Šta mislite šta bi bilo kad se niko nikada ne bi molio?
Ništa ne bi bilo. Ne bi moglo da biva..
Постоје различити степени молитве.
Први степен је телесна молитва, која
се више састоји од читања, стајања, поклона. Пажња бежи, срце је безосећајно,
нема жеље за молитвом: ту је присутно трпљење, труд, зној. Ипак, без обзира
на то одреди границе, и твори молитву. То је делатна молитва.
Други степен је молитва с пажњом: ум се навикава да се сабира за време
молитве и да је у целини изговори са свешћу, без расејавања. Пажња се
сараствара (спаја) са написаном речју и изговара је као своју.
Трећи степен је молитва осећања: од пажње се загрева срце, и оно што је тамо
у мислима, овде постаје осећање. Тамо је реч скрушености, а овде је скрушеност;
тамо је молба, а овде осећање нужде и потреба. Онај ко је прешао на осећања
моли се без речи, јер је Бог Бог срца. Зато је то максимум молитвеног васпитања
– да се када човек стане на молитву прелази са осећања на осећање. Притом
човек може да престане да чита, исто као и да размишља, већ нека остане само
у осећању, са извесним молитвеним знацима…
Када молитвено осећање постане непрекидно почиње духовна молитва која је
дар Духа Божијег, Који се моли уместо нас, – последњи степен молитве која
може да се појми. Међутим, кажу да постоји још и уму непојамна молитва, то
јест молитва која превазилази границе свести (тако је код светог Исака Сирина).
Најлакше средство за постизање непрекидности молитве јесте да се човек
навикава на Исусову молитву и да је укорени у себи. Искусни мужеви у духовном
животу, које је Бог научио, пронашли су ово једноставно и уједно сведејствено
средство за утврђивање духа у свим духовним делањима, као и у свом духовном
подвижничком животу, те су у својим поукама оставили подробна правила о њој.
https://svetosavlje.org/umno-delanje-o-molitvi-isusovoj/9/
proračun ili taj baš pojam što je za tebe stvaran?
