Ljuta Tica
Veoma poznat
- Poruka
- 13.648
Потпуно је за неочекивати да они што су мало мање паметни и лојални владајућем режиму издвоје време и прочитају овај изванредан буквар којег потписује Милан Ст Протић.
Још више за неочекивати је да разумеју шта је човек рекао, али је потпуно за очекивати да издвоје време између два угриза сендвича да бар једном угризу тастатуру и напишу нешто у свом стилу мржње сваког за кога немају потенцијал да разумеју јер им је избељивач истањио и оно мало сиве масе које им бог на рођењу подарио.
За све са стрпљењем да прочитају мало дужи текст (свака му је златна) налази се на линку https://nova.rs/politika/st-protic-sklonili-smo-milosevica-srbiju-nismo-promenili/.
Ниже је издвојено тек пар детаља из интервјуа.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
"I da sve opozicione stranke izađu na izbore, ova vlast neće imati legitimitet, zato što neće pobediti na fer, poštenim i demokratskim izborima. Zato su oni nervozni. Svesni su da je ta podrška zasnovana na ispiranju mozga naciji, kontroli medija, lažima, obmanama i skrivanju. Male grupe opozicionara ne mogu ništa ozbiljno da naruše i ugroze u Srbiji, pred Skupštinom ili na nekom drugom mestu. To može da učini vlast. I svaki put je eskalacija dolazila od vlasti, jer oni raspolažu monopolom fizičke sile", rekao je u intervjuu za Nova.rs istoričar Milan St. Protić
Mi se nikad u Srbiji nismo izborili sa tim sindromom apsolutne vlasti. Svaki glas koji je protivan vladajućem doživljava se kao subverzivan. Tako je bilo u Titovo doba, tako je bilo i u vreme Miloševića. Onda smo imali jedno koketiranje sa demokratijom u vreme vladavine DOS-a i ovih takozvanih demokratskih snaga, kojima sam i ja pripadao, da bismo se sad vratili na taj obrazac apsolutne vlasti. Ova vlast, kao i one prethodne, najviše bi volela da uopšte nema opoziciju. Kad biste njih iskreno pitali, oni bi vam rekli ‘pa najbolje da mi vladamo sami. Da imamo 250 od 250 poslanika i da vladamo bez ikakvog ograničenja’. To je njima ideal.
Pojedini građani, nezadovoljni postupanjem vlasti u vreme pandemije, odmah su po okončanju vanrednog stanja organizovali protestni skup ispred Predsedništva. Već sutradan smo imali i skup pristalica Dveri koji su se sukobljavali ispred Skupštine sa poslanicima vlasti i ministrom Zlatiborom Lončarom. Mogu li ovakvi događaji da eskaliraju u veće sukobe?
Mogu, ukoliko vlast to želi. Male grupe opozicionara ne mogu ništa ozbiljno da naruše i ugroze u Srbiji, pred Skupštinom ili na nekom drugom mestu. To može da učini vlast. I svaki put je eskalacija dolazila od vlasti, jer oni raspolažu monopolom fizičke sile. Oni mogu da izvedu policiju, Žandarmeriju i naoružane ljude na građane. Građani nemaju ništa. Šta oni imaju? Mogu da viču, da udare neki šamar, mogu i da se pobiju, ali od toga nema velike opasnosti. Opasnosti ima onda kada vlast upotrebi monopol fizičke sile kojom raspolaže. Na stranu kako se ponaša i kako deluje opozicija u Srbiji, ali ona ne raspolaže sredstvima da ugrozi vlast u suštinskom smislu. Zato njena odgovornost ne može da se meri sa odgovornošću onih koji su na vlasti. Isto onako kao što naprednjaci, dok su bili opozicija, nisu nosili odgovornost kao što su nosili tadašnji nosioci vlasti, pa su mogli da prave mitinge, demonstracije, da traže da se njihova reč čuje glasnije nego što je u to doba moglo. Sad kad su se stvari okrenule, vidite da se oni ponašaju potpuno drugačije od onog kako su se ponašali dok su bili opozicija, jer misle da nikad više to neće biti. Inače bi veoma vodili računa o tome kakva su prava i mogućnosti opozicije, znajući da će sutra oni ponovo biti u toj ulozi.
Na strani opozicije, možda ne u opozicionim strankama, ali među onima koji su glasni protivnici ovog poretka, itekako ima ljudi s biografijom. Svejedno da li se to što oni govore nama dopada ili ne, ali to su ljudi koji zaslužuju svako poštovanje i kojima to niko ne može da oduzme. A šta je kod ovih na vlasti? Falsifikuju diplome, lažu, obmanjuju. Zašto to rade? Pa, zato što su iskompleksirani. Zašto neko hoće da stekne doktorat nezasluženo? Zato što je njemu važnije da stavi pored imena dr, nego da li nešto ima ili nema u glavi. Zašto uče decu na Megatrendu? Zato što im je bitno da se predstave kao profesori, a ne da li to nešto vredi ili ne. Kad ih uzmete sve zajedno, celu Vladu Srbije, vi vidite da je to živo neškolovano. Tu svako ima neki problem. Ili je nešto muvao i petljao ili nema diplomu ili je nešto “na mala vrata smandrljao” ili je nikakav u poslu kojim se bavi, pa se okrenuo politici. Nemate jednog čoveka za koga možete da kažete “u redu, on je moj neistomišljenik, ali ima nešto u glavi, on je neke knjige čitao u životu”. Od predsednika države do poslednjeg ministra.
