Српска специјална полиција 1941-1944.

[Kraški lovac]

Одличан текст!
Јел има било каква књига о овоме!
Познајем једног чичу...који је био припадник специјалне полиције још пре 2 светског рата...

Били су смештени на Топчидеру..

Имаш књигу ''Специјална полиција у Београду 1941-1944''. Написао је комуњара Бранислав Божовић.

 

[Крагујевчанин]

Тема ми је јако занимљива (не са идеолошке,већ са службене тачке гледишта) а није много обрађена.Молим људе који нешто знају о раду српске специјалне полиције,Озне,Гестапоа,Смерш-а,НКВД-а и сличних полиција да ми достављају податке,или ако аутор нема ништа против да то раде у оквиру ове теме.

 

[Крагујевчанин]

Смерш-а,НКВД-а и сличних полиција да ми достављају податке,или ако аутор нема ништа против да то раде у оквиру ове теме.(ово је само наставак претходне поруке које није у потпуности објављена)

 

[Добровољац]

Слика десно

 

[Gruban]

To su bili heroji.

 

[Lautner]

Slava im!

 

[gost 214153]

Прави Срби, једини који су мислили на свој народ и његово добро.

 

[Крагујевчанин]

Је ли другари хоће ли неко да ме упути у оно за шта сам питао?!Лаутнер уздам се у тебе

 

[Lautner]

Је ли другари хоће ли неко да ме упути у оно за шта сам питао?!Лаутнер уздам се у тебе

Slabo,interesantan je slučaj Vere Pešić ali kad budem uhvatio vremena pisaću o tome.

 

[Крагујевчанин]

Slabo,interesantan je slučaj Vere Pešić ali kad budem uhvatio vremena pisaću o tome.

Једино што о српској специјалној полицији знам је шеф Драги Јовановић.О Гестапоу,НКВД,СМЕРШ знам много више.

 

[Kraški lovac]

MINISTRI UNUTRAŠNJIH POSLOVA


MILAN AĆIMOVIĆ, od 29.04.1941. do 08.11.1942.
(poginuo maja 1945. godine na Zelengori u Bosni)

TANASIJE DINIĆ, od 08.11.1942. do 05.11.1943.
(osudjen na smrtnu kaznu 15.07.1946. godine)

MILAN NEDIĆ, od 05.11.1943. do 01.10.1944.
(navodno izvršio samoubistvo 04.02.1946. tokom istrage zbog navodnih ratnih zločina)


ŠEF SRPSKE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI (u rangu ministra)


DRAGOMIR-DRAGI JOVANOVIĆ, od 25.08.1942. do 05.11.1943.
(osudjen na smrtnu kaznu 15.07.1946. godine)

Na čelu upravno-policijskog aparata stajalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je po potrebi izdavalo odgovarajuća uputstva i naloge podredjenim organima u Beogradu i unutrašnjosti. Na primer, u izveštaju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova i situaciji u junu 1941, kaže se da je upravama banovina i Opštini grada Beograda naredjeno da se iz službe uklone sva lica jevrejskog porekla, kao i Cigani. Naredbodavci celokupnog rada Ministarstva, pa i delovanja protiv jevreja i cigana, bili su ministri unutrašnjih poslova. U prvom, najintenzivnijem periodu rada, ministar unutrašnjih poslova bio je Milan Aćimović. Posle njega, novembra 1942, tu funkciju preuzeo je Tanasije Dinić, do tada zamenik ministra, koji je na tom položaju ostao godinu dana, tj. do novembra 1943. godine. To je vreme kada su službe podeljene na Ministarstvo unutrašnjih poslova i novoobrazovanu ustanovu Srpsku državnu bezbednost, na čije čelo je postavljen Dragomir Dragi Jovanović. On je od Ministarstva preuzeo odeljenja javne i državne bezbednosti. Poslednji ministar unutrašnjih poslova Srbije bio je general Milan Nedić, koji je kao predsednik vlade vršio i tu funkciju (posle Dinića) sve do 1. oktobra 1944. godine.


