Srpsko slikarstvo 20.veka

Portret-majke-244x300.jpg


Milena Pavlović Barilli Portret majke
 
Vladimir Dunjić rođen je 1957. godine u Čačku.

Diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1981, na Odseku za slikarstvo, u klasi
profesora Mladena Srbinovića.

Član je ULUS-a (Udruženja likovnih umetnika Srbije) od 1982.

Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu: Beograd, Zagreb,
Čačak, Valjevo, Budva, Herceg Novi, Novi Sad, Vršac, Požarevac, Pariz, Budimpešta, Beč, Toronto,
Tokio, itd.
Dobitnik je više nagrada, među kojima su: Prva nagrada publike na Memorijalu Nadežde Petrović,
Čačak, 1994; Gran pri na 7. Međunarodnom bijenalu U svetlosti Milene, Požarevac, 1997; Račanska
Povelja Fondacije Račanska baština, Bajina Bašta, 2009; Nagrada Momo Kapor Zadužbine Momčilo
Momo Kapor, Beograd, 2012.
Živi i radi u Beogradu.

61982214_1ak.jpg
 
lot_2236.jpg


Slikarski opus Ivana Radovića je veliki i po broju radova (slika, crteža i akvarela), ali i po
značaju i mestu u srpskoj umetnosti dvadesetog veka. Kritičari i istoričari moderne
umetnosti primetili su u njegovom radu kretanje od tradicionalizma do avangarde,
od ustaljenih puteva savremenosti njegovog vremena do izleta u naivizam i koloristički
ekspresionizam koji je bio najkarakterističniji za srpsku umetnost tog perioda.
Nije se ustručavao ni da se upusti u eksperimente sa apstraktnim izrazom,
posebno tokom prve polovine treće decenije. U osnovnom, njegov slikarki put se kretao
od ranog perioda konstruktivizma i postkubizma, preko neoklasicizma i neoprimitivizma
srednjeg perida do romantizma i poetskog realizma koji je obeležio kraj ovog samosvojnog
stvaralaštva.
I tematski se Radovićevo slikarstvo kretalo u širokom rasponu od pejsaža,
enterijera i žanrscena do portreta i aktova. Zbog ovakvog svojevrsnog spajanja i
preplitanja stilskih karakteristika i tematskih sadržaja, slikartsvo Ivana Radovića
postavljeno je u najznačajnijim istorijskim pregledima na jedno od najistaknutijih
mesta u srpskoj slikarskoj umetnosti epohe modernizma.
 
Ljubica Cuca Sokic
( 1914. - 2009. )
"Pričajući kako je još u detinjstvu volela da crta, Ljubica Sokić se seća kako je jednog dana nešto
obojila zelenom bojom, „pa sam onda”, kaže, „uzela crvenu i njom obojila površinu do one zelene.
Bile su to doista ružne boje: crvena je bila nekako previše roza, a zelena neka bleda, nikakva,
ali su one ipak kod mene proizvele pravi šok. Bilo je to nešto divno. Potpuno očarana, gledala sam
te dve boje jednu do druge i tog prizora nisam mogla da se nasitim.”
562688
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top