Alter_Ego_
Stara legenda
- Poruka
- 89.333
Наишао сам на овај текст у Блитзу.
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/450635/Zaradite-trgujuci-zlatom
Zaradite trgujući zlatom
Jedan od najunosnijih poslova današnjice – trgovina cenom zlata na svetskoj berzi putem interneta. Brokerska kuća FXLider, specijalno čitaocima "Blica", poklanja 50 dolara pravog novca kao početni kapital za trgovanje cenom zlata i drugih plemenitih metala na svetskoj berzi.
Uzmite 50 dolara i trgujte na jedinoj berzi na kojoj možete zaraditi i kada cene rastu ali i kada cene padaju.
пријавите се овде
Zlato se tradicionalno smatra simbolom bogatstva ali takodje se često koristi kao bezbedna investicija koja zadržava svoju vrednost u kriznim vremenima. Najveći deo globalne proizvodnje zlata obuhvataju Kina, Južna Afrika, SAD, Australija, Rusija i Peru, dok su najveći kupci Indija i Kina. Istorijski gledano Južna Afrika je bila primarni proizvođač zlata.
Činjenica je da je iskop zlata veoma skup. Zbog visoke cene eksploatacije iz rudnika veruje se da ukupan iznos ikad iskopanog zlata jedva dostiže 145,000 tona.
Globalna proizvodnja zlata i dalje je manja od tražnje. Sa trenutnim nivoom proizvodnje očekuje se da za manje od 45 godina ukupna ponuda više neće moći da zadovolji tražnju.
Od polovine 2013. godine centralne banke drže oko 32.000 tona zlata što je oko jedne petine ukupne količine ikad proizvedene. Iz ovoga se jasno vidi da centralne banke imaju veliki uticaj na kretanje cene ovog plemenitog metala.
Upravo zato 15 najvećih evropskih centralnih banaka potpisale su sporazum na sastanku 1999. godine u Vašingtonu kojim se ograničava količina zlata koju zemlje potpisnice mogu kolektivno da prodaju u toku jedne godine na 400 tona.
Kako navodi Ana Mihajlović, analitičar kompanije FXLider, sa druge strane i vrednost dolara kao i visina fizičke tražnje takodje utiču na cenu ovog plemenitog metala.
- Tokom 2013. godine tražnja za zlatnim nakitom porasla je i skoro dostigla nivo od pre krize, dok je tražnja za malim polugama i novčićima dostigla rekordno visok nivo. Ukupna tražnja dostigla je 3,756.1 tonu i vrednost od 170 milijardi dolara - kaže Ana Mihajlović .
Ipak i pored impresivne fizičke tražnje, cena zlata je tokom 2013. godine pala skoro 28 odsto pod uticajem smanjenja investicionih fondova koji ulažu u kompanije koje se bave eksploatacijom i preradom zlata kao i smanjene kupovine od strane centralnih banaka.
- Poslednjih nekoliko godina bile su prilično burne za investitore u zlato i stvorile izvanredne prilike za zaradu na svetskoj berzi. Godine 2011. cena zlata dostigla je rekordno visoku vrednost od 1.920 dolara za uncu. U tom periodu bili smo svedoci masovnog štampanja novca od strane najvećih svetskih centralnih banaka predvođenih Federalnim Rezervama u Americi u cilju podsticanja oporavka globalne ekonomije. Pored toga nekoliko krvavih sukoba na Bliskom Istoku takodje su destabilizovali finansijsko tržište zbog čega su investitori više ulagali u zlato kao sigurniji instrument i time osigurali svoje investicije - navodi Mihajlović.
Зна ли неко ближе нешто о овоме?
http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/450635/Zaradite-trgujuci-zlatom
Zaradite trgujući zlatom
Jedan od najunosnijih poslova današnjice – trgovina cenom zlata na svetskoj berzi putem interneta. Brokerska kuća FXLider, specijalno čitaocima "Blica", poklanja 50 dolara pravog novca kao početni kapital za trgovanje cenom zlata i drugih plemenitih metala na svetskoj berzi.
Uzmite 50 dolara i trgujte na jedinoj berzi na kojoj možete zaraditi i kada cene rastu ali i kada cene padaju.
пријавите се овде
Zlato se tradicionalno smatra simbolom bogatstva ali takodje se često koristi kao bezbedna investicija koja zadržava svoju vrednost u kriznim vremenima. Najveći deo globalne proizvodnje zlata obuhvataju Kina, Južna Afrika, SAD, Australija, Rusija i Peru, dok su najveći kupci Indija i Kina. Istorijski gledano Južna Afrika je bila primarni proizvođač zlata.
Činjenica je da je iskop zlata veoma skup. Zbog visoke cene eksploatacije iz rudnika veruje se da ukupan iznos ikad iskopanog zlata jedva dostiže 145,000 tona.
Globalna proizvodnja zlata i dalje je manja od tražnje. Sa trenutnim nivoom proizvodnje očekuje se da za manje od 45 godina ukupna ponuda više neće moći da zadovolji tražnju.
Od polovine 2013. godine centralne banke drže oko 32.000 tona zlata što je oko jedne petine ukupne količine ikad proizvedene. Iz ovoga se jasno vidi da centralne banke imaju veliki uticaj na kretanje cene ovog plemenitog metala.
Upravo zato 15 najvećih evropskih centralnih banaka potpisale su sporazum na sastanku 1999. godine u Vašingtonu kojim se ograničava količina zlata koju zemlje potpisnice mogu kolektivno da prodaju u toku jedne godine na 400 tona.
Kako navodi Ana Mihajlović, analitičar kompanije FXLider, sa druge strane i vrednost dolara kao i visina fizičke tražnje takodje utiču na cenu ovog plemenitog metala.
- Tokom 2013. godine tražnja za zlatnim nakitom porasla je i skoro dostigla nivo od pre krize, dok je tražnja za malim polugama i novčićima dostigla rekordno visok nivo. Ukupna tražnja dostigla je 3,756.1 tonu i vrednost od 170 milijardi dolara - kaže Ana Mihajlović .
Ipak i pored impresivne fizičke tražnje, cena zlata je tokom 2013. godine pala skoro 28 odsto pod uticajem smanjenja investicionih fondova koji ulažu u kompanije koje se bave eksploatacijom i preradom zlata kao i smanjene kupovine od strane centralnih banaka.
- Poslednjih nekoliko godina bile su prilično burne za investitore u zlato i stvorile izvanredne prilike za zaradu na svetskoj berzi. Godine 2011. cena zlata dostigla je rekordno visoku vrednost od 1.920 dolara za uncu. U tom periodu bili smo svedoci masovnog štampanja novca od strane najvećih svetskih centralnih banaka predvođenih Federalnim Rezervama u Americi u cilju podsticanja oporavka globalne ekonomije. Pored toga nekoliko krvavih sukoba na Bliskom Istoku takodje su destabilizovali finansijsko tržište zbog čega su investitori više ulagali u zlato kao sigurniji instrument i time osigurali svoje investicije - navodi Mihajlović.
Зна ли неко ближе нешто о овоме?
, али ако би прихватили како је написано, онда отвориш рачун, играш се неко време, изгубиш паре и одеш или се навучеш па изгубиш мало више. 
