Српска специјална полиција 1941-1944.

Kraški lovac

Poznat
Banovan
Poruka
7.308
О београдској Специјалној полицији и њеном раду под немачком окупацијом, и поред хиљада сачуваних докумената и остале историјске грађе, у јавности се зна врло мало. Комунистичка пропаганда у време Броза припаднике ове елитне полиције за деловање у градским условима, коју је основала Управа града Београда (у даљем тексту: УгБ), приказивала је искључиво као потпуно неспособне задригле пијанце, јајаре и курваре, такорећи без икакве организације и дисциплине. Да ли је било баш тако?

Имајући у виду да је ову књигу написао комунистички апологета - добитник Октобарских, јулских и награда којекаквих јеврејских општина, делу је неопходно прићи са приличном дозом опрезности и вољом за “читање између редова”. Из мноштва материјала и веродостојних докумената - како Специјалне полиције и УгБ са једне, тако и комунистичких са друге стране - које писац често цитира на свих 500 страница, најважнији закључци који се о деловању Специјалне полиције могу донети јесу:

- Током целе окупације у Београду и његовој околини Специјална полиција представљала је праву ноћну мору и нерешиву загонетку за комунисте и њихове ретке помагаче. Због тога је они често означавају као свог “непријатеља број један” на овом подручју;

- Благодарећи УгБ и ефикасном деловању њеног Одељења Специјалне полиције, Београд са околином током целе окупације био је у приличној мери поштеђен страхота грађанског рата који је харао многим деловима Србије;

- Од 1941. до 1944. године, превасходно заслугом Специјалне полиције преко чијих Одсека УгБ успешно спроводи читав низ најразличитијих мера, у Београду су тек спорадично деловале малобројне изоловане терористичке ћелије комуниста; међутим, и оне су јако брзо откриване и неутралисане. Првенствени циљ тих рушилачких банди био је не обрачун са окупаторским структурама, већ са људством Специјалне полиције, српском Жандармеријом и осталим органима УгБ као најјачом кариком “недићевског режима”;

- О делотворности рада Четвртог (антикомунистичког) одсека београдске Специјалне полиције најсликовитије говори податак да су њени оперативци, као врсни професионалци, по потреби упућивани на рад и у друге делове Србије (Чачак, Ужице, Косовска Митровица...). И тамо су, такође у рекордно кратким роковима, успостављали ред и владавину закона трајно искорењујући сваки субверзивни утицај комуниста, па самим тим и евентуалне разлоге за одмазде окупатора над недужним становништвом.

Као највеће грехове Специјалне полиције “друг” Божовић описује њену чврсту кооперативност са Немцима и свим њиховим органима (од Команде града, преко Полиције, па до обавештајних служби), сарадњу при депортацији Јевреја, те батинање и мучење затвореника. При томе крајње злонамерно превиђа и прећуткује неколико непобитних чињеница.

Прво: да је пуна сарадња УгБ (уз, ипак се испоставља, извесну узајамну уздржаност) којим случајем изостала, становништво престонице и њене околине временом би - благодарећи суманутој комунистичкој акцији - било потпуно десетковано у одмаздама, као што је то био случај у Крагујевцу, Краљеву и другим местима. Камо среће, памети и далековидости да је сарадње на обострану корист било много више у целој окупираној Србији, и то на свим нивоима!

Друго: зар је у ондашњим околностима зарад јеврејске (или ма које друге) убедљиве мањине требало доводити у питање биолошки и економски опстанак целог Београда и неупоредиве српске већине у њему?! Историја нам казује да је тамо где је УгБ имала простора за ма какав маневар - она итекако деловала. О томе сведочи чињеница да је добра већина православних Цигана који су живели на подручју УгБ избегла депортације и преживела рат, искључиво старањем УгБ (а самим тим и Специјалне полиције, као њеног саставног дела).

Треће: може ли аутор да наведе макар једну полицију (у обзир свакако долазе и комунистичке, много више прирасле његовом срцу), из ма ког временског раздобља и дела света, која није забележила случајеве туче и смрти притвореника у њеним службеним просторијама? Никако, а посебно не у сулудим условима окупације и крвавог грађанског рата.

