Šta je bolje ispravno?

[Stojkov Menidjer]

Svedoci smo permanentne primene rodne ravnopravnosti po medijima.
Baš mediji utiču na kvalitet pismenosti naroda.
Medjutim, kako to biva, neki put imamo nedoumicu šta je više ispravno?

Ne ulazim sada u teže slučajeve poput geografske ravnopravnosti zašto je strana reč REON postala REJON na PTT računu.
Zapadnobalkanci po Beogradu ionako govore AJERODROM umesto AERODROM
Vole oni J svuda i svakom da guraju sem kod sebe a i tako se priča kod njih tamo pa zato i vamo iako su zbog pameti napustili.

Elem da se mi pozabavimo rodnom a ne govornom ravnopravnošću:
Direktorka, doktorka, učiteljica su reči toliko odomaćene
Šefica, poslanica i policajka traže još malo vremena, vojnikinja pogotovo.
Neko novozaposlen u "Večernjim Novostima" uporno piše STRUČNJAKINJA
To je valjda ispravnije nego EKSPERTKINJA.
Mada se ovaj posprdni izraz obično koristio za neznalicu koja se gura gde joj mesto nije al ajd "Večernje Novosti" smatraju da je ok

Ono što dve decenije silovanja jezika kod polupismenog naroda koji je jači verbalno nego pisano (pišijada kad neko sa VII stepenom odvali)
je čudna situacija da mi za izbornu groznicu izmedju mnogih stranaka imamo NOSIOCA liste ali ne i rodnu ravnopravnost za istu funkciju?

Dalije bolje ispravno NOSAČICA ili NOSILJA liste?
Jer svedoci smo i svedokinje dase jezik menja posto živimo u vreme kase brže živi pase nema za logiku i gramatiku.
Fala osrca svima koji bi da pomognu da rešimo štaje idealnije od idealnog!

 

[Alter_Ego_]

Dalije bolje ispravno NOSAČICA ili NOSILJA liste?

Да ли је исправно ПУШАЧИЦА или ПУШИЉА?

 

[Manastirka]

Да ли је исправно ПУШАЧИЦА или ПУШИЉА?

Pušačica!

 

[Stojkov Menidjer]

Да ли је исправно ПУШАЧИЦА или ПУШИЉА?

Zavisi od okruga do okruga, oba izraza se podjednako koriste kod naroda i u donjem i u gornjem toku Drine.
Pušilja je valjda neko ko periodično a pušačica redovno.
Baš ovako grupa njih donosi odluke kako će bude ispravno posle 15:00h kad prodje radno vreme.

 

[Stojkov Menidjer]

Pušačica!

Mužjak od lame se piše ili piše se kako?

 

[Manastirka]

Mužjak od lame se piše ili piše se kako?

Lama nema rod!Mužjak lame.

 

[Stojkov Menidjer]

Lama nema rod!Mužjak lame.

Kako nema rod?
Ko dobija teranje a ko se osevapi malo?

 

[Manastirka]

Kako nema rod?
Ko dobija teranje a ko se osevapi malo?

I kako se onda zove mužjak lame?

 

[Manastirka]

Zavisi od okruga do okruga, oba izraza se podjednako koriste kod naroda i u donjem i u gornjem toku Drine.
Pušilja je valjda neko ko periodično a pušačica redovno.
Baš ovako grupa njih donosi odluke kako će bude ispravno posle 15:00h kad prodje radno vreme.

Ne kaže se Plivulja, nego Plivačica!

 

[Manastirka]

Svedoci smo permanentne primene rodne ravnopravnosti po medijima.
Baš mediji utiču na kvalitet pismenosti naroda.
Medjutim, kako to biva, neki put imamo nedoumicu šta je više ispravno?

Ne ulazim sada u teže slučajeve poput geografske ravnopravnosti zašto je strana reč REON postala REJON na PTT računu.
Zapadnobalkanci po Beogradu ionako govore AJERODROM umesto AERODROM
Vole oni J svuda i svakom da guraju sem kod sebe a i tako se priča kod njih tamo pa zato i vamo iako su zbog pameti napustili.

Elem da se mi pozabavimo rodnom a ne govornom ravnopravnošću:
Direktorka, doktorka, učiteljica su reči toliko odomaćene
Šefica, poslanica i policajka traže još malo vremena, vojnikinja pogotovo.
Neko novozaposlen u "Večernjim Novostima" uporno piše STRUČNJAKINJA
To je valjda ispravnije nego EKSPERTKINJA.
Mada se ovaj posprdni izraz obično koristio za neznalicu koja se gura gde joj mesto nije al ajd "Večernje Novosti" smatraju da je ok

Ono što dve decenije silovanja jezika kod polupismenog naroda koji je jači verbalno nego pisano (pišijada kad neko sa VII stepenom odvali)
je čudna situacija da mi za izbornu groznicu izmedju mnogih stranaka imamo NOSIOCA liste ali ne i rodnu ravnopravnost za istu funkciju?

Dalije bolje ispravno NOSAČICA ili NOSILJA liste?
Jer svedoci smo i svedokinje dase jezik menja posto živimo u vreme kase brže živi pase nema za logiku i gramatiku.
Fala osrca svima koji bi da pomognu da rešimo štaje idealnije od idealnog!

Melozvučnije bi bilo Nosilja liste!

 

[Nataly Ciottolo]

Nosač nosačica
Nosilac nosilica
Zvuči kao kosilica

Ženski nosilac liste
Nosilačica

Nemam pojma, totalna glupost.

