Zabava
Pismo Mijalku Rasničkom
Košar(k)a
Desetina dni s’n ne vača i stari i mladi. Na sve strane i u svako vreme orati se sade odi košarku: koj kvo je videl na TV, kvo je pročital u novine ili čul na radio. A odi kako pa našiti izgubiše Francuziti, ni kako da nesmo više tija narod - po loše je nego kada celoto polje nastrada odi gradobitinu. Kvo su sve izeli našti košarkaši i s kvo su sve počasteni, neje ni za priču ni za u novine. Znam jedni koji su s po malko sećiraciju preživeli i prežalili rasturanjeto na onuja golemutu Jugoslaviju. A druđi pak najdoše ol’kšicu što po nas otpadoše i našta dojučerašnja braća izi Zagreb i Ljubljanu, pa ka nema za nas, neka nema medalja i za nji.
Sade Tola Zavzekat sve kara na šegu, pa na tija što su srditi i što na našiti košarkaši naode po sto grešće i opašće, če reče - Na jedni: “Ma neje sve do nji. I publikata je krivac - kako se ponaša ka se sviri našta himna? Što su krivi igračiti? I može bi da izbegnu takvuja situaciju oni nesu steli da se bore za medalju.
A na druđi: “A što si ne pomislite l’ko li je na igračiti ka su do sa, bili i svecći i jevropsći prvaci, a sa se, da prostite, uneredili! Kako bi na svakoga odi nas bilo da spadne odi auto na konja ili na magare?
I na Zelenutu pijacu se sade odi košarku orati, ama primeti da su tova samo onija što kupuju, a tija odi selata seire, pa če pitam ispisnika Jocu izi Krup’c kvo če on kaže za košarkutu.
- Men mi je košarka omrzla odavno. Sade nema se kude. Igrajem đu i jutrom i večerom d’n iz d’n, nema nedelja, nema praznik, nema slobod’n d’n. Ni se na selo teka šalimo i oratimo:
- Kvo praji ocutra?
- Odigra prvo košarku, pa posle nosi mlekoto i ido po trice.
- Da se najdemo dovečer u Klubat, u penzionerskoto?
- Može, ama ka završim s košarkutu.
A našta košarka ima druga pravila i igraje se po saat ujutru i uvečer, a rezultat zavisi kol’ko grla ima u košarkutu pa tolko kolica đubre mora se izrine, tolko koša pleva da se izmeša, tolko koša da se donese i podeli s detelinu, sas seno ili sas sitno šašenje, a uz m’lzenje doodi i zob davanje i posle vodopoj. Samo i ni se modernizujemo pa če koševiti da otpadnu počim se sve balira pa umesto koševi ima da ubacujemo bale sas slamu za prostirku, sas detelinu i seno, sas šašanje i našta košarka ima se posle oka - balirka”.
Pravo da ti kažem, Baje, men me poveče muči zašto Radničći da plača sto iljade kaznu za zezveka koji se gačnul i pogodil pomoćnotoga sudiju na stadionat. Ne daj bože, da se najde još nekoj zaples da gačka i glavnotog sudiju, Radničći ima da bude stoposto bankrot za nula vreme što se kaže, a mož se zabrane i utakmice u Pirot. Zatova bi preporučil na svi da se sete kako su nekad sas sudije izlazili na kraj Dolfus, Ribi, Andra i Musa. Štom sudijata ošteti Radničći jed’n odi njih okne kolko ga grlo nosi:
- Sudija, jedi, sudijaaa. On se šali. Cel stadion tega udari u smejanje. I sve se završi, bezi incidenti.
Ostani mi u zdravlje. Mlogo ti se pozdravlja Tisa, iz Tigrovo naselje
Zabava
Pismo Mijalku Rasničkom
Stigli smo do - bulumač
Ovija pak oktobar up’lti ni se s nekakvi belosvetsći i međunarodni dni pa ni eve svaći d’n p’one i uši i glave novine, radio i TV. Te, prvo, beše d’n’t na ostareli - pa kako se vodi briga odi nji u beli svet, kako u Evropu i kako pri nas, a po njega dečjata nedeljalj, ama sade oratiše kako decata nesu ravnopravna s odrasliti i koja su njim sve prava zaćinuta, a ni jednuš ne ču niti pročita kako trebe da si poštuju babu i dedu, baštu i majću i da se vačaju na domaćnje rabote da pripomognu, niti pak da je za decata štetno što d’nju spu a noču su po kafićiti.
Po tova otpočeše nekakvi dni za nasilje u porodice, pa ispade da je nasilje sade gol ćotek, pa bilo da je ćotekat izela žena odi muža si, jel odi svoja deca ili odi zeta, ili baštata od sinovete, ilid a je deteto kaznil bašta mu, majća mu ili učiteljat. E, Baje, nemogu bezi crticu, prvnjoto ozdole, a drugoto slovo odozgore, da teka i dete ne može bezi ćotek.
