) за Тита. Интервју је изазвао огромну пажњу јавности осамдесетих. Тај интервју је оно што је лансирало Чмарића, а то се у овој епизоди "Јунаци доба злог" посвећеној Чмарићу не спомиње.
Подстакнут тим успехом, Чмарић креће у Dugi да прави интервјуе са легендарним комунистима и народним херојима, углавном онима који су на овај или онај начин политички "зглајзнули" или на неки други начин били контраверзни. На пример са Кочом Поповићем, затим са тада незаобилазним Милованом Ђиласом, Светозаром Вукмановићем Темпом и другима. Све те интервјуе из Duge ће 1987 да објави у књизи "Деца комунизма". Књига одмах постаје бестселер и ствар престижа да се има у библиотеци премда је била доста скупа за то време. Успех и популарност тих интервјуа у целој СФРЈ је био такав да је на пример Горан Бреговић чак довео поменутог Светозара Вукмановића Темпа да заједно за хором отпева песму "Падај сило и неправдо" на албуму Бијелог дугмета из 1986.

Оригинал издање за које је дизајн и илустрацију урадио сада већ у свету чувени хрватски дизајнер и илустратор Мирко Илић:

Pogledajte prilog 1256808

Načitanoszt nije erudicija. Ono što sam vidio iz te knjige, a i iz njegovih nastupa, Marić je zabavljač i tračer.
On nema nikakav svjetonazor; on bi vjerojatno htio osobno materijalno bogat život i sl., no on je, kad bih naletio na njegova gostovanja i sl.- to je sve prazno.

Marić je tipičan Srbin, nekad uspješan i komunikativan, no često prazan i tendenciozan, kao da mu nema daske u glavi.

I njegovi gosti s titulama (Milo Lompar, Srđa Trifković, Miloš Ković,..)- sve je to čorbine čorbe čorba.
Oni drndaju na 2-3 žice svoju priču i ne znaju, ili ne žele znati ono što nije ugodno njihovim ušima.

Najčešće sam čuo- ne kod Marića- Lompara i Trifkovića, i to su kognitivni promašaji. Ljudi obrazovani na svojim poljima, no opterećeni nekim fantazijama, urotama, babarijama, pojednostavljenjima (Lompar o srpskoj kulturi 20. st. i komunizmu, Trifković o islamu i zapadnoj dekadenciji).

To su sve ideologizirane oglodane suhe kosti.

 

[Urvan Hroboatos]

Sva ta Marićeva naklapanja su bezvezna, bar koliko sam vidio.

On cvili kako je mislio "u Evropu"; kako su eto Francuzi i ostali ispali nezahvalni (zahvalnost u politici ne postoji); zatim prelazi preko Miloševićeve agresivne politike kopja je od Jugoslavije htjela stvoriti Srboslaviju, pa kad nije išlo, veliku Srbiju..; drlja o masovnom bijegu Srba tijekom Oluje, a šuti o tom kako je dvostruko veći broj Hrvata protjeran 1991.; cvili o nekoj nepravdi prema Srbima, a šuti kako su Srbi prigrabili svo oružje JNA i krenuli u osvajački rat kojeg ne bi bilo da su drugi proprorcionalno dobili oružje; lupeta o beogradskom podzemlju, a ne pita se kakvo je to trulo društvo koje ima i omogućava takve kriminalne organizacije; dipla o Rusiji, a da nije jasno rasčistio što je tu tko i kako...

To je ejdan šljam.

 

[GeorgeV]

Preleteh brzinski pa pročitah "Šta mislite o Mitru Miriću?"

O Mitru sve najbolje.

 

[комшија]

Načitanoszt nije erudicija. Ono što sam vidio iz te knjige, a i iz njegovih nastupa, Marić je zabavljač i tračer.

Немој да лупаш. Чмарић је ходајућа енциклопедија људи и догађаја који зна јако много о политици, уметности, о књижевности посебно ...

On nema nikakav svjetonazor; on bi vjerojatno htio osobno materijalno bogat život i sl., no on je, kad bih naletio na njegova gostovanja i sl.- to je sve prazno.
Marić je tipičan Srbin, nekad uspješan i komunikativan, no često prazan i tendenciozan, kao da mu nema daske u glavi.

