На једном форуму овде човек, очито под утицајем многобројних најава смака света, а које подстичу догађања којима смо окружени, од промена климе до политичких турбуленција, тражио је предлоге шта би требао да уради пре тог краја света? Шта је важно да не пропусти?
Предлагали су му много тога. Од одласка на утакмицу до остављања потомства а нико није образложио разлоге тога или зашто би све то радио?
Увек се сетим, када причамо о тој теми, филма "Спасавање редова Рајана" кога извуку из немачког обруча али по цену губитка многих живота, тако да му капетан, умирући, каже да то не буде узалуд и да проживи живот тако да све те жртве положене зарад његовог спасавања, имају неки смисао.
И на крају филма, када је Рајан већ старац, долази на гроб тог капетана водећи породицу, синове и унуке питајући се да ли је успео у томе. Да ли је оправдао своје спасење јер је ето формирао породицу.
Није то успех. То је градња кула од карата.
Треба у животу тражити оно што не настаје, нити нестаје, већ увек јесте како би рекао Платон. Сва задовољства, све уобичајене активности јесу пролазне, ништавне, апсурдне. Као што су ништавна сва задовољства осуђеника који чека извршење смртне казне.
Ма колико наизглед исправно мишљење било да ми нестајемо после смрти а остаје свет, то није тачно. Свет као такав нестаје а ми остајемо. "Ништа" је псеудопојам без значења и никада за нас неће бити неко "ништа", већ нешто. Тако да је смрт реалан прелаз у нешто.
Пре смрти треба се дакле припремити за то нешто, стицати знање. Знање које ће разоткривањем илузорне природе света и живота и ништавности овакве врсте егзистенције у којој смо, коначно и у перспективи, довести до негације воље и до спасења на начин да се никада више не вратимо у егзистенцију у којој смо.
Сведенборг је таква деловања назвао облачење свадбеног руха.
А он се ту позива на овај део из Новог завета
Свадбено рухо је оно што зовемо "ја" наш сопствени дух који је квалитативна множина или нешто слично мелодији. Свака мисао, сваки увид који стекемо за живота креира и мења мелодију нашег бића; као што свака нота мења мелодију композиције. После додавања ноте, мелодија више није иста. Исто тако, после неке мисли, искуства, увида, мелодија нашег бића није иста, промењена је. Свадбено рухо је тиме добило нови изглед.
Тако да на питање шта да радиш пре смрти?
Одговор је све оно што ће учинити да када смрт дође, не нађеш се го на краљевској свадби и да зато будеш избачен са ње.
Предлагали су му много тога. Од одласка на утакмицу до остављања потомства а нико није образложио разлоге тога или зашто би све то радио?
Увек се сетим, када причамо о тој теми, филма "Спасавање редова Рајана" кога извуку из немачког обруча али по цену губитка многих живота, тако да му капетан, умирући, каже да то не буде узалуд и да проживи живот тако да све те жртве положене зарад његовог спасавања, имају неки смисао.
И на крају филма, када је Рајан већ старац, долази на гроб тог капетана водећи породицу, синове и унуке питајући се да ли је успео у томе. Да ли је оправдао своје спасење јер је ето формирао породицу.
Није то успех. То је градња кула од карата.
Треба у животу тражити оно што не настаје, нити нестаје, већ увек јесте како би рекао Платон. Сва задовољства, све уобичајене активности јесу пролазне, ништавне, апсурдне. Као што су ништавна сва задовољства осуђеника који чека извршење смртне казне.
Ма колико наизглед исправно мишљење било да ми нестајемо после смрти а остаје свет, то није тачно. Свет као такав нестаје а ми остајемо. "Ништа" је псеудопојам без значења и никада за нас неће бити неко "ништа", већ нешто. Тако да је смрт реалан прелаз у нешто.
Пре смрти треба се дакле припремити за то нешто, стицати знање. Знање које ће разоткривањем илузорне природе света и живота и ништавности овакве врсте егзистенције у којој смо, коначно и у перспективи, довести до негације воље и до спасења на начин да се никада више не вратимо у егзистенцију у којој смо.
Сведенборг је таква деловања назвао облачење свадбеног руха.
А он се ту позива на овај део из Новог завета
Isus ponovo poče da im govori u pričama:
"Carstvo nebesko je slično kralju koji je priredio svadbu za svog sina. On posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali ove ne htedoše da dođu.
Onda posla druge sluge, govoreći: 'Recite zvanicama: Evo, gozba je spremna. Moji junci i tovljenici su poklani i sve je spremno. Dođite na svadbu.'
Ali, oni se ne odazvaše, nego odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom, a ostali uhvatiše kraljeve sluge pa ih zlostaviše i ubiše.
A kralj se razgnevi pa posla svoju vojsku i pobi one ubice, a njihov grad spali.
Onda reče svojim slugama: 'Svadba je spremna, ali zvanice nisu bile dostojne. 9 Zato idite na raskršća i pozovite na svadbu koga god nađete.' I sluge izađoše na ulice i skupiše sve koje su našli - i zle i dobre - i svadbena dvorana se napuni gostima.
A kad je kralj ušao da vidi goste, ugleda onde jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbenu odeću pa ga upita: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odeće?' A ovaj je ćutao.
Tada kralj reče slugama: 'Vežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.'
Jer, mnogo je zvanih, a malo odabranih."
Matej glava 22
Свадбено рухо је оно што зовемо "ја" наш сопствени дух који је квалитативна множина или нешто слично мелодији. Свака мисао, сваки увид који стекемо за живота креира и мења мелодију нашег бића; као што свака нота мења мелодију композиције. После додавања ноте, мелодија више није иста. Исто тако, после неке мисли, искуства, увида, мелодија нашег бића није иста, промењена је. Свадбено рухо је тиме добило нови изглед.
Тако да на питање шта да радиш пре смрти?
Одговор је све оно што ће учинити да када смрт дође, не нађеш се го на краљевској свадби и да зато будеш избачен са ње.
Poslednja izmena:
