Ovo je upis koji sam spremao na onoj temi koja je otvorena gde se navodno govori o tome da je vecina amerikanaca siromasna. Kako je ta tema zatvorena, mislim da upis ima veze i sa ovom temom, pa cu ovde ostaviti. Neka sustina je u tome i vecito pitanje, da li je jedna ostvarena i mocna drzava, proizvela jedno zdravo i da kazemo zadovoljno drustvo. Racunajte da je ovo deo upisa, a da cu kasnije staviti jos neke obzervacije.
Zvuci nadrealno kada mi iz Srbije tvrdimo da su amerikanci sirotinja. Prema nasim merilima i siromasniji amerikanci su za nas bogatasi. Ali stoji to da prema americkim merilima, dobar deo populacije pripada nizoj srednjoj klasi ili klasama koje su nize i od toga.
Mi Srbi mozda smo poslednji koji bi trebalo da se podsmevaju amerikancima, jer i pored svih nedostataka to jeste zemlja koja ti pruza realnu sansu da uspes. To naravno ne znaci da je to idealna tvorevina. Sada da one Srbe koji u SAD traze slabosti postoje mesta u toj zemlji prema koja su prema mnogim merilima gora, ne samo od Srbije, vec od mnogih africkih vukojebina.
Detroit se najcesce pominje jer je najveci americki grad koji je skoro propao, ali ima jos dosta drugih poput Kamdena, Istocnog Sent luisa, Baltimora.
Slike pojedinih delova tih gradova izgledaju apokalipticno. Napusteni domovi, spaljene kuce, tone smeca, spricevi i izmet. Da covek ne poveruje da je u pitanju Amerika.
Ali sta se dogodilo u mnogim gradovima americkog srednjeg zapada, da danas po kvalitetu zivota budu iza mnogih africkih gradova. Pa dogodilo se dosta toga, pre svega se dogodio ekonomski kolaps koji je poceo jos 60ih i 70ih godina, kada je sve veci broj americkih fabrika selio svoju proizvodnju u zemlje sa jeftinijom radnom snagom.
Propast mnogih mesta vezuje se pre svega sa propascu, odnosno preseljenjem proizvodnje americke auto-industrije, koja je bila osnovna pokretacka snaga americke ekonomije. Naravno uz auto-industrije u americkim gradovima radile su i mnoge druge proizvodne delatnosti. Nedavno sam citao, ne mogu da se setim da li je u pitanju Kamden ili neki drugi americki grad koji je imao nesto vise od 100.000 stanovnika, nakon Drugog svetskog rata imao je vise od 100 razlicitih fabrika koje su radile.
To je ono zlatno vreme americkog drustva, gde je bila dovoljna jedna plata po domacinstvu da se zivi stabilno i da se uziva u svim blagodetima i bogatstvima Amerike. Ali kako je liberalni kapitalizam stavio samo zaradu na prvo mesto, bez obzira sta bi izmestanje proizvodnje ucinilo americkom drustvu u manjim mestima, tako su mnoge fabrike pocele da propadaju.
Osnova americkog rasta vise nije bila industrijska proizvodnja u samoj Americi, poslovi su se selili, a mnoga mesta pocela su da propadaju. Za mnostvo americkih gradova od severoistoka ka zapadu koristi se izraz “rust belt” ili kako bismo preveli “pojas rdje” a misli se upravo na brojne fabrike koje su zatvorene i gde su ostale zardjale ljusture nekadasnjih mocnih pogona.
Zatvaranjem fabrika naravn zapocela je migracija stanovnistva. Uvek odredjene gradove i mesta napustaju ljudi koji imaju odredjene vestine koje ce im omoguciti posao na nekom drugom mestu. Obicno su to visoko obrazovani strucnjaci, odnosno belci, okosnica americke srednje klase. Kako neko mesto pocinje da napusta ta srednja klasa, to se u americkom jeziku naziva “white flight”.
Da objasnim ovaj naziv. “White flight” bas znaci “bezanija belih”, a misli se na odlazak srednje klase iz odredjene sredine, bilo da je u pitanju potraga za poslom ili nesto drugo. Posledica “white flight”, odnosno bezanja te bele klase iz odredjenog mesta je ta da takvo mesto gubi bazu poreskih obveznika, sto znaci da se manje novca sliva u gradsku kasu. To dalje dovodi do toga da sa manje novca manje se ulaze u zdravstvo, skolstvo, policiju.
To dalje dovodi do sve losijeg obrazovanja u odrednjenim mestima, pa ucenici koji i zavrse odredjene skole su vec u startu u zaostatku sa nekim drugim mestima. Stavise mnoge takve skole zovu “dropout factories”, misleci da one samo proizvode bitange i gubigtnike.
Kako ne postoji novi zamajac zaposljavanja, veliki broj stanovnika u tim mestima nema dobro placen ili nema nikakav posao, sto znaci da je spirala negativna, odnosno da se sve manje novca ima za javna ulaganja.
To se pre svega vidi na polju bezbednosti, kada zbog nemogucstva da se plati policija (lokalna samouprava u SAD placa svoju policiju), to dovodi do procvata kriminala. Sa malo policajaca koji su slabo placeni citava naselja se prosto prepustaju bandama. Nekada ugledni delovi grada se bukvalno raspadaju pod najezdom droge i kriminala, sto dovodi do daljeg iseljenja stanovnistva ili u pojedine delove grada koji se drze ili u druga mesta gde ce imati sansu za uspeh.
Ovaj proces se u SAD naziva “urban decay”, odnosno urbano raspadanje, gde se misli da raspad urbanih zajednica.
Svi ovi izrazi koje sam naveo “rust belt”, “white flight”, “urban decay” i mnogi drugi koriste i sami americki sociolozi i istrazivaci kada istrazuju drustvene procese u SAD. Svi ti gradovi se prepustaju sopstvenoj sudbini, jer nacela ekstremnog liberalizma prosto ne dopustaju da se novac poreskih obveznika iz jednog dela, trosi na drugi. Pod posebnim uslovima pojedini gradovi mogu dobiti odredjenu vrstu pomoci od federalne vlade. Sa jedne strane to je dobro, jer uci lokalne politicare odgovornosti, sa druge strane to je lose, jer je neverovatno da najbogatija zemlja sveta moze da dopusti da postoje mesta u kojima se tako zivi.
Preporucujem svima da procitaju reportaze ili odgledaju dokumentarce o gradovima poput Kamdena, Sent Luisa, Klivlenda, Flinta, Detroita i slicnih, da vide razmere ovoga. Po upotrebi droga, kriminalu, ekonomiji, to je katastrofa. Imate liste americkih gradova koji su najlosiji za zivot ii mate lepo objasnjene stvari zasto je to tako.
Opet, sve to ne menja sliku, Amerika je zemlja koja i pored svih mana pruza (pre svega belom coveku) najvise sanse da uspe da se ostvari na svakom planu.
Ко је рекао Америка???
... posle promocije malo sam proćaskao sa geopolitičarima Milomir Stepićem i Srđom Trifkovićem ukoliko im zatrebaju istoprijske karte !