I njegovi gosti s titulama (Milo Lompar, Srđa Trifković, Miloš Ković,..)- sve je to čorbine čorbe čorba.
Oni drndaju na 2-3 žice svoju priču i ne znaju, ili ne žele znati ono što nije ugodno njihovim ušima.

Najčešće sam čuo- ne kod Marića- Lompara i Trifkovića, i to su kognitivni promašaji. Ljudi obrazovani na svojim poljima, no opterećeni nekim fantazijama, urotama, babarijama, pojednostavljenjima (Lompar o srpskoj kulturi 20. st. i komunizmu, Trifković o islamu i zapadnoj dekadenciji).

To su sve ideologizirane oglodane suhe kosti.

"Криво седи право беседи" каже наша Србијанска народна пословица. Чмарић је имао редак таленат, а био је први у томе на подручју целе СФРЈ, да естрадизацијом не-естрадних тема постигне на популарности. Био је сјајан како би се у популарној музици назвало, "аранжер", јер ко би осамдесетих читао све те интервјуе са тада већ јако маторим комунистима да су се појавили у рецимо тадашњој "Борби", на начин на који би их "Борба" објавила? Нико. А Чмарић их је тако "аранжирао" да их је читао свако, премда у тим интевјуима није речено ништа богзнашта спектакуларно. Ти интервјуи су били претеча "Голог живота".

 

[GeorgeV]

Inače, u Srbistanu tu Ćirilicu, koliko znam, prate samo dokoni penzioneri, neki nazovi politički analitičari i ostali govnari koji nemaju poštenog posla u životu.

Van Srbistana, koliko vidim po ovom slavnom forumu, Ćirilicu i Marića prate samo pojedini Srbima opterećeni bošnjački i hervatski idioti pod PTSP-om.

 

[Urvan Hroboatos]

Немој да лупаш. Чмарић је ходајућа енциклопедија људи и догађаја који зна јако много о политици, уметности, о књижевности посебно ...

Dosta dobra ilustracija promašenosti tipičnog srpskog mentaliteta. Marić je pikzibner dobar za zabavu, ni u ozbiljnijim sredinama nitko ga ne bi uzimao previše ozbiljno. Ni važniji novinari u svjetskim medijima, svjetskim- nisu nešto. Chris Hedges iz NYT je ispao budala i paranoik; nije čini bolji ni Bernstein iz dvojca o Watergateu. No, istraživačko novinarstvo nekad i daje rezultate, ali parcijalno. Takvi kao Marić su pak samo yebivjetri bez ikakvog jačeg rada i postignuća, prepričavatelji tračeva i babarija.
Ni potrošene povijesne osobe često nisu bolje- takav je general Ivan Mišković, moćni šef KOSA, koji upravo izdaje, kao 100godišnjak, memoare koji će, sigurno je, biti samo kompilacija naklapanja i gerijatrijskog lupetanja.

"Криво седи право беседи" каже наша Србијанска народна пословица. Чмарић је имао редак таленат, а био је први у томе на подручју целе СФРЈ, да естрадизацијом не-естрадних тема постигне на популарности. Био је сјајан како би се у популарној музици назвало, "аранжер", јер ко би осамдесетих читао све те интервјуе са тада већ јако маторим комунистима да су се појавили у рецимо тадашњој "Борби", на начин на који би их "Борба" објавила? Нико. А Чмарић их је тако "аранжирао" да их је читао свако, премда у тим интевјуима није речено ништа богзнашта спектакуларно. Ти интервјуи су били претеча "Голог живота".

To i jest max doseg, estradizacija koja neminovno vodi idiotizaciji. U najozbiljnijoj zemlji svijeta, SAD, Trump je estradizacijom došao na vlast i sišao. Estradizacija je znak dekadencije i nepouzdanosti društva, a Marići svih zemalja su upravo to- cirkusanti koji ne mogu ništa ozbiljno stvoriti, ili pomoći da se stvori- kao što je svojedobrno uspio u manjem dijelu hrvatski novinar Nenad Ivanković- nego djeluju kao agensi idiotizacije društva i korupcije.

 

[sokvisnja]

Немој да лупаш. Чмарић је ходајућа енциклопедија људи и догађаја који зна јако много о политици, уметности, о књижевности посебно ...


"Криво седи право беседи" каже наша Србијанска народна пословица. Чмарић је имао редак таленат, а био је први у томе на подручју целе СФРЈ, да естрадизацијом не-естрадних тема постигне на популарности. Био је сјајан како би се у популарној музици назвало, "аранжер", јер ко би осамдесетих читао све те интервјуе са тада већ јако маторим комунистима да су се појавили у рецимо тадашњој "Борби", на начин на који би их "Борба" објавила? Нико. А Чмарић их је тако "аранжирао" да их је читао свако, премда у тим интевјуима није речено ништа богзнашта спектакуларно. Ти интервјуи су били претеча "Голог живота".

Sve stoji ovo sto si rekao, ali ima on neku bolesnicku crtu. Secam se kada su bili oni Parovi da je njegova zena Vesna Radusinovic rekla da on na neki perverzan nacin uziva u svemu tome. On se ustvari negde sprda sa celom ovom situacijom, ali kazem, da nisi patoloska licnost, i ta sprdnja ima granicu, koju je on presao.

 

[sokvisnja]

Dosta dobra ilustracija promašenosti tipičnog srpskog mentaliteta. Marić je pikzibner dobar za zabavu, ni u ozbiljnijim sredinama nitko ga ne bi uzimao previše ozbiljno. Ni važniji novinari u svjetskim medijima, svjetskim- nisu nešto. Chris Hedges iz NYT je ispao budala i paranoik; nije čini bolji ni Bernstein iz dvojca o Watergateu. No, istraživačko novinarstvo nekad i daje rezultate, ali parcijalno. Takvi kao Marić su pak samo yebivjetri bez ikakvog jačeg rada i postignuća, prepričavatelji tračeva i babarija.
Ni potrošene povijesne osobe često nisu bolje- takav je general Ivan Mišković, moćni šef KOSA, koji upravo izdaje, kao 100godišnjak, memoare koji će, sigurno je, biti samo kompilacija naklapanja i gerijatrijskog lupetanja.



To i jest max doseg, estradizacija koja neminovno vodi idiotizaciji. U najozbiljnijoj zemlji svijeta, SAD, Trump je estradizacijom došao na vlast i sišao. Estradizacija je znak dekadencije i nepouzdanosti društva, a Marići svih zemalja su upravo to- cirkusanti koji ne mogu ništa ozbiljno stvoriti, ili pomoći da se stvori- kao što je svojedobrno uspio u manjem dijelu hrvatski novinar Nenad Ivanković- nego djeluju kao agensi idiotizacije društva i korupcije.

Maric je kapacitet, ogroman. Ali je njegova licnost, upitna. Gresis u oceni njegovih sposobnosti kao novinara.

 

[Urvan Hroboatos]

Da napišem koju i o njegovim uglednijim gostima (ne toliko njegovim, jer sam naletio na njih drugdje na YT):

* Milo Lompar je prof. srp. književnosti 18. i 19. st. Vrstan znalac srpske kulture. No on do besvijesti priča o geopolitici (o kojoj nema pojma), svjetskoj ekonomiji (nema pojma), vojnim odnosima (nema pojma). Njegove su fiksacije jugokomunizam, koji je navodno očarao i mentalno ubio Srbe (zašto su onda Srbi bili oduševljeni jugokomunsiti? kako to da je UBDA ubijala vani mahom Hrvate, koji nisu imali veze s terorom (Bruno Bušić, Stjepan Đureković,..) a Srbe je nagrađivala? zašto su Srbi plačip@@ke za Jugoslavijom, a Hrvati ne?), da su su SFRJ vladali Hrvati (što lako oboriva besmislica, pogledaju li se strukture vlasti i ekonomsko-kulturni razvoj. Konačno- bez Hrvata, Srbija je rupčaga koja sama tone u beznađe napuhano suludim ambicijama); da su srbijanski međuratni intelektualci potiskivani u SFRJ, što je bila golema šteta (njegovi primjeri su Slobodan Jovanović i Bogdan Popović- posve marginalne pojave koje nemaju ništa ponuditi); da oko jezika Hrvati su valjda nešto kao "uzeli" (on prikazuje točno povijest srpskoh književnog jezika kroz stoljeća, no munjevito je "zaboravio" da Hrvati imaju na govornom jeziku pisanu kulturu 600 godina dulju od Srba); da....