Још више за неочекивати је да разумеју шта је човек рекао, али је потпуно за очекивати да издвоје време између два угриза сендвича да бар једном угризу тастатуру и напишу нешто у свом стилу мржње сваког за кога немају потенцијал да разумеју јер им је избељивач истањио и оно мало сиве масе које им бог на рођењу подарио.
За све са стрпљењем да прочитају мало дужи текст (свака му је златна) налази се на линку https://nova.rs/politika/st-protic-sklonili-smo-milosevica-srbiju-nismo-promenili/.
Ниже је издвојено тек пар детаља из интервјуа.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
"I da sve opozicione stranke izađu na izbore, ova vlast neće imati legitimitet, zato što neće pobediti na fer, poštenim i demokratskim izborima. Zato su oni nervozni. Svesni su da je ta podrška zasnovana na ispiranju mozga naciji, kontroli medija, lažima, obmanama i skrivanju. Male grupe opozicionara ne mogu ništa ozbiljno da naruše i ugroze u Srbiji, pred Skupštinom ili na nekom drugom mestu. To može da učini vlast. I svaki put je eskalacija dolazila od vlasti, jer oni raspolažu monopolom fizičke sile", rekao je u intervjuu za Nova.rs istoričar Milan St. Protić
Mi se nikad u Srbiji nismo izborili sa tim sindromom apsolutne vlasti. Svaki glas koji je protivan vladajućem doživljava se kao subverzivan. Tako je bilo u Titovo doba, tako je bilo i u vreme Miloševića. Onda smo imali jedno koketiranje sa demokratijom u vreme vladavine DOS-a i ovih takozvanih demokratskih snaga, kojima sam i ja pripadao, da bismo se sad vratili na taj obrazac apsolutne vlasti. Ova vlast, kao i one prethodne, najviše bi volela da uopšte nema opoziciju. Kad biste njih iskreno pitali, oni bi vam rekli ‘pa najbolje da mi vladamo sami. Da imamo 250 od 250 poslanika i da vladamo bez ikakvog ograničenja’. To je njima ideal.
Pojedini građani, nezadovoljni postupanjem vlasti u vreme pandemije, odmah su po okončanju vanrednog stanja organizovali protestni skup ispred Predsedništva. Već sutradan smo imali i skup pristalica Dveri koji su se sukobljavali ispred Skupštine sa poslanicima vlasti i ministrom Zlatiborom Lončarom. Mogu li ovakvi događaji da eskaliraju u veće sukobe?
Mogu, ukoliko vlast to želi. Male grupe opozicionara ne mogu ništa ozbiljno da naruše i ugroze u Srbiji, pred Skupštinom ili na nekom drugom mestu. To može da učini vlast. I svaki put je eskalacija dolazila od vlasti, jer oni raspolažu monopolom fizičke sile. Oni mogu da izvedu policiju, Žandarmeriju i naoružane ljude na građane. Građani nemaju ništa. Šta oni imaju? Mogu da viču, da udare neki šamar, mogu i da se pobiju, ali od toga nema velike opasnosti. Opasnosti ima onda kada vlast upotrebi monopol fizičke sile kojom raspolaže. Na stranu kako se ponaša i kako deluje opozicija u Srbiji, ali ona ne raspolaže sredstvima da ugrozi vlast u suštinskom smislu. Zato njena odgovornost ne može da se meri sa odgovornošću onih koji su na vlasti. Isto onako kao što naprednjaci, dok su bili opozicija, nisu nosili odgovornost kao što su nosili tadašnji nosioci vlasti, pa su mogli da prave mitinge, demonstracije, da traže da se njihova reč čuje glasnije nego što je u to doba moglo. Sad kad su se stvari okrenule, vidite da se oni ponašaju potpuno drugačije od onog kako su se ponašali dok su bili opozicija, jer misle da nikad više to neće biti. Inače bi veoma vodili računa o tome kakva su prava i mogućnosti opozicije, znajući da će sutra oni ponovo biti u toj ulozi.
Na strani opozicije, možda ne u opozicionim strankama, ali među onima koji su glasni protivnici ovog poretka, itekako ima ljudi s biografijom. Svejedno da li se to što oni govore nama dopada ili ne, ali to su ljudi koji zaslužuju svako poštovanje i kojima to niko ne može da oduzme. A šta je kod ovih na vlasti? Falsifikuju diplome, lažu, obmanjuju. Zašto to rade? Pa, zato što su iskompleksirani. Zašto neko hoće da stekne doktorat nezasluženo? Zato što je njemu važnije da stavi pored imena dr, nego da li nešto ima ili nema u glavi. Zašto uče decu na Megatrendu? Zato što im je bitno da se predstave kao profesori, a ne da li to nešto vredi ili ne. Kad ih uzmete sve zajedno, celu Vladu Srbije, vi vidite da je to živo neškolovano. Tu svako ima neki problem. Ili je nešto muvao i petljao ili nema diplomu ili je nešto “na mala vrata smandrljao” ili je nikakav u poslu kojim se bavi, pa se okrenuo politici. Nemate jednog čoveka za koga možete da kažete “u redu, on je moj neistomišljenik, ali ima nešto u glavi, on je neke knjige čitao u životu”. Od predsednika države do poslednjeg ministra.
