Хехехе...не признајеш себи истину...да, потписали су све то са Коштуњавим...сваки руски званичник чим дође у Србију, прво централу у Париској обиђе.
Mene interesuje šta su to Rusi potpisali s Koštunicom ?
Ono što ja znam, jeste da za vreme dok je Koštunica bio premijer ruski kapital nije imao isti tretman u Srbiji kao svezapadni ... Bio je gušen i zbog toga su u više navrata dolazili njihovi zvaničnici i protestovali kod vlade a i preko diplomatije. Za to vreme su Rusi kupovali u Crnoj Gori šta su stigli od nekretnina do puustih planinskih gudura.
Ove informacije ti saopštavam preko privatnih kanala iz, do skora, jedine ruske investicije u Srbiji -Lukoila. Osim toga, ako se ne varam još uvek je na snazi i Đinđićeva uredba o nafti koja je dovela do žešćih gubitaka ove firme a štiteći NIS.
Koliko je Koštunica svojim ponašanjem prijazan Rusima govori i činjenica da su lagano podržali Tadića na predsedničkim izborima. Toga se valjda sećamo.
Šta je to Kuštunica tačno planirao i radio ne znam, ali svakako nije išlo na ruku Rusima. Otvoreno se radovao tek od momenta kad su šiptari proglasili nezavisnost a Federacija stala u zaštitu prava državnosti Srbije i spremnosti da stavi veto u UN o međunarodnom priznanju.
U Srbiji se malo ko mogao pohvaliti jasnom željom za više saradnje sa Rusima osim Tome na čelu s radikalima, dotle da je izlaprdao kako ne bi bilo loše da "budemo ruska gubernija".
Čak i za vreme poslednjih izbora, prilikom aktiviranja žutih sa SSP-om, Košunici nije bilo dovoljno šta je Rusija rekla preko Lavrova ... Tragično je što je tu poruku bolje shvatio Toma (tada još uvek preko Šešelja). A šta je dalje bilo još uvek je sveže.
Kad se malo bolje pogleda, jasno je da je Srbiji radi digniteta i eventualne jače zaštite potreban dobar, prisan odnos sa Rusijom posebno vezan ekonomskim sponama. Znači kao kontra - ublažavanje decenijskog pritiska i vršljanja zapada. A Rusi i sami u problemima uporno pokušavaju da nam daju do znanja da ne treba da idemo glavom kroz zid apsolutnim odbijanjem zapada a ni potpunom servilnošću prema istima. (Ali mi smo narod kod koga nema između, već samo ili-ili
) Odnos i osnov pod kojim bi oni mogli više i bolje da nam pomognu je proces koji treba da traje a za to vreme da ne pravimo greške i gubimo vreme. Znači, pametno sarađivati sa zapadom a i sa njima. (I na istok i na zapad - ko li ovo govori?) Ovde u Srbiji teško da postoji neko ko bi to tako radio ... Ali, makar na rečima, ima li koga bliže takvom procesu do "izdajnika" SNS-a ? Čak i Tadić više ne izbegava da to kaže iako češće koristi "EUropa nema alternativu" ...