 

[Peconi123]

Да ли је исправно ПУШАЧИЦА или ПУШИЉА?

To pitanje treba odmah na prvu tacku dnevnog reda svih femi pokreta

 

[zofr]

Оваквих глупости нема у Енглеском језуку.

У нашој војсци постоје чинови, и не могу се измишљати нови.

Женску особу, када јој лекар слуша плућа, пита да ли је пушач, а не да ли је пушачица.

Поред правописа и граматике постоји и дух српског језика, и треба га поштовати (у оквиру свог образовања).

 

[Meklaud]

To pitanje treba odmah na prvu tacku dnevnog reda svih femi pokreta

i to a i reč gutačica...plamena...hm

 

[Stojkov Menidjer]

Vršiteljka

 

[Alter_Ego_]

Vršiteljka

Изведенице би биле

Извршитељка,
Свршитељка,
...

 

[Lada]

Najčešće pravopisne greške (na slovo L)

NEPRAVILNO	PRAVILNO
labaratorija	laboratorija, laboratorij, laboratorijum
lavicin	lavičin
lavorika	lovorika
lambordžini	lamborgini
larpurlatizam	larpurlartizam
lezbejka	lezbijka
letiti (ijek.)	letjeti (ijek.)
lizi (dat. od liga)	ligi (dat. od liga)
limontus	limuntus (i limuntos)
literalan	literaran
licimer	licemer
Loto, LOTO	loto

 

[Lada]

Palačinak ili palačinka

Vrsta tankog u tiganju prženog testa od brašna, mleka i jaja, u koje se uvija nadev (pekmez, sir i dr.) nazivamo palačinka ili palačinak.
Premda je mnogo zastupljeniji u govoru i pisanju ženski rod – palačinka, ispravno je i palačinka i palačinak.
Ova reč je kod nas došla iz mađarskog jezika – palacsinta (rum. placinta).
Dativ jednine imenice palačinka glasi palačinki i palačinci. Genitiv množine – palačinki i palačinaka.

 

[Lada]

Štiklirati ili štriklirati

Ova reč vodi poreklo od strichlieren (austr. nem.) što znači: označiti crtom, prevući crtu preko nečega, precrtati, brisati.
Iako je uobičajeno štiklirati, pravilno je samo – štriklirati.

 

[Lada]

Oftamolog ili oftalmolog

Oftalm-, oftalmo- (grč. ophthalmos oko) kao prvi deo reči označava ono što je u vezi sa okom, očni; u ovom slučaju – očni lekar, okulist.
Iako često čujemo drugačije, pravilno je reći oftalmolog, u množini – oftalmolozi; oftalmologija.

 

[Lada]

Delikvnet ili delinkvent

Iako mnogo češće čujemo ovo drugo, ispravno je jedino delinkvent.
Potiče od latinske reči delinquens, prema delinquere – skrivati, što znači prestupnik, prekršitelj, kriminalac.
Delinkvencija potiče od latinskog delinquentia i znači – kršenje zakona, kriminal, prestupništvo.
U ženskom rodu – delinkventkinja, a ne delikventkinja.

 

[Lada]

U Užicu ili u Užicama

Naziv ovog grada treba menjati po padežima kao imenicu srednjeg roda, u jednini.
Naziv Užice se u najstarijim zapisima javlja i menja u jednini i nastao je od reči Užice srednjeg roda, što je deminutiv reči uže u značenju „(kad reka čini) pâs/pojas” jer na mestu Starog grada u Užicu reka Đetinja čini jednu petljicu. Uporediti polje > poljice „malo polje”, što je i ime jednoga polja u Gorjanima kraj Užica.
(Izvor: Ž. Veljković, Otkud ž u Užice, „Užička nedelja” 704, Užice, 2009.)
Užice, Užica, Užicu, Užice, Užicem, Užicu.
Pravopis, međutim, dopušta oba oblika, dajući prednost srednjem rodu: Užice-Užica-Užicu, bolje nego Užice ž. mn., Užica-Užicama; donedavno Titovo Užice i Titove Užice.

 

[Lada]

U Beranama ili u Beranima

Naziv ovog crnogorskog grada menja se kao imenica ženskog roda u množini.
Bio sam u Beranama, a ne u Beranima.
On je iz Berana.

 

[Lada]

Hidrantni ili hidratantni

Hidrantna ili hidratantna krema?
Hidrant je aparat za uzimanje vode iz ulične vodovodne cevi; koristi se za polivanje ulica i gašenje požara.
Hidrantni je onaj koji se odnosi na hidrant.
Hidratantan je onaj koji nekom jedinjenju dodaje molekul vode (hem.). U kozmetici, hidratantni krem, je onaj koji koži pomaže da održi potrebnu vlažnost.
Dakle, ispravno je reći hidratantna, hidratantni, hidratantno.

 

[Lada]

Deža vu ili deža vi

Ovaj izraz potiče iz francuskog jezika – déjà vu.
1. Odnosi se na ono što je već viđeno, staromodno, izašlo iz mode.
2. U psihologiji predstavlja iluziju da je sadašnji trenutak već jednom postojao, da je bio doživljen, da se nešto ranije dogodilo, da je osoba već bila na određenom mestu.
3. U parapsihologiji predstavlja verovanje u sposobnost da se prepoznaju mesta, osobe i dešavanja u kojima onaj koji to doživljava nije mogao prisustvovati.
Često čujemo da se u srpskom jeziku ovaj francuski izraz izgovara tako kao što se piše na francuskom – deža vu. Međutim, ispravno je jedino – deža vi.