- Mi smo bili zabrinuti da ce Jugoslavija biti napadnuta od strane SSSR-a. To je bio odnos SAD prema Jugoslaviji sve vreme od hrabrog jugoslovenskog odvajanja od sovjetske kontrole. Znali smo da su Sovjeti bili ljuti zbog toga. Cesto su pretili Titu ali nikada nisu presli tu granicu. Mi smo, stoga, podrzavali Jugoslaviju, pre Titove smrti, ali i u vreme kada je bilo jasno da ce Tito preminuti. Jugoslavija i Tito bili su za nas veoma vazni i nasi odnosi bili su veoma dobri tokom celog "hladnog rata". Sa mnom je na sahranu dosao veliki broj Amerikanaca. Tito je bio veliki ratni lider i postovani politicar - objasnjava Volter Mondejl. - Nesto ranije, Sovjetski Savez je napao i zauzeo Avganistan, sto je za nas bilo vazno upozorenje da nesto slicno moze da se desi Jugoslaviji. Predsednik Karter je u vise navrata licno upozoravao sovjetske lidere da se uzdrze od takvih koraka i trazio od njih da se licno izjasne o tome. Nas poziv liderima sveta bio je demonstracija naseg stava da podrzavamo Jugoslovene u, za njih, teskim trenucima - kaze Volter Mondejl.
Volter Mondejl je sa 49 godina postao 42. potpredsednik SAD u vreme predsednikovanja Dzimija Kartera od 1977. do 1981. Danas su Karter i Mondejl rekorderi koji su u zivotu i nakon sto su napustili Belu kucu pre 26 godina. Mondejl je rodjen 5. januara 1928. u Minesoti, ali ga je predsednik Karter uvek oslovljavao sa "Fric", sto je mnoge navodilo da zakljuce da je nemackog porekla. On je, u stvari, norveskog porekla i njegovo prezime je zapravo Mundal. Bio je clan Demokratske radnicko-seljacke partije koju je osnovao nekadasnji potpredsednik Hjubert Hamfri i vise puta senator. Nakon sto je Karter porazen od Ronalda Regana, Mondejl mu se suprotstavio 1984, ali je takodje porazen. U vreme predsednikovanja Bila Klintona, bio je americki ambasador u Japanu od 1993. do 1996. Nalazi se u upravnim odborima brojnih fondacija, korporacija i dobrotvornih institucija - od Princevskog masonskog hrama do RAND korporacije i Enciklopedije Britanika.
Pocetkom 1980. Tito i Jugoslavija su bile jedna od dominantnih tema Karterove administracije. Prema svedocenju visedecenijskog sovjetskog ambasadora u Moskvi Anatolija Dobrinjina u knjizu "In Confidence - Moscow’s Ambassador to America’s Six Cold War Presidents", u razgovoru o sovjetskoj politici u Aziji, licno mu se obratio Karterov drzavni sekretar Sajrus Vens s kojim je inace imao veoma bliske odnose, s pitanjem o sovjetskim namerama prema Jugoslaviji. "Vens je uporedio ovo (eventualni sovjetski napad na Iran ili Pakistan iz Avganistana) s hipotetickim napadom na Jugoslaviju posle Titove smrti, sto bi dovelo nase odnose na ivicu katastrofe", pise Dobrinjin. Vens je u razgovoru nastavio da insistira na pitanju odnosa prema Jugoslaviji, na sta je Dobrinjin odgovorio da takvi planovi ne postoji govoreci s "poznavanjem stvari", buduci da se upravo vratio iz Moskve, ali je napomenuo da je osetio da iza takvih pitanja stoji "geopoliticka teorija Zbignjeva Bzezinskog koji se uvek interesovao za sovjetsku veliku strategiju" i cija su shvatanja dominirala u Vasingtonu i Karterovoj administraciji u to doba.
Buduci da nije bio siguran kako ce se Sovjeti ponasati, predsednik Karter je naredio da se sastane uzi tim Saveta za nacionalnu bezbednost kome je predsedavao pomocnik savetnika Bzezinskog Dejvid Aron i da utvrdi drzanje americke vlade za slucaj Titove smrti i njegove sahrane. Najblizi saradnici predsednika Dzimija Kartera odrzali su sastanak u petak, 17. januara 1980. kome je predsedavao Dejvid Aron, na kojem su usvojili uputstvo o americkom ponasanju u slucaju Titove smrti.
Potpredsednik Mondejl, pokazujuci na dokument koji ima svega tri strane i analizirajuci posle vise od 25 godina ponovo njegov sadrzaj, istice da se po njemu vidi koliku vaznost su imali Tito i Jugoslavija za Sjedinjene Drzave. Postoji iz tog vremena i beleska o Jugoslaviji iz jednog poverljivog razgovora u kojoj je napisano da je razgovarano o americkoj pomoci u izgradnji nuklearne centrale "Krsko" kao i analiza Centralne obavestajne agencije (CIA) o kretanjima u Jugoslaviji posle Titove smrti koja je uradjena posle Titovog odlaska u bolnicu.
Dokument sa sastanka veoma precizno definise americko ponasanje. Podeljen je u vise odeljaka: prisustvo na sahrani, ekonomska pitanja, poruka saucesca, terorizam, posete, koordinacija javnih nastupa, Kongres, vojno snabdevanje, vojne akcije, cetvorolateralno planiranje.