A u nedelju i ponedelnik ga pak zapržimo sa sve: prvnjiti d’n bili Međunarodni za pravilnu ishranu pa cel d’n oratiše kako ne umejemo da se pravilno ranimo i zatova ni vladaju razne bolće, a u ponedelnik bil Međunarodni d’n na gladniti i siromaštijutu. I ka ču, Baje, deka je u glavnete evropsće države siroma svaći deseti, a pri nas svaći peti, odma razbra i što se loše ranimo, a ka razbra deka u Pirot če podele 200 paketa na sirotinjutu svaći “težak” po iljadarku s artikliti, uzo hemijsku i izvedo računicu: ako u našu Opštinu žive 64.000 duše, tova znači da su nji 12.800 puka sirotinja i da su paketiti primila trojica odi dvesta bedni, pa 197 ima samo da preg’lčaju. Izvedo i drugu računicu: s teje pare za 200 paketa mogli su da kupe i podele na sviti 12.800 o jed’n polubeli leb odi 15 dinara. I tegaj mi pade na pamet: a što nesu organizovali u Pozorišteto besplatno dve prestave “Kako smo voleli Druga Tita” pa bi mogli barem preko 1.500 duši da se podsete kada su živili odi platu kako i svi ostali okol nji. Ovaka na nji ostanjuje jed’n drugoga da potsečuju po kakvo su sve zapamtili Titovoto vreme, premda znaju da kvo je minulo ne vrča se više. Ete, jed’n odi sagašnjiti ministri i javno okrivi sirotinjutu da je lenjava, pošto se ne vača za sezonsće rabote u poljeto, pa kazuje kako se nekoji po Zapadnu Srbiju spremaju da uvezu radnici izi Kinu.
Borko, iz Protinu Malu
Zabava
Pismo Mijalku Rasničkom
Mislene imenice
Zdravo Baje,
Stiže jesen, a kako i da neje. Ostadomo bezi grozdober kako nijednu godinu do ovuja. Da ne beše barem rodilo i ponelo, pa ajde de, a ono grozdovete propadoše usred avgust. I sa ni ostanjuje da željujemo za mlogo nešto, ama največe za blago vino i recelj. Ima da su željna unučetijata, jerbo se tova ne može da napraji odi kupovno, astalsko grozje.
I teka, nema zatapanje kace, nema otvaranje i zatvaranje burišta, ne trebe ni pampur, a ni kosirće i noževi za berbu, ni krošnje za odbir, ni receljće tikve, ni cveće za čitćete na kacete, ni mijenje muljnjače, ni sumporne pišće, ni vinobran. Istina, ruku na srce, če ušparamo na šićerat - nema ni novo vino ni nova komina za rećiju. U prošlu nedelji ido do lozje da vidim za branje li je krušata kaluđerka, a ono za živi žalovi - nigde živ čovek, sve pusto, sade vido jedni kako mlate orej. Idem si po put i seirim, i tiće odjednuš se seti kako ni je u Osnovanu školu učiteljat gdin Vasa Pile (Bog dušu da mu prosti) objašnjaval kvo su tova mislene imencie, pa se u sve muće nameje - sa barem na učtieljiti če bude zgodža da objasne na đaciti kako i stvarne imenice mož da se prevrnu u mislene.
A odi prošlu subotu, Baje, kako je počelo mož za narod da postane mislena imenica i autobusćiti prevoz. Kolko razbramo, karaju se jetrve preko svekrvu, opštinareti nesu izgleda ubavo izračunali ka su privatizovali ATP kvo če bude s narodat, a gazdata na ATP izgleda da je očekuval da če mu kapne i po nešto izi oštinskutu kasu i da če ga opštinareti varde odi konkurenciju. I sa, konkurencijata ne uvodi linije za Gornji i Srednji visok niti za Prijsan i Kamik, a gazdata na ATP se kara s opštinareti i preti kako če ućine i prevoz na kružniti put, pa si seče granćutu za koju još može da se drži. Pa barem da su uviđavni i svako jutro da objave preko Radio Pirot koji polasci tija d’n su važeći.
Kvo je mislena imenica onomad je razbral i jed’n naš Krupčanac. Pokaral drva izi Petrlaško preko Dimitrovgrad i nadi Činiglavci mu pukne guma na drvarkutu, a bilo predi mrak, pa si čovek at s traktorat dodje doma, prespi i na jutred’n rano sas zdravu gumu vrne se do mesto kude je ostajil tovarat. Ka ima kvo i da vidi: drvarkata stoji, ama prazna.
Ostani mi, Baje, u zdravje.
