Шта је то "индикт"?

Matt Wolfeys

Ističe se
Poruka
2.924
У многим средњовековним повељама (не само српским) појављује се редни број индикта након датума.
Рецимо овако:

6. јануара 6829. године, 5. индикта

Шта тај индикт означава? Читао сам о томе, али никако нисам успео да схватим.
И не разумем зашто је потребан, кад већ стоји и дан и месец и година.

Постоји нека компликована формула рачунања тих индиката, али опет, не схватам зашто се мучити кад већ постоји датум и година.
 
Индикт означава редослед године у петнаестогодишљем циклусу.

Индикт је првобитно била римска фискална година. Фискална година се данас углавном поклапа са календарском годином, али то није увек био случај у прошлости. У старом Риму је индикт прво имао трајање од пет календарских година. На крају сваког индикта, римска држава је вршила експропријацију, реквизицију или принудну куповину неопходних добара (назовимо то порезом). Касније је тај период продужен на петнаест година, и у том облику је корижћен у средњем веку за означавање датума.

У нашим средњовековним изворима се углавном помиње и година, али то није увек случај, тако да нам индикт може послужити за потребе датовања неких рукописа (али и проверу тачности наведене године).
 
Али зашто? Постоји и датум и година. Зашто стављати тај индикт?
А и сем тога, ако је индикт година у 15-годишњем циклусу, зашто се мора писати? Зар није логично претпоставити који је индикт гледајући само годину?
Као што ми аутоматски знамо која година је преступна.

Рецимо, ако је 6829. година 5. индикт, зашто писати да је 6830. година 6. индикт? Зар није то логично свима који знају да индикти у том 15-годишњем циклусу почињу да се рачунају од 6825. године?
 
У многим средњовековним повељама (не само српским) појављује се редни број индикта након датума.
Рецимо овако:

6. јануара 6829. године, 5. индикта

Шта тај индикт означава? Читао сам о томе, али никако нисам успео да схватим.
И не разумем зашто је потребан, кад већ стоји и дан и месец и година.

Постоји нека компликована формула рачунања тих индиката, али опет, не схватам зашто се мучити кад већ постоји датум и година.

Indikt je 15-godišnji ciklus, originalno nasleđenj iz antičkog perioda, gde je označavao poreski ciklus. Uzima se da ga je prvi uveo Oktavijan Avgust na samom početku naše ere, a ovakav indikt kakav imamo u srednjem veku standardizovan je u III i IV stoleću (obično se pripisuje caru Dioklecijanu ključna uloga), zato što je u Egiptu vršen novi cenzus svakih 15 godina. U vremena više careva savladara, godina ta i ta tog i tog cara je strašno zbunjivala kao sistem računanja, pa je indikt uzet kao olakšica, opšte rimski standard nezavisno koji avgust ili cezar gde vlada.

Njegovu značajnu upotrebu u srednjem veku dugujemo možda ponajviše caru Justinijanu...Pravoslavna crkva u Vizantiji ga je prisvojila, a vremenom je tako iz javnih isprava prešao i u privatne.

Formula uopšte nije komplikovana, dok god saznaš samo šta je moduo (ostatak posle operacije deljenja).

(X+2) MOD 15 + 1
 
Poslednja izmena:
Али зашто? Постоји и датум и година. Зашто стављати тај индикт?
А и сем тога, ако је индикт година у 15-годишњем циклусу, зашто се мора писати? Зар није логично претпоставити који је индикт гледајући само годину?
Као што ми аутоматски знамо која година је преступна.

Рецимо, ако је 6829. година 5. индикт, зашто писати да је 6830. година 6. индикт? Зар није то логично свима који знају да индикти у том 15-годишњем циклусу почињу да се рачунају од 6825. године?
Искрено, нисам сасвим сигуран. Мислим да је у каснијем периоду то првенствено била ствар конвенције.

У ранијем периоду је постојала јасна потреба, као што ти је Славен изнад објаснио. И у хришћанско доба, у употреби је било више различитих календарских ера. Помињањем индикта су избегавани неспоразуми.
 