Кроз целу књигу провејавају делови каријера и биографија важнијих челника и истакнутих агената Специјалне полиције УгБ (Бећаревић, Јовановић, Губарев, Паранос, Залад, Мркела, Голубјев, Космајац, и др), што ово дело - упркос свему - чини врло “питким”, динамичним и привлачним за читање.

Дакле, “срећа у несрећи” за оновремени Београд лежи у податку да је имао унутрашњe устројство и организацију у многоме различиту и одељену од остатка окупиране Србије. Баш то је Управи града Београда донело могућност да, у најстрашнијим условима који су икад задесили државу и њен главни град, одмах по Априлском рату 1941. доста брзо и успешно организује живот тешко рањене српске престонице (рад комуналних служби, рашчишћавање рушевина, проналажење и сахрањивање жртава бомбардовања, најнужније снабдевање, јавни превоз, информисање...) која се налазила у потпуном расулу. А пре и изнад свега успостављање и поштовање ма каквог реда, мира, закона и поретка на опустошеним и крвљу натопљеним београдским улицама без икаквог облика власти.

Срећко В. Ђорђевић
 

Kraški lovac

Poznat
Banovan
Poruka
7.308
Драгомир-Драги Јовановић, управник града Београда.

Рођен је 27. јула 1902. у Пожаревцу

Мајка Вилма је била пореклом Немица, а отац Љубомир Србин. Гимназију је завршио у Великој Градишки, а права у Београду, где се запослио као полицијски чиновник Управе града.

Тридесетак година касније, када је пред посету краља Александра Загребу, открио усташку заверу, унапређен је у начелника Опшпте полиције Београда, мада су сви знали да је директно руководио другим политичким одељењем.

Након успостављања Шестојуануарске диктатуре, Драги Јовановић је прешао да ради на одсеку борбе против комуниста. У полицијском апарату је остао све до почетка окупације.

После привременог повлачења из службе на почетку априлског рата, Драги Јовановић је одмах по формирању Владе националног спаса био постављен за управника града Београда, да би на том положају добио и широка овлашћења у ресору полиције. За кратко време Немци су Јовановића поставили за команданта Жандармерије у Србији. Најзад је постављен за команданта Српске сраже са правом да производи и отпушта официре и издаје наређења са законском снагом.

Тако је Драги Јовановић био други човек у Србији за време окупације. Поред ових дужности, вршио је дужност председника општине Београд и изванредног владиног комесара за град Београд и за срезове врачарски и грочански.

Драги Јовановић је био управник, али и главни полицајац Београда, па и Србије све до 1944. године. Његови највернији агенти и истажитељи били су: Бошко Бећаревић, Космајац и Светозар Вујковић. Првенствени циљ Драгог Јовановића за време функције била је борба против комуниста и њихових симпатизера. Тајна служба Драгог Јовановића је ухапсила и саслушала близу 1.500 комуниста, затим стрељала 600 симпатизера КПЈ. Одељење специјалне полиције успело је да разбије организациону структуру Комунистичке партије у Београду и Србији.

У тренутку када се ближило партизанско освајање Србије, Драги Јовановић је 1944. отпутовао за Аустрију, сместивши се у бањски центар Карлсбад.

Ту су га пронашли и ухапсили оперативци Озне 1945. године.

Драгом Јовановићу је суђено у процесу против Драже Михаиловића 1946. године у Београду.

Јовановић је оптужен да је наређивао масовне ликвидације симпатизера НОП-а за време окупације, да је руководио логором Бањица, да је сарађивао с Немцима у борби против НОП-а. да је преговарао са четничким покретом Драже Михаиловића и да је организовао тајни сусрет Михаиловића и Недића половином 1944.

Осуђен је на смрт и стрељан 17. јула 1946. у Београду. Стрељан је заједно са Дражом Михајловићем.