Mlogo ti se pozdravlja
Sota, iz Krup’c
Zabava
Pismo Mijalku Rasničkom
Košar(k)a
Desetina dni s’n ne vača i stari i mladi. Na sve strane i u svako vreme orati se sade odi košarku: koj kvo je videl na TV, kvo je pročital u novine ili čul na radio. A odi kako pa našiti izgubiše Francuziti, ni kako da nesmo više tija narod - po loše je nego kada celoto polje nastrada odi gradobitinu. Kvo su sve izeli našti košarkaši i s kvo su sve počasteni, neje ni za priču ni za u novine. Znam jedni koji su s po malko sećiraciju preživeli i prežalili rasturanjeto na onuja golemutu Jugoslaviju. A druđi pak najdoše ol’kšicu što po nas otpadoše i našta dojučerašnja braća izi Zagreb i Ljubljanu, pa ka nema za nas, neka nema medalja i za nji.
Sade Tola Zavzekat sve kara na šegu, pa na tija što su srditi i što na našiti košarkaši naode po sto grešće i opašće, če reče - Na jedni: “Ma neje sve do nji. I publikata je krivac - kako se ponaša ka se sviri našta himna? Što su krivi igračiti? I može bi da izbegnu takvuja situaciju oni nesu steli da se bore za medalju.
A na druđi: “A što si ne pomislite l’ko li je na igračiti ka su do sa, bili i svecći i jevropsći prvaci, a sa se, da prostite, uneredili! Kako bi na svakoga odi nas bilo da spadne odi auto na konja ili na magare?
I na Zelenutu pijacu se sade odi košarku orati, ama primeti da su tova samo onija što kupuju, a tija odi selata seire, pa če pitam ispisnika Jocu izi Krup’c kvo če on kaže za košarkutu.
- Men mi je košarka omrzla odavno. Sade nema se kude. Igrajem đu i jutrom i večerom d’n iz d’n, nema nedelja, nema praznik, nema slobod’n d’n. Ni se na selo teka šalimo i oratimo:
- Kvo praji ocutra?
- Odigra prvo košarku, pa posle nosi mlekoto i ido po trice.
- Da se najdemo dovečer u Klubat, u penzionerskoto?
- Može, ama ka završim s košarkutu.
A našta košarka ima druga pravila i igraje se po saat ujutru i uvečer, a rezultat zavisi kol’ko grla ima u košarkutu pa tolko kolica đubre mora se izrine, tolko koša pleva da se izmeša, tolko koša da se donese i podeli s detelinu, sas seno ili sas sitno šašenje, a uz m’lzenje doodi i zob davanje i posle vodopoj. Samo i ni se modernizujemo pa če koševiti da otpadnu počim se sve balira pa umesto koševi ima da ubacujemo bale sas slamu za prostirku, sas detelinu i seno, sas šašanje i našta košarka ima se posle oka - balirka”.
Pravo da ti kažem, Baje, men me poveče muči zašto Radničći da plača sto iljade kaznu za zezveka koji se gačnul i pogodil pomoćnotoga sudiju na stadionat. Ne daj bože, da se najde još nekoj zaples da gačka i glavnotog sudiju, Radničći ima da bude stoposto bankrot za nula vreme što se kaže, a mož se zabrane i utakmice u Pirot. Zatova bi preporučil na svi da se sete kako su nekad sas sudije izlazili na kraj Dolfus, Ribi, Andra i Musa. Štom sudijata ošteti Radničći jed’n odi njih okne kolko ga grlo nosi:
- Sudija, jedi, sudijaaa. On se šali. Cel stadion tega udari u smejanje. I sve se završi, bezi incidenti.
Ostani mi u zdravlje. Mlogo ti se pozdravlja Tisa, iz Tigrovo naselje
Zabava
Pismo Mijalku Rasničkom
Stigli smo do - bulumač
Ovija pak oktobar up’lti ni se s nekakvi belosvetsći i međunarodni dni pa ni eve svaći d’n p’one i uši i glave novine, radio i TV. Te, prvo, beše d’n’t na ostareli - pa kako se vodi briga odi nji u beli svet, kako u Evropu i kako pri nas, a po njega dečjata nedeljalj, ama sade oratiše kako decata nesu ravnopravna s odrasliti i koja su njim sve prava zaćinuta, a ni jednuš ne ču niti pročita kako trebe da si poštuju babu i dedu, baštu i majću i da se vačaju na domaćnje rabote da pripomognu, niti pak da je za decata štetno što d’nju spu a noču su po kafićiti.
Po tova otpočeše nekakvi dni za nasilje u porodice, pa ispade da je nasilje sade gol ćotek, pa bilo da je ćotekat izela žena odi muža si, jel odi svoja deca ili odi zeta, ili baštata od sinovete, ilid a je deteto kaznil bašta mu, majća mu ili učiteljat. E, Baje, nemogu bezi crticu, prvnjoto ozdole, a drugoto slovo odozgore, da teka i dete ne može bezi ćotek.
