Štа je vаžno u životu?

На једном форуму овде човек, очито под утицајем многобројних најава смака света, а које подстичу догађања којима смо окружени, од промена климе до политичких турбуленција, тражио је предлоге шта би требао да уради пре тог краја света? Шта је важно да не пропусти?
Предлагали су му много тога. Од одласка на утакмицу до остављања потомства а нико није образложио разлоге тога или зашто би све то радио?

Увек се сетим, када причамо о тој теми, филма "Спасавање редова Рајана" кога извуку из немачког обруча али по цену губитка многих живота, тако да му капетан, умирући, каже да то не буде узалуд и да проживи живот тако да све те жртве положене зарад његовог спасавања, имају неки смисао.
И на крају филма, када је Рајан већ старац, долази на гроб тог капетана водећи породицу, синове и унуке питајући се да ли је успео у томе. Да ли је оправдао своје спасење јер је ето формирао породицу.


Није то успех. То је градња кула од карата.

Треба у животу тражити оно што не настаје, нити нестаје, већ увек јесте како би рекао Платон. Сва задовољства, све уобичајене активности јесу пролазне, ништавне, апсурдне. Као што су ништавна сва задовољства осуђеника који чека извршење смртне казне.

Šta može da bude ozbiljno za čoveka u zatvoru osuđenog na smrt? Kako da se spase , kako da pobegne; ništa drugo za njega ne može da bude ozbiljno.
citat G.I. Gurdjijev

Ма колико наизглед исправно мишљење било да ми нестајемо после смрти а остаје свет, то није тачно. Свет као такав нестаје а ми остајемо. "Ништа" је псеудопојам без значења и никада за нас неће бити неко "ништа", већ нешто. Тако да је смрт реалан прелаз у нешто.

Пре смрти треба се дакле припремити за то нешто, стицати знање. Знање које ће разоткривањем илузорне природе света и живота и ништавности овакве врсте егзистенције у којој смо, коначно и у перспективи, довести до негације воље и до спасења на начин да се никада више не вратимо у егзистенцију у којој смо.

Сведенборг је таква деловања назвао облачење свадбеног руха.

Ponekad se događa da se u Društvo andjela uvuku licemeri, naviknuti da skrivaju svoju unutarnjost, tako da uzimaju izgled dobra u kome su oni koji sačinjavaju to Društvo, te tako oponašaju Anđele svetla. Ali, tu ne mogu dugo ostati, jer iznutra ih nešto počinje izgarati i mučiti, te im lica poprimaju olovnu boju i nestaje im daha. To im menja uticaj i dejstvo oprečnog života. Oni se tada žure da stignu u Pakao, gde se nalaze njima slični, i ne odvažuju se da se popnu drugi put. Takvi su slični čoveku koji za stolom medu zvanicama nije bio obučen u svadbeno ruho, pa je stoga bio bačen "u tamu najkrajnju"

А он се ту позива на овај део из Новог завета

Isus ponovo poče da im govori u pričama:
"Carstvo nebesko je slično kralju koji je priredio svadbu za svog sina. On posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, ali ove ne htedoše da dođu.
Onda posla druge sluge, govoreći: 'Recite zvanicama: Evo, gozba je spremna. Moji junci i tovljenici su poklani i sve je spremno. Dođite na svadbu.'
Ali, oni se ne odazvaše, nego odoše - jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom, a ostali uhvatiše kraljeve sluge pa ih zlostaviše i ubiše.
A kralj se razgnevi pa posla svoju vojsku i pobi one ubice, a njihov grad spali.
Onda reče svojim slugama: 'Svadba je spremna, ali zvanice nisu bile dostojne. 9 Zato idite na raskršća i pozovite na svadbu koga god nađete.' I sluge izađoše na ulice i skupiše sve koje su našli - i zle i dobre - i svadbena dvorana se napuni gostima.
mt22_zp.jpg

A kad je kralj ušao da vidi goste, ugleda onde jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbenu odeću pa ga upita: 'Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odeće?' A ovaj je ćutao.
Tada kralj reče slugama: 'Vežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu, gde će biti plač i škrgut zuba.'
Jer, mnogo je zvanih, a malo odabranih."
Matej glava 22

Свадбено рухо је оно што зовемо "ја" наш сопствени дух који је квалитативна множина или нешто слично мелодији. Свака мисао, сваки увид који стекемо за живота креира и мења мелодију нашег бића; као што свака нота мења мелодију композиције. После додавања ноте, мелодија више није иста. Исто тако, после неке мисли, искуства, увида, мелодија нашег бића није иста, промењена је. Свадбено рухо је тиме добило нови изглед.

Тако да на питање шта да радиш пре смрти?

Одговор је све оно што ће учинити да када смрт дође, не нађеш се го на краљевској свадби и да зато будеш избачен са ње.
 
Poslednja izmena:
Треба тражити оно што је једино реално и трајно а то сигурно није породица, партнер, деца, пријатељи. Ако имаш то што, како кажеш, твој живот "чини пуним" немаш ништа осим краткотрајне илузије коју ће за пар година или деценија, смрт неизоставно покосити.

Оно што на овом свету треба тражити није оно што увек постаје а никада није (како каже Платон) већ треба тражити унутар духа, оно једино трајно, сам извор слика које наш окружују а на који смо заборавили. Потрага за тим извором је на првом месту а не потрага за срећом.

"На овом свету може се, истина, наћи поука, али срећа не."
цитат Шопенхауер

"Човек који се дави не покушава да улови рибу, он има важнија посла. Тако је и са становником овога света. Чим увиди колико је болна његова ситуација, његово деловање ће толико бити усмерено ка спасењу своје душе, да се неће више обазирати на световна добра и разоноду."
citat Hermes Trismegistos
 
Poslednja izmena:
"spasenje duše" ......otkad filosofija govori jezikom religije.....i šta je to za filosofa "duša"....

...kad se ljudski um oda samo jednoj stvari , bilo kojoj , on postaje njen rob , koji zavisi od nje , i poboljeva ....bolest zavisnosti je neizlečiva....ona , zavisnost se samo sputava , da ne pravi štetu bolesniku ili pak okolini....jedina metoda za sputavanje zavisnosti od bilo čega je nasilje nad obolelom osobom , koje se svelo na dva postupka....ludačka košulja spolja ili ludačka košulja iznutra....ortodoksni vernici boluju od religijske opijenosti....jurodivost ( ludost radi hrista ) teško je ponekad i zalečiva , jer iznutra nagriza organizam , lagano ga ubija ...
...hoću da kažem , da bolesti zavisnosti nisu samo telesne , već su i umne.....mada , telesna s' vremenom postaje i umna , i obrnuto...
....mudraci preporučuju u svemu umerenost....pa tako oni kažu da pored verske , postoji i uman jurodivost ( ludilo radi mudrosti , u sledbeničkoj jednoumnosti )...zato se preporučuje svoju umnost usmeravati prema filosovskoj raznolikosti - po onoj , sve teče i sve se menja...
...pa tako i sa životom treba činiti....usmeriti ga u izobilje dopadljivog i korisnog ; od porodice , preko prijatelja , i raznoraznih prijatnih i čovečnih stvari.....naravno , sebe ne zaboravljajte !

...čoveku čovečno , popu popovo !
 

Back
Top