Последње његове речи су биле упућене Крцуну, ''Убиј ме, мајку ти .....''

f14-Jovanovic_310x186.jpg
 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
Иначе иста није била организована само против комуниста, већ и против четника, мада у нешто мањој мери, јер је већином била избушена Дражиним људима. Ево једног текста о томе.


СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА ПРОТИВ ЧЕТНИЧКОГ-РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=180201

П.С. Како је завршио Драги Јовановић? Имате ли ви љоте неке ближе изворе?
 

Kraški lovac

Poznat
Banovan
Poruka
7.308
Hmm interesantno , samo da se ne pojave sad neki napaljenici na raznorazne fakcije i da pocnu da se pljuju , kao da zive u to doba , to mi mnogo jadno ... Inace da li su radili bas skroz nezavisno ili sa Gestapoom ?

Специјална полиција и Гестапо били су тесно повезани, наравно, имали су самосталне акције и заједничке акције са Гестапоом. Полиција је била Српска, основала од стране Управе града Београда на челу са Драгим Јовановићем.

Гестапо је имао своју засебну ''Српску полицију'', такозвани ''Српски Гестапо'', који нема много везе са Специјалном полицијом.
 

Kraški lovac

Poznat
Banovan
Poruka
7.308
П.С. Како је завршио Драги Јовановић? Имате ли ви љоте неке ближе изворе?

Знам колико и ти.

Ја лично мислим да је убијен 17.јуна 1946.године заједно са Дражом, неки тврде да је уствари стрељан три године после, а неки да му је живот поштеђен, мада сумњам да би комунисти оставили у животу човека који им је у току рата нанео толико штете.
 

Savo Vlahovac

Primećen član
Poruka
632
Dragi jovanović je streljan kad i Draža, nije bio potreban zato što je bilo mnogo pripadnika te policije koji su pre rata penzionisani, nisu činili zločine i hteli su da pomnoglu u organizaciji nove komunističke tajne policije.

Vrlo je interesantan slučaj, na žalost zaboravio sam ime i prezime, operativca antikomunističkog odeljenja koji je neposredno pre rata penzionisan. Držao se korektno i nije se mešao. S obzirom na držanje, odlučio je da sačeka komuniste jer "nije nikome ništa nažao učinio, pa šta bude"

Novemra meseca zakuca OZNA. "Mislim se" kaže policajac sam sebi "gotovo. Spremim se i krenem. Odvedu me u glavnu zgradu u neku kancelariju i kažu da sednem. Ja se već pomirio sa najgorim. Još kada sam video Veljka Mićunovića kako ulazi u kancelariju, a hapsio sam ga nekoliko puta pre rata, mislio sam E sad je stvarno gotovo.

Mićunović udje u kancelariju i kad me je bolje pogledao udari se rukom u čelo i reče. Gospodine xy, vama očigledno nisu rekli zašto sam vas zvao, čim ste toliko uznemireni.

Mi smo mlada služba neiskusna za rad u gradskim uslovima. Ja sam vas doveo ovde da vas molim da radite sa nama i da nas obučite s obzirom na vaše ogromno iskustvo"

XY je završio u UDBI na nekom načelničkom mestu.Zaključke izvodite sami.
 

Koča

Elita
Poruka
15.249
Dragi jovanović je streljan kad i Draža, nije bio potreban zato što je bilo mnogo pripadnika te policije koji su pre rata penzionisani, nisu činili zločine i hteli su da pomnoglu u organizaciji nove komunističke tajne policije.

Vrlo je interesantan slučaj, na žalost zaboravio sam ime i prezime, operativca antikomunističkog odeljenja koji je neposredno pre rata penzionisan. Držao se korektno i nije se mešao. S obzirom na držanje, odlučio je da sačeka komuniste jer "nije nikome ništa nažao učinio, pa šta bude"

Novemra meseca zakuca OZNA. "Mislim se" kaže policajac sam sebi "gotovo. Spremim se i krenem. Odvedu me u glavnu zgradu u neku kancelariju i kažu da sednem. Ja se već pomirio sa najgorim. Još kada sam video Veljka Mićunovića kako ulazi u kancelariju, a hapsio sam ga nekoliko puta pre rata, mislio sam E sad je stvarno gotovo.