A u nedelju i ponedelnik ga pak zapržimo sa sve: prvnjiti d’n bili Međunarodni za pravilnu ishranu pa cel d’n oratiše kako ne umejemo da se pravilno ranimo i zatova ni vladaju razne bolće, a u ponedelnik bil Međunarodni d’n na gladniti i siromaštijutu. I ka ču, Baje, deka je u glavnete evropsće države siroma svaći deseti, a pri nas svaći peti, odma razbra i što se loše ranimo, a ka razbra deka u Pirot če podele 200 paketa na sirotinjutu svaći “težak” po iljadarku s artikliti, uzo hemijsku i izvedo računicu: ako u našu Opštinu žive 64.000 duše, tova znači da su nji 12.800 puka sirotinja i da su paketiti primila trojica odi dvesta bedni, pa 197 ima samo da preg’lčaju. Izvedo i drugu računicu: s teje pare za 200 paketa mogli su da kupe i podele na sviti 12.800 o jed’n polubeli leb odi 15 dinara. I tegaj mi pade na pamet: a što nesu organizovali u Pozorišteto besplatno dve prestave “Kako smo voleli Druga Tita” pa bi mogli barem preko 1.500 duši da se podsete kada su živili odi platu kako i svi ostali okol nji. Ovaka na nji ostanjuje jed’n drugoga da potsečuju po kakvo su sve zapamtili Titovoto vreme, premda znaju da kvo je minulo ne vrča se više. Ete, jed’n odi sagašnjiti ministri i javno okrivi sirotinjutu da je lenjava, pošto se ne vača za sezonsće rabote u poljeto, pa kazuje kako se nekoji po Zapadnu Srbiju spremaju da uvezu radnici izi Kinu.
Borko, iz Protinu Malu
Zabava
Pismo Mijalku Rasničkom
Mislene imenice
Zdravo Baje,
Stiže jesen, a kako i da neje. Ostadomo bezi grozdober kako nijednu godinu do ovuja. Da ne beše barem rodilo i ponelo, pa ajde de, a ono grozdovete propadoše usred avgust. I sa ni ostanjuje da željujemo za mlogo nešto, ama največe za blago vino i recelj. Ima da su željna unučetijata, jerbo se tova ne može da napraji odi kupovno, astalsko grozje.
I teka, nema zatapanje kace, nema otvaranje i zatvaranje burišta, ne trebe ni pampur, a ni kosirće i noževi za berbu, ni krošnje za odbir, ni receljće tikve, ni cveće za čitćete na kacete, ni mijenje muljnjače, ni sumporne pišće, ni vinobran. Istina, ruku na srce, če ušparamo na šićerat - nema ni novo vino ni nova komina za rećiju. U prošlu nedelji ido do lozje da vidim za branje li je krušata kaluđerka, a ono za živi žalovi - nigde živ čovek, sve pusto, sade vido jedni kako mlate orej. Idem si po put i seirim, i tiće odjednuš se seti kako ni je u Osnovanu školu učiteljat gdin Vasa Pile (Bog dušu da mu prosti) objašnjaval kvo su tova mislene imencie, pa se u sve muće nameje - sa barem na učtieljiti če bude zgodža da objasne na đaciti kako i stvarne imenice mož da se prevrnu u mislene.
A odi prošlu subotu, Baje, kako je počelo mož za narod da postane mislena imenica i autobusćiti prevoz. Kolko razbramo, karaju se jetrve preko svekrvu, opštinareti nesu izgleda ubavo izračunali ka su privatizovali ATP kvo če bude s narodat, a gazdata na ATP izgleda da je očekuval da če mu kapne i po nešto izi oštinskutu kasu i da če ga opštinareti varde odi konkurenciju. I sa, konkurencijata ne uvodi linije za Gornji i Srednji visok niti za Prijsan i Kamik, a gazdata na ATP se kara s opštinareti i preti kako če ućine i prevoz na kružniti put, pa si seče granćutu za koju još može da se drži. Pa barem da su uviđavni i svako jutro da objave preko Radio Pirot koji polasci tija d’n su važeći.
Kvo je mislena imenica onomad je razbral i jed’n naš Krupčanac. Pokaral drva izi Petrlaško preko Dimitrovgrad i nadi Činiglavci mu pukne guma na drvarkutu, a bilo predi mrak, pa si čovek at s traktorat dodje doma, prespi i na jutred’n rano sas zdravu gumu vrne se do mesto kude je ostajil tovarat. Ka ima kvo i da vidi: drvarkata stoji, ama prazna.
Ostani mi, Baje, u zdravje.
Mlogo ti se pozdravlja
Sota, iz Krup’c
Zabava