* Srđa je Trifković falsifikator islama, Albanaca i svega hrvatskoga. On o povijesti islama, napose u posljednjih 200 godina, naklapa obične ispraznice, a da nije uzeo u obzir ozbiljna istraživanja drugih političkih mislilaca i sociologa i kulturologa; o Albancima lupa gluposti, prešućujući srpski teror nakon doba Balkanskih ratova; zatim prikazuje kosovske Albance kao nemoćne divljake, a istodobno ih označava nasilnom kriminalnom organizacijom. Dobro, ako su sposobni za organizirani kriminal- nije baš da će biti nesposobni da sami potuku bilo kakav srpski pokušaj da im se stane na rep. O Hrvatima je nadrobio toliko gluposti, od nepoznavanja ustaškog pokreta, do dublje u povijest hrvatske naciogeneze, a kamoli onog što su Hrvati htjeli i ostvarili u posljednjih 30-40 godina.

Egzemplarni dripci, a ranga profesora i akademika.

Prava rulja za Marića.

 

[комшија]

To i jest max doseg, estradizacija koja neminovno vodi idiotizaciji.

Не води неминовно. Чак шта више, сјајно што је на тај начин Чмарић тада младим читаоцима, осамдесетих, значи усред Новог таласа, хевиметала и холивудских филмова попут Rambo: First Blood Part II, Aliens или A Nightmare On Elm Street, интервјуима у Dugi односно књигом "Деца комунизма", приближио ликове попут Светозара Вукмановића Темпа, Коче Поповића, Родољуба Чолаковића и осталих антифашиста и народних хероја. Чмарић сад ово што ради, он ради јер популистичком режиму то одговара и може му се. Кад је наше друштво било нормалније, и Чмарић је био "нормалнији".

 

[комшија]

Sve stoji ovo sto si rekao, ali ima on neku bolesnicku crtu. Secam se kada su bili oni Parovi da je njegova zena Vesna Radusinovic rekla da on na neki perverzan nacin uziva u svemu tome. On se ustvari negde sprda sa celom ovom situacijom, ali kazem, da nisi patoloska licnost, i ta sprdnja ima granicu, koju je on presao.

Чмарић је на неки начин генијалан. На пример, он није имао искуства рада на телевизији када је постао уредник ТВ БК. А то је била феноменална телевизија док ју је он водио. Сада таква телевизија не постоји. Ови што коментаришу Чмарића у "Јунаци доба злог" се нешто као негативно одредили према ТВ БК, па не разумем да ли je нису гледали или су лажови. Пре ће да бидне ово друго. Jер премда је Чмарић прешао на тамну страну, Чмарић је чак и такав "поштенији" од ботова лажног опозиционара Ђида, a који су се нашли да коментаришу Чмарића у епизоди "Јунаци доба злог", као што је масни Pisac punk proze, та некадашња перјаница "белих листића" (превара која је довела СНС на власт), дупљак и полицијски денунцијант, и Funny Георгиев.

 

[Draven Lazslo]

Sve najgore

 

[sokvisnja]

Чмарић је на неки начин генијалан. На пример, он није имао искуства рада на телевизији када је постао уредник ТВ БК. А то је била феноменална телевизија док ју је он водио. Сада таква телевизија не постоји. Ови што коментаришу Чмарића у "Јунаци доба злог" се нешто као негативно одредили према ТВ БК, па не разумем да ли je нису гледали или су лажови. Пре ће да бидне ово друго. Jер премда је Чмарић прешао на тамну страну, Чмарић је чак и такав "поштенији" од ботова лажног опозиционара Ђида, a који су се нашли да коментаришу Чмарића у епизоди "Јунаци доба злог", као што је масни Pisac punk proze, та некадашња перјаница "белих листића" (превара која је довела СНС на власт), дупљак и полицијски денунцијант, и Funny Георгиев.

Da, BK je bila dobra televizija. Mislis na Slobu Georgieva?

 

[27E]

meni je odvratan. i nevazan

 

[HEFESTOS 1]

Марић изванредно дрма кавезе. и на томе му одајем признање...
Као новинар- није нарочито проницљив; превише таблоидан стил, за мој укус, али је то одлично уклопио са својом идејом да кад нико други не сме- он чачка многе забрањене теме и табуе.
А ко је и какав је- најлепше се види по томе ко га је овде испљувао...