Морам да оспорим овај став. Агенције за некретнине имају адвокате који су стално запослени код њих, и заступају интересе професије, дакле пружају истините правне информације клијенту у вези са станом који жели да купи. То се углавном тиче документације: да ли има грађевинску и/или употребну дозволу, да ли је укњижен, да ли се води као засебна целина или као идеални проценат целог спрата, да ли је под теретом, да ли постоји сагласност брачног друга за продају, и сличне заврзламе.
Нијанса је у питању али таква да мења целу суштину.
Агенције за некретнине немају "адвокате који су стално запослени код њих" али могу да се сложим да рецимо стално ангажују адвокате. Понекад или најчешће увек истог адвоката. Правник може бити стално запослен у агенцији, а адвокат не сме бити запослен нигде, док је адвокат.
Што се тиче пружања истинитих правних информација клијенту и сличних заврзлама, морам да поновим. У овом случају клијент адвоката је агенција.
Дужност је адвоката да заступа свог клијента, а за рачун свог клијента не мора увек да говори истину.
Дужност би била јавног бележника или како неки зову нотара, да купцу-клијенту агенције пружи истините правне информације у вези са докумантацијом везаном за стан. Обзиром да једино у Србији још увек не постоји нотаријат, адвокати играју ту улогу код агенција али немају дужност и одговорност коју би имао нотар, према купцу стана, а ни према продавцу.
Нотар ће осим експертизе документације, саставити и уговор, а биће овлашћен и да га овери.
Кад се нотаријат успостави у Србији, потреба за агенцијским адвокатом који у име свог клијента-агенције, купцу презентује документацију ће престати, а онда ће се агенције наћи у проблему. Зашто? Зато што ретко која агенција ради оно што је посао посредника на квалитетан начин.
Наиме, њихов посао је да вам квалитетно уштеде време и пронађу одговарајући стан. Очекујете да агент има знање везано за локације, старост изградње зграде,
инфраструктурну опремљеност, квалитет зграде и стана, развојне могућности и ризике локације, податке о површинама станова који се нуде на продају, стању стана и "осталим заврзламама". Дођете, кажете шта желите да купите или шта имате да продате, закључите уговор о посредовању, формира се понуда према локацији, површини стана и другим условима, погледате 4 стана и завршите посао.
Уместо наведеног, добијате водање по свему и свачему, у станове које ваш агент понекад није ни видео, које сами власници станова оглашавају, а агенти им се намећу. Такође, ви очекујете да између агенције и власника стана влада однос поверења и договора, а испостави се кад дођете да погледате стан, да се ваш агент у том моменту упознаје са власником стана, а овај неповерљив.....и свашта се ту догађа. (Србија нема Закон о посредовању у промету непокретности)
Е, па пошто свој посао не знају, онда се њихово пословање заснива на томе што "клијентима обезбеђују адвоката". Зашто они посредују између људи и адвоката? Па ваљда је свако у стању да сам ангажује адвоката који ће у том случају да заступа управо оног ко га и јесте ангажовао. У складу са основним принципом професије.
tako ces najbolje videti sta i kako
