lukabeograd
Ističe se
- Poruka
- 2.259
Dugo se verovalo da je zavisnost od telefona povezana sa dopaminskim „udarima“ koje izazivaju notifikacije. Međutim, pokazalo se da to nije tačno.
Studija sa UCLA iz 2023. godine otkrila je da se zapravo radi o smanjenju kortizola.
Svako proveravanje telefona spušta nivo kortizola za 17%, i to u trajanju od tačno 6 minuta, stvarajući fiziološku zavisnost od provere.
Studija je obuhvatila 847 učesnika čiji su nivoi kortizola praćeni kontinuiranim merenjem. Svako otključavanje telefona izazvalo je merljiv pad kortizola (360 sekundi), nakon čega je usledio skok od 23% iznad osnovnog nivoa kada nisu mogli da provere telefon.
Efekti kortizola:
Povišen kortizol → anksioznost, nervoza, depresija, gojenje (posebno stomak), povišen pritisak, povišen šećer u krvi, pad imuniteta, akne, gubitak mišićne mase.
Snižen kortizol → umor, iscrpljenost, manjak energije i snage, apatija, manjak motivacije, potreba za slanom hranom, slabija otpornost na stres.
To znači da gledanje u telefon izaziva kratkotrajno olakšanje, ali zatim dolazi do naglog skoka kortizola koji povećava stres i nervozu.
Najvažnije otkriće:
Mi nismo zavisni od dopaminskih nagrada.
Mi smo zavisni od mikrodoziranja olakšanja od stresa.
I to je najopasnije:
TELEFON STVARA KORTIZOLSKE „ŠOKOVE“ koji onemogućavaju telu da se opusti i uravnoteži, a psihi da se odmori.
Prema istraživanju Stanford Sleep Lab-a, provera telefona posle 22h povećava zapreminu amigdale za 0,3% tokom 6 meseci. To nije metafora – amigdala je na MRI skenovima fizički veća.
A veća amigdala znači više anksioznosti.
Dakle, alat koji koristimo da se oslobodimo stresa zapravo uvećava naš centar za stres.
Studija sa UCLA iz 2023. godine otkrila je da se zapravo radi o smanjenju kortizola.
Svako proveravanje telefona spušta nivo kortizola za 17%, i to u trajanju od tačno 6 minuta, stvarajući fiziološku zavisnost od provere.
Studija je obuhvatila 847 učesnika čiji su nivoi kortizola praćeni kontinuiranim merenjem. Svako otključavanje telefona izazvalo je merljiv pad kortizola (360 sekundi), nakon čega je usledio skok od 23% iznad osnovnog nivoa kada nisu mogli da provere telefon.
Efekti kortizola:
Povišen kortizol → anksioznost, nervoza, depresija, gojenje (posebno stomak), povišen pritisak, povišen šećer u krvi, pad imuniteta, akne, gubitak mišićne mase.
Snižen kortizol → umor, iscrpljenost, manjak energije i snage, apatija, manjak motivacije, potreba za slanom hranom, slabija otpornost na stres.
To znači da gledanje u telefon izaziva kratkotrajno olakšanje, ali zatim dolazi do naglog skoka kortizola koji povećava stres i nervozu.
Najvažnije otkriće:
Mi nismo zavisni od dopaminskih nagrada.
Mi smo zavisni od mikrodoziranja olakšanja od stresa.
I to je najopasnije:
TELEFON STVARA KORTIZOLSKE „ŠOKOVE“ koji onemogućavaju telu da se opusti i uravnoteži, a psihi da se odmori.
Prema istraživanju Stanford Sleep Lab-a, provera telefona posle 22h povećava zapreminu amigdale za 0,3% tokom 6 meseci. To nije metafora – amigdala je na MRI skenovima fizički veća.
A veća amigdala znači više anksioznosti.
Dakle, alat koji koristimo da se oslobodimo stresa zapravo uvećava naš centar za stres.