U Upravi grada Beograda Specijalna policija je predstavljala najjače i najefikasnije odeljenje. O organizacionoj strukturi, nadležnosti i delokruga rada Odeljenja donet je, oktobra 1941. godine, poseban pravilnik kojim je ozvaničena postojeća organizacija. Odeljenje Specijalne srpske policije sastojalo se od 7 odseka, Zbora policijskih agenata i kartoteke. Prvi odsek bio je administrativno-isledni, drugi – za unutrašnju politiku i suzbijanje sabotaže, treći – za strance i pograničnu službu, četvrti – za suzbijanje komunističke akcije, peti – za udruženja i štampu, šesti je bila Centralna prijavnica i sedmi – za Jevreje i Cigane.

 

[Крагујевчанин]

MINISTRI UNUTRAŠNJIH POSLOVA


MILAN AĆIMOVIĆ, od 29.04.1941. do 08.11.1942.
(poginuo maja 1945. godine na Zelengori u Bosni)

TANASIJE DINIĆ, od 08.11.1942. do 05.11.1943.
(osudjen na smrtnu kaznu 15.07.1946. godine)

MILAN NEDIĆ, od 05.11.1943. do 01.10.1944.
(navodno izvršio samoubistvo 04.02.1946. tokom istrage zbog navodnih ratnih zločina)


ŠEF SRPSKE DRŽAVNE BEZBEDNOSTI (u rangu ministra)


DRAGOMIR-DRAGI JOVANOVIĆ, od 25.08.1942. do 05.11.1943.
(osudjen na smrtnu kaznu 15.07.1946. godine)

Na čelu upravno-policijskog aparata stajalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je po potrebi izdavalo odgovarajuća uputstva i naloge podredjenim organima u Beogradu i unutrašnjosti. Na primer, u izveštaju o radu Ministarstva unutrašnjih poslova i situaciji u junu 1941, kaže se da je upravama banovina i Opštini grada Beograda naredjeno da se iz službe uklone sva lica jevrejskog porekla, kao i Cigani. Naredbodavci celokupnog rada Ministarstva, pa i delovanja protiv jevreja i cigana, bili su ministri unutrašnjih poslova. U prvom, najintenzivnijem periodu rada, ministar unutrašnjih poslova bio je Milan Aćimović. Posle njega, novembra 1942, tu funkciju preuzeo je Tanasije Dinić, do tada zamenik ministra, koji je na tom položaju ostao godinu dana, tj. do novembra 1943. godine. To je vreme kada su službe podeljene na Ministarstvo unutrašnjih poslova i novoobrazovanu ustanovu Srpsku državnu bezbednost, na čije čelo je postavljen Dragomir Dragi Jovanović. On je od Ministarstva preuzeo odeljenja javne i državne bezbednosti. Poslednji ministar unutrašnjih poslova Srbije bio je general Milan Nedić, koji je kao predsednik vlade vršio i tu funkciju (posle Dinića) sve do 1. oktobra 1944. godine.


U Upravi grada Beograda Specijalna policija je predstavljala najjače i najefikasnije odeljenje. O organizacionoj strukturi, nadležnosti i delokruga rada Odeljenja donet je, oktobra 1941. godine, poseban pravilnik kojim je ozvaničena postojeća organizacija. Odeljenje Specijalne srpske policije sastojalo se od 7 odseka, Zbora policijskih agenata i kartoteke. Prvi odsek bio je administrativno-isledni, drugi – za unutrašnju politiku i suzbijanje sabotaže, treći – za strance i pograničnu službu, četvrti – za suzbijanje komunističke akcije, peti – za udruženja i štampu, šesti je bila Centralna prijavnica i sedmi – za Jevreje i Cigane.

Имаш ли неки текст,званични записник о току неке од акција?