Mićunović udje u kancelariju i kad me je bolje pogledao udari se rukom u čelo i reče. Gospodine xy, vama očigledno nisu rekli zašto sam vas zvao, čim ste toliko uznemireni.

Mi smo mlada služba neiskusna za rad u gradskim uslovima. Ja sam vas doveo ovde da vas molim da radite sa nama i da nas obučite s obzirom na vaše ogromno iskustvo"

XY je završio u UDBI na nekom načelničkom mestu.Zaključke izvodite sami.


:hahaha::hahaha::hahaha:

jaaaao kako su zlatni bili ti komunisti...4 iz srpskog, 5 iz matematike...pa jos mladi i neiskusni...

ti bas resio da se sprdas...
 

Ненад

Iskusan
Poruka
6.595
ne mogu da otvorim sajt, izbaci mi ovo:

Тема или порука коју сте тражили не постоји!

?

Уђи онда на сајт, па на подфорум четнички покрет, имаш на првој страници подфорума тему ,,Специјална полиција против четничког покрета.''
 
Poruka
22.425
О београдској Специјалној полицији и њеном раду под немачком окупацијом, и поред хиљада сачуваних докумената и остале историјске грађе, у јавности се зна врло мало. Комунистичка пропаганда у време Броза припаднике ове елитне полиције за деловање у градским условима, коју је основала Управа града Београда (у даљем тексту: УгБ), приказивала је искључиво као потпуно неспособне задригле пијанце, јајаре и курваре, такорећи без икакве организације и дисциплине. Да ли је било баш тако?

Имајући у виду да је ову књигу написао комунистички апологета - добитник Октобарских, јулских и награда којекаквих јеврејских општина, делу је неопходно прићи са приличном дозом опрезности и вољом за “читање између редова”. Из мноштва материјала и веродостојних докумената - како Специјалне полиције и УгБ са једне, тако и комунистичких са друге стране - које писац често цитира на свих 500 страница, најважнији закључци који се о деловању Специјалне полиције могу донети јесу:

- Током целе окупације у Београду и његовој околини Специјална полиција представљала је праву ноћну мору и нерешиву загонетку за комунисте и њихове ретке помагаче. Због тога је они често означавају као свог “непријатеља број један” на овом подручју;

- Благодарећи УгБ и ефикасном деловању њеног Одељења Специјалне полиције, Београд са околином током целе окупације био је у приличној мери поштеђен страхота грађанског рата који је харао многим деловима Србије;

- Од 1941. до 1944. године, превасходно заслугом Специјалне полиције преко чијих Одсека УгБ успешно спроводи читав низ најразличитијих мера, у Београду су тек спорадично деловале малобројне изоловане терористичке ћелије комуниста; међутим, и оне су јако брзо откриване и неутралисане. Првенствени циљ тих рушилачких банди био је не обрачун са окупаторским структурама, већ са људством Специјалне полиције, српском Жандармеријом и осталим органима УгБ као најјачом кариком “недићевског режима”;

- О делотворности рада Четвртог (антикомунистичког) одсека београдске Специјалне полиције најсликовитије говори податак да су њени оперативци, као врсни професионалци, по потреби упућивани на рад и у друге делове Србије (Чачак, Ужице, Косовска Митровица...). И тамо су, такође у рекордно кратким роковима, успостављали ред и владавину закона трајно искорењујући сваки субверзивни утицај комуниста, па самим тим и евентуалне разлоге за одмазде окупатора над недужним становништвом.

Као највеће грехове Специјалне полиције “друг” Божовић описује њену чврсту кооперативност са Немцима и свим њиховим органима (од Команде града, преко Полиције, па до обавештајних служби), сарадњу при депортацији Јевреја, те батинање и мучење затвореника. При томе крајње злонамерно превиђа и прећуткује неколико непобитних чињеница.

