Sta je prece?

[neizreciva]

Verujem ja tebi, Neizreciva. Zato i kažem, da imam potporu u čistoj teoriji, a ne empiriji. Jer nisam bila u braku nikada i nemam dete. Decu. Teške su to sigurno stvarčice. Možda se kao čovek zato toga i toliko bojim, jer ja nisam neko ko odustaje od stvari koje mi jesu važne. Ali, naprosto, se plašim da dobra većina ljudi to u sebi nema. Istrajnost. Čovečnost. Ljudskost neku. Zato valja pažljivo gledati. Četvorim okama. A, opet niko ne zna šta nosi sutra, ja to uvek kažem. Poučena nekim situacijama iz prošlog perioda, čovek shvati da se zapravo samo u sebe može pouzdati.

nema odustajanja, treba verovati u porodicu i srodnu dusu....

 

[Lexa]

Najpreči su preci

 

[Hellen]

Ja to tako gledam da ne postoji ne moze...
Ima toliko nacina danas da se postane roditelj, upornost, borba, pa cak i zrtva da bi oboje bili srecni.
Osobe koje tako lako odustaju od partnera, pa i od pravljenja dece su nista drugo nego jako slabi.

Па, слажем се...али донекле!
Знам пар који је двадесет гоидна заједничког живота посветио само и искуљчиво ''прављењу детета''...и није га добио! 20 година пролазили кроз силне лекарске прегледе, мукотрпне хормонске терапије, интервенције, 7 вантелесних оплодњи...и на крају су они као пар нестали у свему томе....пукли су и изгубили се, и разишли се празни и кивни једно на друго...
Да су раније одустали, да су нашли још неки смисао осим рађања биолошког детета, да су се више бавили собом, животом уопште, да нису само толико упорно стремели задатом циљу - можда би били и данас заједно и срећнији, помиренији са својим животом и оним што им је дато?

Такође, мој лични пример: видела сам да ми брак пропада, али сам се очајнички борила да га спасем: пет година сам потрошла у томе, од тога две године интензивних брачних терапија....и ништа! Мислила сам да ћу спасти брак и наш однос...а дошла сма до тога да морам да спасавам себе и децу....јер бисмо сви потонули да смо остали заједно!
Да сам то схватила коју годину раније - све би било лакше и не бих се толико беспотребно исцрпљивала...

Поента је у томе да се слажем да много тога зависи од нас и да не треба олако одустајати, али такође да треба прихватити да није баш све под нашом контролом и у нашој моћи, и што се пре помиримо са тим - биће нам лакше!

Како гласи она молитва:
''Боже, дај ми снаге да променим оно што могу променти, да прихватим оно што не могу променити, и дај ми мудрости да разликујем то двоје!''

 

[firedragon9]

Па, слажем се...али донекле!
Знам пар који је двадесет гоидна заједничког живота посветио само и искуљчиво ''прављењу детета''...и није га добио! 20 година пролазили кроз силне лекарске прегледе, мукотрпне хормонске терапије, интервенције, 7 вантелесних оплодњи...и на крају су они као пар нестали у свему томе....пукли су и изгубили се, и разишли се празни и кивни једно на друго...
Да су раније одустали, да су нашли још неки смисао осим рађања биолошког детета, да су се више бавили собом, животом уопште, да нису само толико упорно стремели задатом циљу - можда би били и данас заједно и срећнији, помиренији са својим животом и оним што им је дато?

Такође, мој лични пример: видела сам да ми брак пропада, али сам се очајнички борила да га спасем: пет година сам потрошла у томе, од тога две године интензивних брачних терапија....и ништа! Мислила сам да ћу спасти брак и наш однос...а дошла сма до тога да морам да спасавам себе и децу....јер бисмо сви потонули да смо остали заједно!
Да сам то схватила коју годину раније - све би било лакше и не бих се толико беспотребно исцрпљивала...

Поента је у томе да се слажем да много тога зависи од нас и да не треба олако одустајати, али такође да треба прихватити да није баш све под нашом контролом и у нашој моћи, и што се пре помиримо са тим - биће нам лакше!

Како гласи она молитва:
''Боже, дај ми снаге да променим оно што могу променти, да прихватим оно што не могу променити, и дај ми мудрости да разликујем то двоје!''

Slazem se u svemu, samo jedna sitnica ima, ne mislim u prici samo iskljucivo na biolosko dete, nebiolosko dete moze biti, usvojeno dete ili tudje dete u zajednici , zato i kazem boriti se, ali i prilagodjavati...

 

[Jennifer Jennin]

roditelj
ali, ako nisi dobar supružnik i ako to ima za posljedicu nesređene odnose u porodici, onda nisi ni dobar roditelj

 

[gost 204907]

Многим женама је ближи муж од деце, мени је то енигма; нити им је фрка да се изјасне и то не када би то стварало неку лепу слику о њима, јер не ствара, напротив, већ су у питању искрена изјашњавања.

 

[Џорџи]

ne znam za te primere al da nema sexa kad padne beba bogami cuh

 

[електрика]

Има жена које спавају са децом а муж у другој соби. И то не само док су бебе, него се то настави и кад пођу у школу.

 

[dive]

sinoc sam pricala sa prijateljem koji je u trenutnom svom ludilu
zaljubljen, misli da voli, a plasi se onoga sto moze da bude
analizom dodjemo do toga da ona hoce njega, a on u stvari hoce dete
ona je tip kojoj deca i nisu na prvom mestu u planovima, on je neko ko pored sebe ne vidi nikog ko ne moze da mu da potomstvo
sta ces ako ona ne moze da ima decu? takvih je danas puno
- ostavicu je
sta ces ako ti ne mozes da imas decu? njoj deca nisu bitna, bitan si joj ti
- ostavicu je

 

[mina68]

Најпрече је успети успоставити равнотежу између ове две животне функције.

Деца у једном тренутку јесу најважнија, јер су беспомоћна, али супруг ми је и те како важан.

Деца ће у једном тренутку живота отићи својим путем, а ми остајемо као потпуни странци, ако ове две улоге нисмо ускладили на време.

Има у мени сасвим довољно љубави и имам сасвим довољно времена да се посветим и једноме и другоме, а нешто мало времена преостане и за мене (макар и на 10 минута после поноћи).

 

[gost 204907]

Ја све волим. Кад сам био млађи, заљубио сам се у жену са троје деце. Све сам их волео. И њеног добермана.
Ни мало ја ту нисам имао дилему да ли бих ја нешто могао да прихватим или не.

Па знате шта, важно да се воли, барем нешто-неко лол..