DANILO LAZIĆ U misiji Novog svetskog poretka
U ekskluzivnom razgovoru za „Pečat“ magistar Novog svetskog poretka objašnjava kako je 27 godina radio u Pentagonu na tajnom projektu Ronalda Regana „Rat zvezda“, te kako je učestvovao u „misiji“ stvaranja sveta bez granica i formiranju jedne svetske vlade. Ovaj intervju možda i najbolje ilustruje razloge zbog čega je zvaničan Beograd bio prinuđen da izabere evroatlantske integracije kao svoj osnovni politički kurs
Sredinom maja, na jednom privatnom univerzitetu, na kojem je održano predavanje o budućem ustrojstvu sveta (Novi svetski poredak), usledio je neočekivani susret sa gospodinom mr Danilom Lazićem, rođenim u Bosni i Hercegovini (opština Bosanski Prnjavor) ratne 1941. godine, gde je i započeo školovanje, a sada uglednim građaninom SAD.
Interesantnu i bogatu radnu karijeru započeo je 1963. godine, kada se obreo upravo u SAD. Da bi naučio jezik kreće na zanat (radio-električara), zatim odlazi u vojsku SAD, u kojoj je služio dve godine. Država Ilinois je platila njegovo školovanje, pa je stekao diplomu inženjera astronautike. Prvi posao sa fakultetskom diplomom bio je analitički inženjer na mlaznim motorima, ali se, istovremeno, prijavio u Centralnu službu za rad u američkoj vojsci. Posle dve godine čekanja usledio je poziv i odlazi u Teksas, gde je radio na projektu tada novog borbenog aviona F-16. Zatim sledi odlazak u Vašington i rad na stvaranju antiradarskih i krstarećih (pametnih) raketa. Kada je tadašnji američki predsednik Ronald Regan zatražio da se SAD sprema za „Rat zvezda“, dobija posao na ovom projektu kao tehnički savetnik nadležnom generalu, inače šefu projekta. Tako je proveo 27 godina radeći za Pentagon.
Lazić je imao veliko poverenje svojih pretpostavljenih, pa je tako imao pristup svim tajnama vezanim za njegov posao. No, to nije bilo lako. Da bi stigao do tolikog poverenja morao je proći detaljne provere. Opširna biografija, kako lična, tako i njegove šire porodice u Bosni i Hercegovini, koju je sam Lazić predao, proveravana je devet meseci. Mogao je da bira samo jednog člana porodice s kim će komunicirati, a on je izabrao oca; taj kontakt odobrio je Pentagon. Sa drugima nije smeo da komunicira, kao ni sa Srbima iz SAD jer pretpostavljeni nisu odobravali druženje „sa svojima“, pošto bi to značilo da se nije uklopio u američki sistem. Takođe, nije smeo ni da istupa u medijima.
Pored toga Lazić je bio član (bez prava glasa) trostrane komisije koja je vodila političko-ekonomske poslove G-7. To je nalagalo da bude dobro politički obavešten, jer je toj politici prilagođavao buduću tehniku.
Kada je američki predsednik Buš Stariji najavio stvaranje Novog svetskog poretka, upućen je na magistarske studije iz društvenih nauka, gde je stekao naziv magistra Novog svetskog poretka. Od tada se bavi i društvenim pitanjima, posebno zagovaranjem stvaranja sveta bez granica i formiranja jedne svetske vlade. Takođe i teološkim pitanjima, ali na osnovama kvantne fizike.
Da li je na projektima u kojima ste učestvovali bilo još ljudi srpskog porekla i šta je konkretno bila Vaša dužnost?
Koliko je meni poznato na projektu „Rata zvezda“ učestvovalo je još dvoje ljudi poreklom iz srpskih zemalja, ali nisam sa njima održavao kontakt. Verujte da se nisam nadao da ću uspeti da uđem u naučne projekte Pentagona, ali kada su mi se vrata otvorila – iskoristio sam to. Moj glavni doprinos u projektima stvaranja borbenog aviona F-16, koji je danas okosnica vojnog vazduhoplovstva mnogih država, ali i u „Ratu zvezda“, bila je koordinacija 23 podprojekta viših tehničkih postignuća. Naime, sistem istraživanja je takav da pojedini istraživači gledaju samo deliće jer nemaju pravo da vide celinu, a moj zadatak je bio da posmatram celinu, da koordiniram.
„Rat zvezda“ je započeo kao odbrana od nuklearnih raketa i taj sistem je trebalo da pokrije ceo svet. Zato je i nazvan „Rat zvezda“. Odbrana je trebalo da bude razmeštena u kosmosu i na zemlji, ali se zbog raspada SSSR-a, glavnog neprijatelja, odustalo od razmeštanja sistema u svemiru. Prosto više nije bilo pretnje po bezbednost SAD. Posle toga, svi smo se nadali da nikada i neće biti razmešten. Mi smo razvili tehničke sisteme za uništavanje atomskih bombi sa sigurnošću od 99 posto.
U kojem pravcu se razvija vojna tehnika, posebno ona u čijem ste stvaranju učestvovali?
Vojna tehnika, prema mom mišljenju, razvija se u pravcu vođenja „ratova uticaja“, a da bi se taj rat mogao uspešno voditi svet mora biti ujedinjen, bez granica i sa jednom svetskom vladom. Ovde je tehnika podstakla društvene promene. U tom smislu mi smo se bavili tehničkim i društvenim predviđanjima. Moram priznati da je sada sve malo stalo, jer je razvoj računara okrenuo istraživanja u oblasti „rata uticaja“ u drugom pravcu, pošto kompjuter već simulira ljudski mozak, što znači da tehnika prelazi iz klasičnog u neklasični sistem. Tu granica nema, što otvara nove mogućnosti za „rat uticaja“. U svakom slučaju danas već postoje tehničke mogućnosti za vođenje „rata uticaja“, a da li će biti primenjen u ovom veku – to zaista ne znam.
Kada je Buš Stariji izjavio da je Amerika spremna da vodi svet u Novi svetski poredak, odmah su organizovane postdiplomske studije na Univerzitetu „Džordž Mejson“ u Virdžiniji za neke važne ljude, među kojima sam se našao i ja. Tako sam stekao zvanje magistra društvenih nauka – oblast Novi svetski poredak.
I kakva je bila vaša društvena delatnost?
Što se tiče Novog svetskog poretka moram reći da je odmah posle istupa Buša Starijeg, organizovana razmena mišljenja sa vodećim stručnjacima iz ove oblasti, i to jednom godišnje. Obično bi se okupilo oko 150 naučnika, analitičara i drugih važnih ljudi iz celog sveta, i mi smo analizirali situaciju. Na kraju rasprave uvek smo davali zaključak, odnosno Izveštaj za političare i vlasnike velikih kompanija, kao i neke analitičke centre. Tu smo skicirali moguće pravce delovanja spomenutih subjekata.
Osim toga, učestvovao sam u podršci predsednikovanju Ronalda Regana. Naime, kada bi predsednik SAD išao po zemlji traženo je da formulišem pitanja koja bi mu se postavila od strane domaćina iz oblasti kojom se ja bavim, ali sam, takođe, pisao i odgovore na ta pitanja, a predsednik ih je čitao ili učio napamet, i tako se sticao utisak da je veoma obrazovan i obavešten.
Pored toga, bio sam zadužen i za tehnička pitanja tokom pregovora sa SSSR-om, posebno oko Ugovora o balističkim raketama. Američkoj strani sam tumačio koja su rešenja povoljnija za SAD, odnosno sugerisao rešenja koja ne daju mnogo ustupaka.