Прво: да је пуна сарадња УгБ (уз, ипак се испоставља, извесну узајамну уздржаност) којим случајем изостала, становништво престонице и њене околине временом би - благодарећи суманутој комунистичкој акцији - било потпуно десетковано у одмаздама, као што је то био случај у Крагујевцу, Краљеву и другим местима. Камо среће, памети и далековидости да је сарадње на обострану корист било много више у целој окупираној Србији, и то на свим нивоима!

Друго: зар је у ондашњим околностима зарад јеврејске (или ма које друге) убедљиве мањине требало доводити у питање биолошки и економски опстанак целог Београда и неупоредиве српске већине у њему?! Историја нам казује да је тамо где је УгБ имала простора за ма какав маневар - она итекако деловала. О томе сведочи чињеница да је добра већина православних Цигана који су живели на подручју УгБ избегла депортације и преживела рат, искључиво старањем УгБ (а самим тим и Специјалне полиције, као њеног саставног дела).

Треће: може ли аутор да наведе макар једну полицију (у обзир свакако долазе и комунистичке, много више прирасле његовом срцу), из ма ког временског раздобља и дела света, која није забележила случајеве туче и смрти притвореника у њеним службеним просторијама? Никако, а посебно не у сулудим условима окупације и крвавог грађанског рата.

Кроз целу књигу провејавају делови каријера и биографија важнијих челника и истакнутих агената Специјалне полиције УгБ (Бећаревић, Јовановић, Губарев, Паранос, Залад, Мркела, Голубјев, Космајац, и др), што ово дело - упркос свему - чини врло “питким”, динамичним и привлачним за читање.

Дакле, “срећа у несрећи” за оновремени Београд лежи у податку да је имао унутрашњe устројство и организацију у многоме различиту и одељену од остатка окупиране Србије. Баш то је Управи града Београда донело могућност да, у најстрашнијим условима који су икад задесили државу и њен главни град, одмах по Априлском рату 1941. доста брзо и успешно организује живот тешко рањене српске престонице (рад комуналних служби, рашчишћавање рушевина, проналажење и сахрањивање жртава бомбардовања, најнужније снабдевање, јавни превоз, информисање...) која се налазила у потпуном расулу. А пре и изнад свега успостављање и поштовање ма каквог реда, мира, закона и поретка на опустошеним и крвљу натопљеним београдским улицама без икаквог облика власти.

Срећко В. Ђорђевић

Одличан текст!
Јел има било каква књига о овоме!
Познајем једног чичу...који је био припадник специјалне полиције још пре 2 светског рата...
:)
Били су смештени на Топчидеру..
 

gost 102443

Buduća legenda
Poruka
31.187
Одличан текст!
Јел има било каква књига о овоме!
Познајем једног чичу...који је био припадник специјалне полиције још пре 2 светског рата...
:)
Били су смештени на Топчидеру..

Daj ga na sud zbog saradnje sa okupatorom i veleizdaje.
 

ljuta_mamba

Iskusan
Poruka
6.763
Знам колико и ти.

Ја лично мислим да је убијен 17.јуна 1946.године заједно са Дражом, неки тврде да је уствари стрељан три године после, а неки да му је живот поштеђен, мада сумњам да би комунисти оставили у животу човека који им је у току рата нанео толико штете.

Cuj,meni je majka pricala,da je svojevremeno cula,da je Dragi ostao ziv duboko posle rata,tj,da i nije ubijen,ali da nije imao slobodu kretanja.....bio je u nekoj vrsti kucnog pritvora a zadatak mu je bio da oformi policiju,od onoga sto su partizani imali...na kadar mislim,koji je bio tiha jeza...pola se potisivalo palcem

elem,to da je titova policija bila jedna od najboljih u svetu,zasluzno je znanje i obuka Dragog Jovanovica...no,to je mozda mit

a o tome,da je strcao za koplje nad svojim vrsnjacima srbima...treba samo videti,odakle mu je majka..i pametnom dosta....mislim,necu da se hvalim:):):):):)
 
Da biste mogli da kreirate nove teme, trajno koristite svoje ime i ne pogađate stalno slike - kliknite ovde da se registrujete.

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.