Odluceno je da Bela kuca sacini listu prisutnih i da se pazi koliko clanova kabineta treba da bude na njoj. Prisustvo predsednika Kartera jugoslovenska strana bi pozdravila, ali se ne bi dopalo Sovjetima kojima bi to bio pokazatelj americke podrske Jugoslaviji. Ukoliko predsednik ne bude prisustvovao, to bi, opet, moglo da bude pogresno shvaceno od strane Sovjeta da SAD ne podrzavaju snazno Jugoslaviju.
Visoki americki ekonomski predstavnici takodje bi trebalo da budu na sahrani i na taj nacin upute znak podrske Jugoslaviji. Predstavnici najvecih investitora treba da budu u delegaciji, a ministarstvu finansija je dat zadatak da analizira ekonomsko stanje Jugoslavije i perspektive. "Potrebno je da nase saveznike ohrabrimo da vise ekonomski podrze Jugoslaviju. U ekonomskoj grupi nalazi se zahtev da visoki zvanicnici Ministarstva finansija, odnosno sam ministar Bil Miler treba da prisustvuje sahrani da bi "poslao pozitivan signal Jugoslovenima". Sledecih pet tacaka su: 1. predstavnici nasih najvecih investitora u Jugoslaviji treba da budu ukljuceni u delegaciju na sahrani u Beogradu. 2. Ministarstvo finansija i Stejt department treba da prouce jugoslovensku ekonomsku situaciju da bi videli gde treba da se ona ojaca. 3. INR treba da sacini analizu jugoslovenskih ekonomskih problema i perspektive resavanja. 4. Henri Oven bi trebalo da razmotri koriscenje PL 480 za Jugoslaviju. 5. Potrebno je da ohrabrimo nase saveznike da ucine vise za Jugoslaviju na tom planu (Miler bi trebalo da to ucini dok je ove nedelje u Evropi).
Naredjeno je da se "odmah intenzivira pracenje svih sumnjivih emigrantskih teroristickih grupa", kao i da se odmah sacini "plan nadzora". "Potrebno je izbeci spekulacije koje ce ostaviti utisak da smo mi previse zabrinuti za Jugoslaviju. To ce samo dodati ulje na vatru i iritirati Jugoslovene. Potrebno je da naglasimo nase uverenje u sposobnost Jugoslavije da se nosi sa ovom situacijom", zakljucuje se u dokumentu.
Nakon ovoga usledila je citava lista vojnih mera koje je trebalo da "ojacaju samopouzdanje Jugoslavije", ukljucujuci isporuku raznih vrsta raketa i uplovljavanje nosaca aviona "Saratoga" u Jadran i jugoslovenske teritorijalne vode.
Deset dana posle usvajanja ovog dokumenta, predsednik Karter je 27. januara 1980. uputio i pismo sovjetskom lideru Leonidu Breznjevu u kojem je predlagao "razjasnjenje velikog broja pitanja preko privatnog i licnog kanala komunikacije" jer je "opasnost od nesporazuma sada veca nego bilo kada u nasim odnosima". Karter je u ta pitanja ubrojao i Jugoslaviju, za sta je rekao da "oseca da je vazno da ga razmotrim licno sa vama". Veoma otvorenim tonom, americki predsednik pise:
- S pogorsanjem Titovog zdravlja, buducnost Jugoslavije je postala predmet brojnih spekulacija. Mislim da je neophodno da razumete nase misljenje povodom Jugoslavije u periodu koji je pred nama. Mi i nasi saveznici pridajemo najvisu vaznost nezavisnosti, jedinstvu i teritorijalnom integritetu nesvrstane Jugoslavije. Jugoslovenska vlada, bez obzira na rukovodstvo koje joj je na celu, mora da bude slobodna u izboru vlastitog unutrasnjeg i spoljnog pravca delovanja. Sjedinjene Drzave i njeni saveznici nemaju nameru da se mesaju u unutrasnje stvari Jugoslavije, bilo sada ili u buducnosti. Mi ocekujemo da Sovjetski Savez i njegovi saveznici deluju na slican nacin. Vi posebno treba da razumete da bi svaki napor (od strane Sovjetskog Saveza, umetnuo je predsednik Karter rukom na nacrtu pisma) da se oslabi unutrasnje jedinstvo Jugoslavije ili potkopa njena tradicionalno nezavisna spoljna politika bilo neprihvatljivo za SAD. Ja bih pozdravio vasu potvrdu da i vi nameravate da vodite politiku paralelnu s nasom", napisao je americki predsednik.
Tokom Titove bolesti, Dzimi Karter se preko pomocnika drzavnog sekretara Sajrusa Vensa interesovao za Titovo zdravlje i ponudio da SAD ucine sve sto mogu da pomognu Titovo lecenje, predlazuci upucivanje tadasnjeg cuvenog kardiologa doktora De Bejkija, na ispomoc timu jugoslovenskih lekara.
U medjuvremenu, stigla je i posebna analiza CIA, sacinjena za najuze drzavno rukovodstvo. "Veliki, stari covek balkanske politike, marsal Tito, vise ne vlada", saopsteno je na pocetku analize. U trenutku dok je pisana, "osnivac nesvrstanosti, izumitelj prvog novog tipa socijalizma posle Lenjina, prijatelj ili najmanje kolega svetskih vodja, od Staljina i Ruzvelta, preko Hruscova i De Gola, do Hua Guofenga i Kartera" bio je smrtno bolestan. Bio je to trenutak koji su mnogi oportunisti iznutra i spolja dugo sekali da bi iskoristili svoje mracne opcije, navedeno je u studiji.
