Šta je bolje ispravno?

[Andrej Bolkonski]

Svedoci smo permanentne primene rodne ravnopravnosti po medijima.
Baš mediji utiču na kvalitet pismenosti naroda.
Medjutim, kako to biva, neki put imamo nedoumicu šta je više ispravno?

Ne ulazim sada u teže slučajeve poput geografske ravnopravnosti zašto je strana reč REON postala REJON na PTT računu.
Zapadnobalkanci po Beogradu ionako govore AJERODROM umesto AERODROM
Vole oni J svuda i svakom da guraju sem kod sebe a i tako se priča kod njih tamo pa zato i vamo iako su zbog pameti napustili.

Elem da se mi pozabavimo rodnom a ne govornom ravnopravnošću:
Direktorka, doktorka, učiteljica su reči toliko odomaćene
Šefica, poslanica i policajka traže još malo vremena, vojnikinja pogotovo.
Neko novozaposlen u "Večernjim Novostima" uporno piše STRUČNJAKINJA
To je valjda ispravnije nego EKSPERTKINJA.
Mada se ovaj posprdni izraz obično koristio za neznalicu koja se gura gde joj mesto nije al ajd "Večernje Novosti" smatraju da je ok

Ono što dve decenije silovanja jezika kod polupismenog naroda koji je jači verbalno nego pisano (pišijada kad neko sa VII stepenom odvali)
je čudna situacija da mi za izbornu groznicu izmedju mnogih stranaka imamo NOSIOCA liste ali ne i rodnu ravnopravnost za istu funkciju?

Dalije bolje ispravno NOSAČICA ili NOSILJA liste?
Jer svedoci smo i svedokinje dase jezik menja posto živimo u vreme kase brže živi pase nema za logiku i gramatiku.
Fala osrca svima koji bi da pomognu da rešimo štaje idealnije od idealnog!

Sto se tice srpskog knjizevnog jezika,on je definitivno rascerecen.Na kvarenje naseg (srpskog) jezika,mnogo su uticali preko drinski srbi,koji su
nam jezik degenerisali do daske.Takodje,mnoge rogobatne reci,nastale su kopiranjem hrvatskog jezika.Pa smo tako dobili siholoskinju,ginekolosnjiku
i ostale budalaste reci.

 

[Stojkov Menidjer]

I kako se onda zove mužjak lame?

Ni reč "Glupača" nema rod isto kao ni lama?

Inače, mužjak od lame se zove Ares pośto su prodali Sebastijana na stočnoj pijaci.

Najčešće pravopisne greške (na slovo L)

NEPRAVILNO	PRAVILNO
labaratorija	laboratorija, laboratorij, laboratorijum
lavicin	lavičin
lavorika	lovorika
lambordžini	lamborgini
larpurlatizam	larpurlartizam
lezbejka	lezbijka
letiti (ijek.)	letjeti (ijek.)
lizi (dat. od liga)	ligi (dat. od liga)
limontus	limuntus (i limuntos)
literalan	literaran
licimer	licemer
Loto, LOTO	loto

Jeste menjao logo od svog nastanka jedno 15 puta ali "FIAT" nikad nije menjao naziv firme u "FIJAT"
Najviše boli śto je list "Политика" demonstrirao silu na naslovnoj strani.
Valjda će jednom i "Bemve" da osvane?

 

[Stojkov Menidjer]

Sto se tice srpskog knjizevnog jezika,on je definitivno rascerecen.Na kvarenje naseg (srpskog) jezika,mnogo su uticali preko drinski srbi,koji su
nam jezik degenerisali do daske.Takodje,mnoge rogobatne reci,nastale su kopiranjem hrvatskog jezika.Pa smo tako dobili siholoskinju,ginekolosnjiku
i ostale budalaste reci.

Ok, svedoci smo "promene jezika" u neki "apdejtovani", ali moramo priznati da Stefana Nemanju ne bi danas razumeli.
Čuvena " Lazareva kletva" pa još uklesana, nekako savremeno izgleda ko da je pisana po oslobodjenju od Turaka tačnije posle Drugog svetskog rata...

Onaj "Alan Ford" iz SFRJ sa hrvatskim prevodom izgleda tako čedno naspram "suvremena hrvatskoga"...

Neko ovde nema pametnija posla

 

[Stojkov Menidjer]

Deža vu ili deža vi

Ovaj izraz potiče iz francuskog jezika – déjà vu.
1. Odnosi se na ono što je već viđeno, staromodno, izašlo iz mode.
2. U psihologiji predstavlja iluziju da je sadašnji trenutak već jednom postojao, da je bio doživljen, da se nešto ranije dogodilo, da je osoba već bila na određenom mestu.
3. U parapsihologiji predstavlja verovanje u sposobnost da se prepoznaju mesta, osobe i dešavanja u kojima onaj koji to doživljava nije mogao prisustvovati.
Često čujemo da se u srpskom jeziku ovaj francuski izraz izgovara tako kao što se piše na francuskom – deža vu. Međutim, ispravno je jedino – deža vi.

Valjda REJON kao jedino ispravno nastalo kako seljo izgovara...
Dobro pa nije znao tada za AJERODROM

 

[Ната Ли]

Palačinak ili palačinka

Vrsta tankog u tiganju prženog testa od brašna, mleka i jaja, u koje se uvija nadev (pekmez, sir i dr.) nazivamo palačinka ili palačinak.
Premda je mnogo zastupljeniji u govoru i pisanju ženski rod – palačinka, ispravno je i palačinka i palačinak.
Ova reč je kod nas došla iz mađarskog jezika – palacsinta (rum. placinta).
Dativ jednine imenice palačinka glasi palačinki i palačinci. Genitiv množine – palačinki i palačinaka.

Sad moram da pitam.. Da li se palačinke peku ili prže

Svugde izazovem rat ovim pitanjem a još nisam prihvatila ni jedno kao konačno tačno.
Zato ja pravim palačinke.

 

[gost 386492]

Sad moram da pitam.. Da li se palačinke peku ili prže

Svugde izazovem rat ovim pitanjem a još nisam prihvatila ni jedno kao konačno tačno.
Zato ja pravim palačinke.

Logicno bi bilo da se prze iako svi kazu da se peku.

 

[Ната Ли]

Logicno bi bilo da se prze iako svi kazu da se peku.

Ja isto tvrdim da se prže

 

[Manastirka]

Ni reč "Glupača" nema rod isto kao ni lama?

Inače, mužjak od lame se zove Ares pośto su prodali Sebastijana na stočnoj pijaci.


Jeste menjao logo od svog nastanka jedno 15 puta ali "FIAT" nikad nije menjao naziv firme u "FIJAT"
Najviše boli śto je list "Политика" demonstrirao silu na naslovnoj strani.
Valjda će jednom i "Bemve" da osvane?

Glupača se menja po rodu...,ali zato budala ne!

 

[Andrej Bolkonski]

Ok, svedoci smo "promene jezika" u neki "apdejtovani", ali moramo priznati da Stefana Nemanju ne bi danas razumeli.
Čuvena " Lazareva kletva" pa još uklesana, nekako savremeno izgleda ko da je pisana po oslobodjenju od Turaka tačnije posle Drugog svetskog rata...

Onaj "Alan Ford" iz SFRJ sa hrvatskim prevodom izgleda tako čedno naspram "suvremena hrvatskoga"...

Neko ovde nema pametnija posla

Ovaj srpski jezik,koji je u upotrebi u najnovije vreme,necemo uskoro moci da pratimo bez nekog dzepnog recnika srpsko-bosansko-hrvatskog !