Poslednja izmena:
Indikt je 15-godišnji ciklus, originalno nasleđenj iz antičkog perioda, gde je označavao poreski ciklus. Uzima se da ga je prvi uveo Oktavijan Avgust na samom početku naše ere, a ovakav indikt kakav imamo u srednjem veku standardizovan je u III i IV stoleću (obično se pripisuje caru Dioklecijanu ključna uloga), zato što je u Egiptu vršen novi cenzus svakih 15 godina. U vremena više careva savladara, godina ta i ta tog i tog cara je strašno zbunjivala kao sistem računanja, pa je indikt uzet kao olakšica, opšte rimski standard nezavisno koji avgust ili cezar gde vlada.

Njegovu značajnu upotrebu u srednjem veku dugujemo možda ponajviše caru Justinijanu...Pravoslavna crkva u Vizantiji ga je prisvojila, a vremenom je tako iz javnih isprava prešao i u privatne.

Formula uopšte nije komplikovana, dok god saznaš samo šta je moduo (ostatak posle operacije deljenja).

(X+2) MOD 15 + 1

Да, то сам све прочитао и на Википедији пре постављања теме. Али, опет ми нисте објаснили зашто је то рађено (код нас).

Схватио сам ја све ово (сем формуле) и пре постављања теме, али ми је деловало да је тај индикт потпуно непотребна ствар, па сам онда помислио да није можда реч о нечем више, нечему што је толико компликовано да не могу да схватим. Међутим, изгледа да није.

Значи, то се постављало више из традиције него из неке користи?

- - - - - - - - - -

Искрено, нисам сасвим сигуран. Мислим да је у каснијем периоду то првенствено била ствар конвенције.

Тако и мени сад делује.
 
Да, то сам све прочитао и на Википедији пре постављања теме. Али, опет ми нисте објаснили зашто је то рађено (код нас).

Схватио сам ја све ово (сем формуле) и пре постављања теме, али ми је деловало да је тај индикт потпуно непотребна ствар, па сам онда помислио да није можда реч о нечем више, нечему што је толико компликовано да не могу да схватим. Међутим, изгледа да није.

Значи, то се постављало више из традиције него из неке користи?

Na kraju, kada se kod Srba definitivno ustalila carigradska era, pretpostavljam da možemo reći da tu pretpostavlja prvenstveno zaostavštinu tradicije, zahvaljujući Pravoslavnoj crkvi.

Ranije, znači posebno u ranom srednjem veku, mnogi dokumenti uopšte nisu imali godinu, već samo indikt. Zapravo, nekada se godina uopšte računala upravo zahvaljujući indiktu, a ne obratno.

U vremenima kada je i računanje godina (a kao što znamo nekada i njen konkretni početak) znalo biti sporno pitanje, pa i tema za teološku i filozofsku debatu, svaki dodatni podatak za datovanje nekog događaja je od neprocenjive važnosti. Jedan veliki Francuz po imenu Josif Skaliger pokušao je ustanoviti tako 1583. godine hronologiju na tri načina - koristeći indikte, krug Meseca (19-godišnje) i krug Sunca (28-godišnje cikluse) (S, G, I) - oba od ovih potonjih se mogu naći u srpskim srednjovekovnim dokumentima, nešto ređe od indikta doduše.

Iz današnje perspektive zvuči smešno kada imamo satove, mobilne telefone i elektronske uređaje koji su povezani sa svetskom mrežom tako da gotovo svako može u svakom trenutku znati tačno vreme, pa malo deluje udaljeno kada ovako kažemo kako je bilo pre toliko mnogo vekova, ali nekada je jedva iko u jednoj zemlji znao koja je godina; to je (što je, kao što rekoh, moglo biti čak i samo po sebi sporno pitanje koja li je uopšte) nešto što je bilo poznato isključivo uzanoj šačici pismenih ljudi. I savršeno je normalno, recimo, da ni sam vladar ne zna napamet ove sve stvari, već da treba da zakuca na vrata učenom pisaru da ga upita...

Što više različitih odrednica, to je datovanje potencijalno preciznije (ne pomaže nimalo to što su često naši grešili indikt, doduše :D )...ali, kao što si i sam primetio, više je stvar zvaničnih propisa (indikt je bio od većeg značaja od godine).
 
Poslednja izmena:
Slažem se da konvencija je dobar razlog za dodavanje indikta.
Zaboravili ste ipak o još jednom važnom razlogu. Osim septembarskog datiranja Srbi su znali i ponekad koristili martovsko. Zbog toga sama godina bez indikta nije bila jednoznačan podatak u slučaju polovine godine od marta do augusta.
 

Back
Top