Не. Чмарић је веома начитани ерудита са највећом приватном библиотеком ретких књига у Србији, можда и у целом Региону. Е сад друга је ствар што је рођени лажов.
Зарађивао је лепо он и осамдесетих од његових књига "Деца комунизма", a ни плата новинара у Dugi осамдесетих није била мала. После Dugе где је догурао до главног и одговорног уредника, био је уредник краткотрајног часописа Diva који је покренула невенчана супруга покојног контраверзног бизнисмена и шверцера цигарета Вање Бокана, Сања Бошковић, иначе кћерка генерала Неђе Бошковића. После тога се Чмарић, такође за добру плату, запошљава код Богољуба Карића. Код Карића уређује часопис Profil, а затим и ТВ БК. Паре је трошио на ретке књиге, а по кафанама су му други плаћали - никада ни кафу није сам платио. Увек је лагао како нема ни динара.
А његова каријера новинара познатог по томе што прави интервјуе са контраверзним личностима, заправо почиње његовим интервјуом са Антом Топићем Мимаром у Dugi (интервју је ишао у више наставака). Tо је био први интервју са тим мистериозним колекционаром, а наводно и великим фалсификатором, врхунских уметничких дела који је радио (и) за Тита. Интервју је изазвао огромну пажњу јавности осамдесетих. Тај интервју је оно што је лансирало Чмарића, а то се у овој епизоди "Јунаци доба злог" посвећеној Чмарићу не спомиње.
Подстакнут тим успехом, Чмарић креће у Dugi да прави интервјуе са легендарним комунистима и народним херојима, углавном онима који су на овај или онај начин политички "зглајзнули" или на неки други начин били контраверзни. На пример са Кочом Поповићем, затим са тада незаобилазним Милованом Ђиласом, Светозаром Вукмановићем Темпом и другима. Све те интервјуе из Duge ће 1987 да објави у књизи "Деца комунизма". Књига одмах постаје бестселер и ствар престижа да се има у библиотеци премда је била доста скупа за то време. Успех и популарност тих интервјуа у целој СФРЈ је био такав да је на пример Горан Бреговић чак довео поменутог Светозара Вукмановића Темпа да заједно за хором отпева песму "Падај сило и неправдо" на албуму Бијелог дугмета из 1986.
Оригинал издање за које је дизајн и илустрацију урадио сада већ у свету чувени хрватски дизајнер и илустратор Мирко Илић:
Pogledajte prilog 1256808